Želite da sadite jesenji beli luk, onda je oktobar mesec za taj posao.
Beli luk se proizvodi kao prolećni i jesenji. U kontinentalnim područjima uglavnom se sadi sredinom oktobra.
O jesenjoj sadnji belog luka i negovanju useva piše M. Damljanović, dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Pri setvi obavezno moramo voditi računa o introdukciji sorata iz jednog regiona u drugi. Trebalo bi gajiti isključivo sorte iz istih ili vrlo sličnih agroekoloških sredina, jer inače dolazi do velikog pada u prinosu kao i do mnogobrojnih problema u proizvodnji.
Najbolje je gajiti domaće sorte (Bosut) i koristiti sertifikovani sadni materijal, jer je beli luk sklon virusnim i drugim oboljenjima što takođe jako utiče na prinos pa je zato kod nas prosečan prinos oko 3,5 t, dok je u zapadno evropskim zemljama oko 8 t i u SAD-u i preko 18 t po hektaru.
Beli luk proizvodnja – sadnja u jesen
Plodno i rastresito zemljište s dovoljnom količinom vlage je idealno za gajenje belog luka. Ovo je posebno važno u periodu klijanja (kada najčešće nema problema), intenzivnog porasta (maj) i formiranja čenova u lukovice (jun) kada je neophodno zalivanje za svaki iole bolji prinos.
Što se plodoreda tiče beli luk može doći na isto mesto ili posle drugih lukova tek nakon 4-5 godina.
Najbolji predusevi su mahunarke, strnine, paradajz i paprika.
Nikako beli luk NE treba saditi nakon kukuruza i šećerne repe (zbog izuzetne osetljivosti na ostatke herbicida koji se koriste u tim kulturama).
Osnovnu obradu treba izvršiti obavezno krajem leta ili ranije u jesenjem periodu kada treba i uneti oko 400 do 500 kg NPK-8-16-24, a prihranu obaviti početkom februara kada treba uneti istu količinu NPK-15-15-15.
Prema nekim autorima, za prinos od 12 t po ha, beli luk iz tla iznese 99 kg azota, 27 kg fosfora i 50 kg kalija po hektaru.
Za svaku ozbiljniju proizvodnju obavezno treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta.
U stadijumu intenzivnog formiranja listova treba uneti preostalu količinu azota kroz ishranu KAN-om.
Obavezno treba voditi računa da se pred setvu belog luka nikako ne vrši đubrenje stajnjakom jer inače dolazi do formiranja lukovica s većim sadržajem vode što utiče na brzo kvarenje ovako proizvedenog luka.
Priprema belih lukova za sadnju vrši se odabirom najboljih čenova iz glave. Pogrešno je smatrati da samo spoljne čenove vredi saditi.
Posle razščenjivanja glavica sitni čenovi se odbacuju, a krupni se tretiraju fungicidima (Cineb, Ditan) u preporučenoj koncentraciji u trajanju 10-20 minuta nakon čega ide sušenje i sadnja.
Sadnja može biti ručna i mašinska. Ručna sadnja daje više prinose i kvalitetnije lukovice, ali je i skuplja.
Optimalan rok za sadnju jesenjeg belog luka je prva polovina oktobra.
Dubina sadnje zavisi od veličine čenova. Bitno je da je pokrovni sloj 2-3 cm iznad vrha čena.
Kod jesenjeg belog luka razmak između redova je 40-50 cm, a u redu 7-10 cm.
Potrebna količina sadnog materijala je 1.400-1.800 kg po hektaru.
Nega useva
Nega belog luka podrazumeva prihranjivanje, zaštitu, međurednu obradu i navodnjavanje.
U rano proleće je vrlo važno izvršiti međurednu obradu i tako uspostaviti pravilan vodno-vazdušni režim bitan za rastresitost zemljišta, a time i pravilan razvoj lukovica.
Suzbijanje korova uspešno se sprovodi hemijskim putem.
Posle sadnje, a pre nicanja primenjuje se Stomp 330 EC (4-5 lit. po hektaru), a kasnije tokom vegetacije Goal u fazi 4-5 listova u koncentraciji 0,4-0,8 l po hektaru.
Tretiranje protiv plamenjače vrši se preparatima poput Cineb, Ditan, Ridomil i slično. Lukova muva suzbija je preventivnim prskanjem u fazi 3 lista i ponovno nakon 15 dana.
U našim uslovima zalivanje je potrebno u fazi intenzivnog rasta lišća i stvaranja lukovice.
Ubiranje belog luka vrši se u početnoj fazi poleganja kada je list još zelen uz obavezno podrivanje, jer ukoliko dođe do puknuća lista doći će i do ubrzanog sušenja lukovice.
Izvađeni luk se ostavlja na parceli da se osuši, a zatim se plete u vence.
Ako se vadi sa većih površina onda se lišće odseca na 2 cm od lukovice i džakira.
