Sačuvati kvalitet krompira u skladištima je važno jer samo tako obezbediće se kvalitetan semenski i merkantilni krompir.
Za građane Srbije krompir više nije, pored hleba, najčešća namirnica na trpezama. Nije kao nekada, ali još uvek jedemo dosta krompira. Prema podacima Privredne komore Srbije prosečna godišnja potrošnja krompira u Srbiji je oko 38 kilograma po stanovniku.
„Sa proizvodnjom od 639.000 tona, odnosno 351.000, Srbija i Bosna i Hercegovina su najveći proizvođači krompira u regiji, dok su Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Kosovo svrstane među deset država sa najmanjom proizvodnjom krompira u Evropi, pokazali su poslednji podaci Eurostata.“ -objavljeno na portalu faktor.ba
Dakle dosta ga proizvedemo, a domaćice vredno svakodnevno pripremaju, pa je važno da sačuvamo kvalitet krtola tokom zimskih i prolećnih meseci. Kako da negujemo uskladišteni krompir? Savete daje dipl. inž. Borko Ivanović iz PSSS.
Nega krompira u skladištu
Tokom vađenja i transporta krompira dolazi do povređivanja krtola. Po dolasku u skladište pristupa se sušenju krtola i zarašćivanju rana. Da bi se izbeglo „znojenje„ sušenje se mora vršiti vazduhom čija je temperatura za 2 do 3 stepena niža.
Provetravanjem skladišta u vremenskom periodu 10-15 dana moguće je gubitke u transpiraciji svesti na minimum. Ako je uskladišten krompir sa više mehaničkih oštećenja, zarašćivanje će biti najbrže pri temperaturi 15-20 stepeni Celzijusovih. Poželjno je da vlažnost vazduha bude 90-95 %. Nakon perioda zarašćivanja, temperatura u skladištu se postepeno spušta za 0,5 stepeni dnevno da ne bi došlo do temperaturnog stresa.
Kod krompira namenjenog preradi (čips, pomfrit i dr.) temperaturu u skladištu treba održavati na oko 10 stepeni da bi se izbeglo nagomilavanje redukujućih šećera.
Sprečavanje klijanja krompira vrši se na odgovarajuće niskoj temperaturi ili hemijskim sredstvima.
Ako se koriste preparati treba voditi računa o karenci koja je za većinu preparata 42 dana.
Svakako semenski krompir se ne tretira hemijskim sredstvima i potrebno ga je odvojiti u skladištu.
Krompir gubi vlagu prilikom disanja i transpiracije odnosno kalira i dolazi do promene u kvalitetu.
Ako se ne ispune određeni temperaturni uslovi skladištenja, krompir koji je namenjen setvi će usled povećane temperature pre klijati, odnosno doći će do nitavosti klica i svakako kasnije do slabijeg nicanja i lošijeg prinosa, a merkantilni krompir biće lošijeg kvaliteta.
I pored svega prilikom pravilnog skladištenja smatra se da su gubici u disanju i transpiraciji oko 8 %, a usled truljenja i drugih oštećenja od 3-4 %.
Sistemi skladištenja krompira
Sistemi skladištenja krompira:
1) podzemno
2) tradicionalno – van objekta i
3) u objektima.
Podzemna skladišta i ona za skladištenje van objekta primenjuju se za skladištenje krompira za vlastite potrebe ili manje proizvodnje za tržište.
Za semenski krompir preporučuju se sistemi skladištenje u sanduke koji omogućavaju efikasnije sušenje čime se umanjuje mogućnost pojave oštećenja i bolesti.
Potrebno je u narednom periodu više pažnje posvetiti pravilnom skladištenju i čuvanju krompira jer samo tako obezbediće se kvalitetan semenski i merkantilni krompir.
