Kisela zemljišta imaju pH vrednost ispod 7. Na kiselim zemljištima otežana je mineralizacija organske materije i rad mikroorganizama
Preterana dugogodišnja upotreba kiselih mineralnih đubriva kao i neadekvatna navodnjavanja i nedovoljan unos organske materije doveli su do pojave sve većeg broja kiselih zemljišta kod nas. Na kiselim zemljištima gajene biljke imaju smanjenu mogućnost iskorišćavanja hranljivih elemenata što za posledicu ima smanjenje prinosa.
Kako kiselost zemljišta utiče na smanjenje prinosa
Dragan Mijušković, agronom savetodavac PSSS Jagodina, ističe da uticaj kiselosti zemljišta na biljke može biti direktan i indirektan.
Direktan uticaj na koren gajene biljke gde deluju slobodni H+ joni i gde je visoka koncentracija (pH<4) menja propustljivost, što se negativno odražava na proces ishrane. Niska (pH<4) deluje toksično i na korenov sistem biljaka.
Indirektan uticaj ogleda se u njegovom delovanju na rastvorljivost i taloženje određenih jedinjenja u zemljištu, najčešće teških metala. U zemljištima gde je pH manja od 5,5 povećan je sadržaj Al i Fe jona koji učestvuju u hemijskoj adsorpciji, stvarajući teže rastvorljiva jedinjenja koja su teže dostupna za gajene biljke. Na kiselim zemljištima otežana je mineralizacija organske materije i rad mikroorganizama, kisela zemljišta imaju manji sadržaj NO3- jona koji su lako pristupačni za biljke.
Kisela zemljišta imaju povećan sadržaj Al jona
Kisela zemljišta ne pogoduju gajenim biljkama jer imaju visok sadržaj mobilnog Al. Sadržaj mobilnog Al u zemljištima sa vrednostima pH manjim od 5,5 je vrlo visok. Količina rastvorljivog pokretnog Al povećava se povećanjem kiselosti i postoji izražena zavisnost ovih pojava (koeficijent korelacije +0,78). Kisela zemljišta naše zemlje odlikuju se povećanim sadržajem Al jona (10-48 mg/100 g zemljišta) što je dokazano u mnogobrojnim istraživanjima.
Najosetljivije biljke na povećan sadržaj u zemljištu lako mobilnih Al jona su leguminoze koje znatno smanjuju prinose već pri sadržaju od 10 mg/100 g zemljišta, dok je toksična količina mobilnog Al za kukuruz nešto veća od 10 mg/100 g zemljišta, objašnjava Mijušković.
Toksičnost Al u kiselim zemljištima često je povezana sa povećanim sadržajem Fe i Mn koji su u visokim koncentracijama toksični za biljke. Pri sadržaju mobilnog Al 6-10 mg/100 g zemljišta rast i razvoj biljaka je manje-više usporen u zavisnosti koja biljna vrsta je u pitanju. Na ovakvim zemljištima dolazi do blokade usvajanja i fosfora što ima uticaj na slab razvoj korenovog sistema, formiranje generativnih organa kao i usporenog metabolizma ugljenih hidrata, što znači nedostatak azota i fosfora u biljci.
Rađena su mnoga istraživanja u vezi kretanja mobilnog Al u zemljištu. Udeo mobilnih Al u razmenljivoj kiselosti dosta varira i znatno se povećava sa porastom dubine.
Sadržaj fitotoksičnog oblika Al zavisi od stepena zasićenosti bazama, razmenljive i hidrolitičke kiselosti.
Povećanjem kiselosti zemljišta povećava se i transformacija toksičnih elemenata Cb i Ni u lakopristupačne oblike. Zakišeljavanje zemljišta (do ph 4,5) povećalo je usvajanje Ni u korenovima i njegov transport do nadzemnih delova biljka. U zemljištima povećane kiselosti usporen je proces nitrifikacije što ima za posledicu povećan sadržaj toksičnih nitrita. Naš cilj, ističe Mijušković, u narednim godinama biće unos nešto veće količine organske materije, zajedno sa krečnim materijalima kako bismo našim mlađim generacijama ostavili plodno zemljište.
