Ukoliko planirate da u bašti posejete novu biljku, a pri tom volite aromatične vrste, predlažemo Vam da opredelite deo površine za komorač.
Poznat je i kao divlja mirođija, janež kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač.
Komorač (Foeniculum vulgarre) pripada porodici Apiaceae (štitarke).
Postojbina komorača je Južna Evropa, a koristili su ga još stari Egipćani, Kinezi i Indijci.
Ovu biljku ste možda i viđali u kamenjarima na nekultivisanim površinama.
Kako izgleda komorač?
Komorač je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, šuplja, modrozelene boje. Listovi su tri do četiri puta perasto deljeni, a listići poslednjeg reda su bičastog oblika.
Cvetovi su sitni i sakupljeni u prilično velike složene štitove, čiji prečnik iznosi i do 15 cm. Kruničini listići su žute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen.
Razlikujemo komorač lišćar, a druga vrsta je sa zadebljalim sočnim lisnim drškama grupisanim u glavicu sličnoj crnom luku, bez ovojnih listova.
Kako se gaji komorač?
Komorač se gaji kao jednogodišnja biljka.
Osnovna obrada se izvodi u jesen na dubinu do 30 cm. Poželjno je da se po površini predviđenoj za setvu pre osnovne obrade ravnomerno rasporedi po 30-40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka i 500 kg/ha NPK 15:15:15, savetuje agronom Miloš Nikoletić iz PSSS.
Na isto mesto se može sejati nakon najmanje 3-4 godine.
Setva komorača
Seje se u rano proleće kada mašine mogu da uđu u parcele. Seme je sitno. Ako se koristi precizna sejalica za sitno seme koristi se 3-4 kg/ha, dok je za ručnu setvu potrebno 6-10 kg/ha semena. U lejama se troši 1-2 gr po metru kvadratnom.
Seje se na međuredno rastojanje 60-70 cm, a u redu 20 cm. Dubina setve je 1-2 cm.
Rasad se rasađuje kada je visine 10-15 cm. Biljke se rasađuju na istu dubinu kao što su bile u leji. Pre rasađivanja lišće se skraćuje.
Glavica se formira iznad površine zemlje.
Mere nege
Mere nege se sastoje u proređivanju, okopavanju radi zaštite od korova i razbijanja pokorice, navodnjavanju i zaštiti od bolesti i štetočina.
Navodnjavanje dosta utiče na visinu prinosa. U uslovima navodnjavanja komorač se može gajiti i kao drugi usev nakon skidanja ranog povrća.
Prinos po hektaru može biti od 40-60 t glavica.
Zbog dugog perioda cvetanja komorač može biti i korisna medonosna biljka.
Višestruka upotreba komorača
Za ljudsku ishranu koristi se koren, ali i cela biljka u leto, a seme kad dozre.
Izuzetno je aromatična biljka te se kao začin koristi u malim količinama.
Lišće se upotrebljava u salatama, varivima (kao što se upotrebljava peršun i celer), a obarena glavica komorača može se služiti začinjena sirćetom i uljem.
Seme se koristi kao dodatak hlebu, za aromatične čajeve, a iz njega se izdvaja i eterično ulje.
Koristi se i za pripremu čajeva.
Zbog svoje upotrebe u ljudskoj ishrani i farmaciji treba ga takođe što više gajiti u organskoj proizvodnji.
Foto: pixabay.com
