Posle ubiranja preduseva obavlja se letnja obrada zemljišta, odnosno plitko oranje na dubinu 15-20 cm.
Istovremeno se zemljište i kultivira.
Đubrenje kupusa
Pošto kupus stvara veliku količinu zelene mase, potrebno mu je obilno đubrenje. U tu svrhu treba koristiti i organska i mineralna hraniva.
Da bi se dobio što veći prinos zemljište se đubri u više navrata. U jesen, odlično je da se zaore stajnjak. Osim stajnjaka unose se i mineralna đubriva i to na osnovu potreba kupusa.
Da bi ostvario veliki prinos treba mu i velika količina mineralnih hraniva. Jedna tona glavica kupusa iznese 3-5,6 (-, +) kilograma azota po hektaru, 1,5 kilograma fosfora i 5,0-5,5 kilograma kalijuma po hektaru.
Količina čistih hraniva za potrebe kupusa iznosi 200-300 kilograma azota, 120-150 fosfora, 250-350 kalijuma i 40-60 kilograma magnezijuma po hektaru.
Ovo znači da osnovno đubrenje treba da obuhvati 40-60 tona po hektaru, 800 kilograma NPK 8:16:24, a prihranu KAN-om. Od navedene količine jednu trećinu azota i dve trećine fosfora i kalijuma treba uneti do rasađivanja, a ostatak primeniti u prihranjivanju. Prvo prihranjivanje jednom trećinom azota obavlja se 6-7 dana posle sadnje, a drugo tokom intenzivnog razvoja listova rozete pri čemu se koristi preostala količina hraniva.
Radi uštede đubriva može se obaviti samo jedno prihranjivanje sa 200 kg KAN-a, ili 100 kg UREE po hektaru 20-30 dana posle sadnje, odnosno u fazi najintenzivnijeg rasta rozete.
Rasađivanje biljaka kupusa i nega useva
Biljke se rasađuju kada imaju 5-6 dobro razvijenih listova. Pri rasađivanju rasad treba probirati. Odbacuju se biljke sa oštećenim temenim pupoljkom – buduća glavica, kao i slabe i bolesne.
Rokovi sadnje su od 20. juna do 20. jula, u zavisnosti od planiranog vremena pristizanja berbe.
Da bi se sprečila pojava korova, pre sadnje treba uneti herbicid. Herbicid posle prskanja mora plitko da se unese u zemljište – inkorporira.
Biljke se sade dublje nego u leji, odnosno sve do kotiledona. Zemlja oko žila korena treba dobro da se sabije da ne bude vazduha oko njega, jer može doći do propadanja biljaka. Biljke se rasađuju na 50-60 u redu i 60-70 cm između redova. Dan-dva posle rasađivanja počinje obnavljanje korenovog sistema, što najčešće traje oko 15 dana. U ovo vreme treba popuniti prazna mesta na parceli, nastala usled propadanja ili oštećenja rasada.
Da bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije dok biljke ne zatvore redove, zemljište treba okopavati i kultivirati. Ove mere nege izvode se obično dva dana posle zalivanja. Međuredna obrada treba da bude u površinskom sloju, ne dublja, da se ne bi oštetio koren kupusa, koji više ide u širinu nego u dubinu.
Kupus se bere sukcesivno
Berba kupusa se obavlja jednom do dva puta, u punoj tehnološkoj zrelosti. Beru se samo tvrde glavice s dobro formiranom i zavijenom glavicom. Ako se produži vreme berbe dolazi do tehnološke prezrelosti, usled čega glavice pucaju.
Poslednja berba kasnih sorti kupusa mora da se organizuje pre nego što temperatura padne ispod -5 °C. Na -4, -5 °C kupus može da bude samo privremeno, jer posle duže vremena dolazi do izmrzavanja glavica. Tržišnim glavicama smatraju se sve one normalno razvijene, od jedan do pet kilograma. Prinos kasnih sorti kupusa je 45-80 t/ha.
Pripremio: Dušan Despotović
psss.rs
