Batata, batat (slatki krompir, dugi krompir, američki krompir) je povrtarska vrsta koja se dugo uzgaja u Americi, Aziji i Africi, a od skoro i u Evropi.
U poslednje vreme sve češće se može naći i u supermarketima u našoj zemlji, jer zbog hranljivih svojstava sve je veće interesovanje za korišćenje ovog povrća u ishrani.
Batata je višegodišnja povrtarska kultura, ali se gaji kao jednogodišnja biljka i to u uslovima sa 5 do 6 meseci bezmraznog perioda.
U ishrani se koristi sekundarno zadebljanje korena koje može biti bele, žute, narandžaste ili crvene boje.
Batata je bogata ugljenim hidratima, naročito skrobom i ima značajnu energetsku vrednost, a ima i više vitamina i minerala od krompira.
Tehnologija proizvodnje batata
Batata ne podnosi monokulturu, na istu parcelu se sadi nakon 4 godine.
Osnovna obrada obavlja se u jesen na dubinu 25 cm uz zaoravanje 20 t/ha stajnjaka.
Predsetvena priprema se obavlja u proleće na dubinu 8 do 10 cm.
U odnosu na ostale povrtarske kulture slatki krompir traži manje hraniva.
Đubrenje zavisi od predkulture i od hemijske analize zemljišta.
Za postizanje odgovarajućih prinosa batata traži 50 kg/ha N, 100 kg/ha P2O5 i 150 kg/ha K2O.
Razmnožava se krtolama, reznicama stabla ili putem rasada.
Najčešće se sade krtole srednje veličine sa 3 do 4 okca, na razmak 60 x 40 cm. Po jednom hektaru potrebno je oko 500 kg krtola.
Ako se batata sadi iz rasada potrebno je da rasad bude u fazi 5 do 6 listova i tada se setva obavlja kada se površinski sloj zemljišta zagreje na 10 °C.
Batata nema izražene zahteve u odnosu na mere nege. Nakon presađivanja poželjno je u narednih desetak dana obavljati navodnjavanje.
Tokom vegetacije, obzirom da batata ne podnosi višak vode u zoni korenovog sistema, navodnjavanje obavljati oprezno i to samo u uslovima izrazite suše.
Tokom vegetacije potrebno je obaviti nekoliko međurednih kultiviranja radi razbijanja pokorice i suzbijanja korova. Preporučuje se ručno suzbijanje korova u vegetaciji, jer je batata osetljiva na upotrebu zemljišnih herbicida.
Vađenje krtola, u zavisnosti od sorte i klimatskih uslova, obavlja se od avgusta do oktobra, pre mrazeva. Jedan od znakova tehnološke zrelosti je, slično kao kod krompira, kada cima požuti.
Nakon vađenja krtole se ostavljaju na suncu radi sušenja.
Prinos krtola kreće se od 20 do 50 t/ha.
Pripremila: Svetlana Jerinić, dipl. inž. poljoprivrede
Izvor: psss.rs