Đubrenje krastavaca

krastavacc

Krastavac iziskuje obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Naročito povoljno deluje stajnjak.

Krastavac je jednogodišnja biljka iz porodice Cucurbitaceae.

Uporebljavaju se fiziološki nedozreli plodovi u svežem ili prerađenom stanju. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju, u staklenicima i plastenicima i kao industrijski.

Krastavac iziskuje obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima.

Naročito povoljno deluje stajnjak.

Ako se gaji na otvorenom polju, na zemlji, đubri se sa 30-40 t/ha, na žičanim konstrukcijama 50-70 t/ha i u zaštićenom prostoru 100-150 t/ha goveđeg stajnjaka.

Ukoliko se primenjuju živinski ili ovčiji stajnjak količine su mnogo manje oko 1/3 do 1/2 navedenih normi.

Najbolji efekti se postižu kombinacijom organskih i mineralnih đubriva.

Kod običnog, njivskog načina gajenja, ukoliko se želi postići prinos od 30-40 t/ha ploda, treba da se obezbedi 60-80 kg/ha čistog azota, 45-60 kg/ha fosfora, 120-160 kg/ha kalijuma, 60-80 kg kalcijuma i 12-20 kg magnezijuma.

Najobilnije đubrenje je potrebno u staklenicima i plastenicima.

Tu se postižu prinosi i do 15 t/ha ploda pa se zbog toga mora obezbediti po 200-300 kg/ha azota i kalcijuma, 150-230 kg/ha fosfora, 400-600 kg/ha kalijuma i 50-75 kg/ha magnezijuma.

Prihranjivanje krastavaca se obavlja na svake 2 nedelje posle prve berbe, a pošto se bere uglavnom 2 meseca, to znači da je potrebno 4 prihranjivanja.

Prvo i treće prihranjivanje se obavljaju sa po 40 kg/ha čistih hraniva azota i kalijuma, a drugo i četvrto samo sa po 40 kg/ha azota.

Magnezijum za krastavac

Magnezijum se dodaje u svim prihranjivanjima, 5-10 kg/ha, ukoliko je deficitaran. To se u glavnom javlja na biljkama koje se gaje na kiselim ili peskovitim zemljištima.

Peskovita zemljišta su siromašna magnezijumom jer podloga sadrži malo magnezijuma a još se na ovom tipu zemljišta brzo ispira.

Na kiselom zemljištu dolazi do deficita zbog izražene rastvorljivosti soli magnezijuma te dolazi do  njegovog ispiranja.

Kod krastavaca simptomi nedostatka magnezijuma javljaju se na donjem- starijem lišću, odnosno na listovima dolazi do pojave intervenozne hloroze gde nervi ostaju zelene boje, a površina između njih je žuta. U takvim slučajevima, prilikom prihranjivanja dodavati hraniva na bazi magnezijum nitrata ili magnezijum sulfata.

U plodoredu, krastavac treba gajiti na istoj parceli tek posle 4 godine.

Smiljka Mojsović

pssvojvodina

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede