Povrtari iz Glogonja privode kraju setvu krompira koja se zbog kišovitih i hladnih dana odužila. Oni koji imaju plasteničku proizvodnju mladi krompir počinju da
iznose na pijačne tezge.
„Dobar je rod. Završio sam sadnju krompira napolju. Deo koji nije pod agrilom još nije nikao zbog ovih vremenskih uslova, hladna je zemlja i ne može da se zagreje“, kaže za RTV povrtar Kosta Trebješanin.
Povrtari kažu da im najviše smeta nekontrolisani uvoz krompira .
„Ja se plašim da smo mi pri kraju sa proizvodnjom krompira. Desiće se ono što se desilo i u okolnim državama da se jednostavno ugasi proizvodnja krompira, a onda ćemo biti prinuđeni da uvozimo kao i do sada“, upozorava Dragan Lazarević.
Dok veliki trgovinski lanci prodaju robu iz Evropske unije povrtari nemaju kome da plasiraju proizvode, a izvoz u Rusiju je izostao zbog visokih troškova transporta, tvrdi Lazarević.
On dodaje da je Rusija daleko trošak transporta svake naše robe je veliki.
„Jedan šleper do Rusije je do tri hiljade evra, s tim što on vozi negde oko 18 tona, pa računajte kolika je to cena samo transporta. Bez organizovane pomoći Države to je sve stihijski i naša roba može da ode u Rusiju jedino ako je badava“, objašnjava Lazarević.
Ovih dana povrtari pripremaju za tržište mladi luk. Uglavnom se prodaje nakupcima za dvadeset dinara po vezici i završava na Kvantaškoj pijaci u Beogradu.
Glogonjski povrtari narednih meseci imaće puno posla. Početkom maja kreće vađenje mladog krompira koji nije u plastenicima.
Pre toga je rasađivanje na otvorenom paradajza, krastavaca, paprike i ostalih povrtarskih kultura, a odmah zatim setva kupusa po kome je ovo južnobanatsko selo i najpoznatije.
Izvor: RTV
