Sprečiti bolesti i štetočine graška primenom važnih mera: setva zdravog semena, tolerantne sorte, trogodišnji plodored, zaoravanje žetvenih ostataka, dezinfekcija semena fungicidima i vreme setve
Antraknoza graška je kompleksno oboljenje koje prouzrokuju tri gljive: Ascochyta pisi, A. pinoides i A. pinodela. Među ovim gljivama najznačajnija je A. pinoides koja može smanjiti prinos za 50-75%. Ascochyta spp. je rasprostranjena u svim delovima sveta u kojima se gaji grašak. Kod nas se antraknoza (pegavost) ubraja u ekonomski najznačajnije patogene, kako na stočnom tako i na konzumnom grašku. Simptomi napada se uočavaju na svim nadzemnim delovima graška. U izvesnoj meri različiti su kod pojedinih Ascohyta vrsta.
Simptomi antraknoze i mere suzbijanja
Karakteristični simptomi se uočavaju na mahunama, u vidu tamno mrkih pega prečnika do 1 cm. U centralnom delu pega uočavaju se mrka telašca koja predstavljaju reproduktivne organe gljive –piknide. Preko mahuna parazit zaražava zrno te ukoliko se radi o semenskom grašku ono postaje izvor zaraze. Iz tako zaraženog semena obrazuju se oboleli klijanci koji ubrzo uginjavaju. Gljiva se održava na površini ili unutrašnjosti semena, biljnim ostacima u vidu micelije i piknospora.
Setva zdravog (sertifikovanog) semena, tolerantne sorte, trogodišnji plodored, zaoravanje žetvenih ostataka, dezinfekcija semena fungicidima i vreme setve su osnovne mere u suzbijanju ove bolesti. Od fungicida za folijarnu primenu kod nas su registrovani preparati na bazi cirama i njihova primena se preporučuje po pojavi prvih simptoma.
Bolesti i štetočine graška napadaju mlade biljke
Plamenjača se javlja u hladnijim regionima sveta (Engleska, Irska, SAD), gde se grašak gaji za krmu i za seme. Ovaj parazit može prouzrokovati gubitak prinosa od 30-50%. Simptomi plamenjače mogu biti sistemični i lokalni.
1.) Sistemična infekcija nastaje setvom zaraženog semena. Zaraženi klijanci su zakržljali, deformisani, lišće je hlorotično i prekriveno micelijskom navlakom. Izvor primarnog inokuluma su oospore koje mogu zadržati vitalnost u zemljištu 10-15 godina.
2.) Sekundarne infekcije tokom vegetacije odvijaju se konidijama koje se šire kapima kiše i vetrom. Da bi došlo do infekcije potrebna je visoka relativna vlažnost vazduha (90%) u trajanju od najmanje 12 sati dok su najpovoljnije temperature od 4-8°C.
Plodored je osnovna mera zaštite, uz to postoje i otporni hibridi a moguća je i primena fungicida (na bazi metalaksila) na seme. Za tretiranje useva koriste se fungicidi na bazi ditiokarbamata, mankozeba, propineba, metalaksila.
Slobodan Gošić dipl. inž. poljoprivrede, PSSS Srbije
