Šta piše u novom Pravilniku o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi koji je stupio na snagu 1.12.2023.

Kampanja Ne pali strniku

U Pravilniku o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi odredbe se odnose na zaštitu od požara pre, u toku i nakon žetve 

Šta piše u novom Pravilniku o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi

PRAVILNIK O POSEBNIM MERAMA ZAŠTITE OD POŽARA U POLjOPRIVREDI
(Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 107/2023 od 1. decembra 2023. godine)

Član 1.
Ovim pravilnikom bliže se propisuju posebne mere zaštite od požara u poljoprivredi.

Član 2.
Pod posebnim merama zaštite strnih i drugih useva od požara, u skladu sa zakonom, podrazumevaju se:
1) organizovanje stalnog dežurstva;
2) organizovanje osmatračke službe;
3) organizovanje službe veze i obaveštavanja;
4) opremanje mehanizacije odgovarajućom protivpožarnom opremom;
5) kontrola protivpožarne opreme;
6) kontrola ispravnosti mehanizacije;
7) kontrola uskladištavanja useva.
Privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik i poljoprivrednik koji vrši žetvene radove, odnosne berbu, preduzima posebne mere zaštite strnih i drugih useva od požara iz stava 1. ovog člana.

Član 3.
Radi zaštite strnih i drugih useva od požara u jedinicama lokalne samouprave i mesnim zajednicama, najkasnije 20 dana pre žetve ili berbe, kao i za vreme žetve ili berbe, vršidbe, transporta i uskladištenja strnih i drugih useva, sprovode se posebne mere koje se sastoje u organizovanju stalnog dežurstva, osmatračke službe i službe veze i obaveštavanja.
Posebne mere iz stava 1. ovog člana i oblici njihovog organizovanja, kao i kontrola nad sprovođenjem tih i drugih mera zaštite od požara, ostvaruju se preko nadležnih organa jedinica lokalne samouprave.

Član 4.
Organizovanim stalnim dežurstvom obezbeđuju se prisustvo i nadzor u zaštiti strnih i drugih useva od požara neprekidno u toku 24 časa.
Osmatračka služba vrši obilaske i posmatranje poljoprivrednog zemljišta zasejanog strnim i drugim usevima sa dominirajućih vrhova sa kojih postoji dobar pregled područja.
Služba veze vrši međusobno obaveštavanje putem odgovarajućih uređaja veze, radi sadejstva u sprovođenju mera stalnog dežurstva i osmatranja, kao i sadejstva sa vatrogasnim jedinicama.
Pravilno vršenje stalnog dežurstva, kao i pravilno funkcionisanje osmatračke službe, službe veze i obaveštavanja, te drugih posebnih mera predviđenih ovim pravilnikom, planovima zaštite od požara i drugim aktima obezbeđuje se kontrolom nad sprovođenjem posebnih i drugih mera zaštite od požara.

Član 5.
Radi zaštite strnih i drugih useva od požara, ne lože se otvorene vatre u blizini useva.

Član 6.
Ako su strni i drugi usevi zasejani na kompleksu zemljišta većem od 50, a manjem od 100 ha, žetva otpočinje prokošavanjem useva po sredini, najmanje u širini od 15 m.
Na kompleksu zemljišta većem od 100 ha, prokošavanje se vrši tako da se odvaja približno svakih 50 ha najmanje u širini od 15 m.
Po završetku prokošavanja, prokošeni pojas se mora odmah preorati.

Član 7.
Žetva, odnosno berba strnih i drugih useva na zemljištu pored železničke pruge otpočinje žetvom, odnosno berbom useva pored pruge u širini od najmanje 60 m.
Pokošeni usevi ili slama moraju biti uklonjeni neposredno posle žetve ili berbe, a zemljište istog dana poorano.

Član 8.
Kamarisanje neovršenih strnih useva i slame van naselja može se vršiti na udaljenosti od najmanje 100 m od železničke pruge, voda visokog napona, trafostanice, skladišta zapaljivih materija, objekata u kojima se loži vatra i sličnih objekata koji mogu izazvati požar.

Član 9.
Privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik i poljoprivrednik neovršene strne useve i slamu mogu slagati u kamare veličine 20h6 m, sa rastojanjem i odstojanjem od 20 m, ili veličine 50h8 m, sa rastojanjem i odstojanjem od 50 m.

Član 10.
Poljoprivrednici neovršene strne useve i slamu mogu kamarisati na zajedničkim guvnima van naselja ili u sopstvenom dvorištu.
Na zajedničkim guvnima kamarisanje se može vršiti po sistemu parnih kamara veličine 2h10 m, tako da rastojanje između kamara bude 4 m, a rastojanje i odstojanje između para kamara najmanje 20 m.
Kamare neovršenih strnih i drugih useva u dvorištu poljoprivrednika moraju biti udaljene najmanje 6 m od objekata ili zapaljivih materija.

Član 11.
Žetva, berba, vršidba i transport strnih i drugih useva i slame obavljaju se vršaćim mašinama, kombajnima, traktorima, drugim teretnim motornim vozilima i pokretnim sušarama koje su obezbeđene od izbijanja požara varničenjem, isijavanjem toplote ili na drugi način i snabdevene odgovarajućim hvatačima, razbijačima i prigušivačima varnica.

Član 12.
Transport neovršenih strnih i drugih useva i slame može se vršiti samo vozilima koja ispunjavaju uslove iz člana 11. ovog pravilnika.
Transport neovršenih strnih i drugih useva i slame ne može se vršiti zaprežnim vozilima koja upotrebljavaju uređaje za osvetljenje koji mogu izazvati požar.

Član 13.
Kombajn kojim se obavlja žetva, odnosno berba i vršidba mora biti snabdeven ispravnim aparatom tipa C-9, ašovom i lopatom za gašenje požara.
Ako se žetva, odnosno berba i vršidba obavljaju pomoću tri ili više kombajna, pored opreme iz stava 1. ovog člana mora se obezbediti autocisterna ili cisterna sa traktorskom vučom zapremine 3.000 do 5.000 l, napunjena vodom, sa ugrađenom pumpom i snabdevena opremom za gašenje požara.

Član 14.
Traktor kojim se obavlja vršidba mora biti snabdeven aparatom za gašenje požara tipa C-9, a pored vršalice mora postojati ispravna jednocilindrična ručna pumpa za gašenje požara sa odgovarajućim priborom.
Na vršalici se mora nalaziti sud širokog otvora, napunjen vodom u količini od najmanje 50 l.

Član 15.
Traktor koji pokreće vršalicu u vršidbi mora biti propisno udaljen od vršalice, snabdeven instalacijom za odvođenje statičkog elektriciteta, vezan za vršalicu ispravnim čeličnim užetom, a na prostoru između njega i vršalice ne mogu se nalaziti usevi i slama.

Član 16.
Svakodnevno po završetku rada, poljoprivredne mašine koje učestvuju u vršidbi, osim vršalice, kao i ovršene žitarice, moraju se udaljiti na mesto bezbedno od izbijanja požara.
Između kamara neovršenih strnih i drugih useva može se prolaziti samo poljoprivrednim mašinama kojima se obavlja vršidba.

Član 17.
Pri obavljanju žetve, berbe, vršidbe, transporta strnih i drugih useva i kamarisanja, ne može se pušiti, paliti i nositi vatra i žar i koristiti sredstva sa otvorenim plamenom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, može se pušiti na mestu koje je označeno kao mesto za pušenje i udaljeno najmanje 30 m od mesta rada, te snabdeveno posudom napunjenom vodom za gašenje opušaka i palidrvaca.

Član 18.
Radi zaštite strnih i drugih useva od požara i održavanja povoljnog hranljivog režima poljoprivrednog zemljišta i optimalnog sadržaja organske materije, najkasnije 20 dana nakon žetve, odnosno berbe na katastarskoj parceli, vrši se zaoravanje, odnosno tanjiranje žetvenih ostataka (slame, kukuruzovine i dr).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako usled nedostatka fizičke zrelosti zemljišta na katastarskoj parceli nije bilo moguće izvršiti zaoravanje, odnosno tanjiranje žetvenih ostataka u roku od 20 dana nakon žetve ili berbe, zaoravanje, odnosno tanjiranje žetvenih ostataka vrši se odmah po nastupanju fizičke zrelosti zemljišta na toj katastarskoj parceli.

Član 19.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, broj 27/84).

Član 20.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravilnik možete preuzeti OVDE

Povezano: Žetveni ostaci – organsko đubrivo ili alternativni izvor energije

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede