Krastavac (Cucumis sativus) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije Cucurbitaceae. Gajimo ga na otvorenom polju, u plastenicima i staklenicima.
O optimalnim uslovima za proizvodnju krastavca piše agronom Srđan Vidanović PSSS Pirot.
Zemljišta bogata organskim materijama su pogodna za rast krastavca. Tip zemljišta nije od bitnog značaja, ukoliko postoji mogućnost obilnog đubrenja zgorelim stajnjakom.
U toplim i peskovitim zemljištima koren krastavca izuzetno može da poraste metar do metar i po u dubinu, inače je u plitkom površinskom sloju
Teška i zbijena zemljišta, visoka podzemna voda i čisti peskovi nisu dobri za gajenje krastavca, jer biljka na njima sporo raste i ne donosi dobre prinose.
Kako danas postoje moćni sistemi agromelioracija, ako se poznaju „zahtevi“ biljaka, nema toliko lošeg zemljišta koje radom čoveka ne može da se popravi i prilagodi potrebama biljaka.
Krastavac troši malo hranljivih materija, ali se često navodnjava, čime se hrana ispira u dubnje slojeve, ispod „dohvata“ njegovog plitkog korenovog sistema.
Krastavac na istu parcelu posle četiri godine
U pogledu plodoreda, krastavac treba gajiti na istoj parceli tek posle četiri godine, navodi Vidanović.
Dobri predusevi su strna žita i mahunarke.
Đubrenje i navodnjavanje
Krastavac reaguje visokim prinosima na obilna đubrenja organskim đubrivima kao što je stajnjak.
Potrebe su različite u zavisnosti odo načina gajenja:
- na otvorenom polju, na zemlji, đubri se sa 30-40 t/ha,
- na žičanim konstrukcijama, 50-70 t/ha i
- u zaštićenom prostoru 100-150 t/ha goveđeg stajnjaka.
Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem koji se prostire uglavnom u plitkom površinskom sloju. Otuda i velika osetljivost na sušu.
Navodnjavanjem površinskog sloja treba obezbediti neprekidnu vlažnost, kako bi biljke brzo rasle.
Temperatura vode za navodnjavanje treba da bude oko 20 ºC, a optimalna vlažnost zemljišta oko 85-95 % maksimalnog vodnog kapaciteta.
Voda ne sme da bude zagađena organskim kiselinama, bazama i solima, podseća Vidanović.
Način gajenja krastavca i prirodna plodnost zemljišta diktiraju potrebne količine hraniva.
Gorčina kod krastavca potiče od posebnog alkaloida kukurbitacina koji se nagomilava usled nepovoljnih uslova gajenja (suša, visoke temperature, navodnjavanje hladnom vodom, nedostatak hraniva…).
Postoje sorte i hibridi koje ne mogu biti gorke jer genetski nemaju ovaj alkaloid. Inače gorčina kod krastavca nije naslednog karaktera.
Preporučujemo: Primeri tropolja i četvoropolja u povrtnjaku
