Razlozi za prelaz poljoprivrednog gazdinstva u pasivan status

pasivan status 1

Pasivan status poljoprivrednog gazdinstva može nastati iz više razloga. Dugoročniji prelazak gazdinstva u status pasivnog je u slučaju neispunjavanja preuzetih obaveza

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava može biti u aktivnom ili pasivnom statusu. Aktivan status se automatski vodi do momenta neizvršavanja obaveza, kada se gazdinstvo prebacuje u status pasivog.

Zašto poljoprivredno gazdinstvo prelazi u pasivan status objašnjava Bojan Stević, savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.

Do prelaska u pasivan status može doći i ukoliko prestane neki od uslova za upis, odnosno obnova registracije i tada je poljoprivredno gazdinstvo samo privremeno u pasivnom statusu koji traje do ponovnog sticanja uslova za upis, odnosno obnovu registracije.

Dugoročniji prelazak gazdinstva u status pasivnog je u slučaju neispunjavanja preuzetih obaveza:

  1. kada je to predviđeno posebnim propisima kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje (ako ne otplati dospeli kratkoročni kredit ili kasni sa otplatom rate dugoročnog kredita najmanje 90 dana, odnosno zakupa za zakupljeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i ne pridržava se drugih ugovornih obaveza po ugovoru o zakupu, ne vrati višak sredstava dobijenih na osnovu podsticaja i dr.) – u tom slučaju pasivan status traje do otklanjanja navedenih razloga
  2. ako se utvrdi da je poljoprivredno gazdinstvo dalo neistinite podatke u zahtevu Registru, ili u zahtevu za korišćenje podsticajnih sredstava, kao i u priloženoj dokumentaciji, a ti podaci imaju uticaja na ostvarivanje prava na podsticaje – u tom slučaju pasivan status traje tri godine od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa
  3. dostavljanja netačnih podataka koji se odnose na ostvarivanje prava, posle odobravanja sredstava, u postupku stalne inspekcijske kontrole – u tom slučaju pasivan status traje pet godina od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa
  4. nepridržavanja ugovornih obaveza po ugovorima sa Ministarstvom, dostavljanje finansijsko-knjigovodstvenih dokumenata sa podacima koji nisu u skladu sa podnetim zahtevom i sa važećim zakonskim propisima, falsifikovanja dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja, otuđenja predmeta koji je nabavljen sredstvima podsticaja kao i nečuvanja dokumentacije pre ugovorenog roka, suprotno propisu za dodelu podsticaja, ostvarivanja prava na podsticaje za druga lica, korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, ometanja poseda poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova, ispuštanja i odlaganja opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu i u kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje, spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva ili pričinjavanje poljske štete na usevima, sadnicama, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu, koji se odnose na bezbednost hrane, zdravlja biljaka, biljnih proizvoda koje prizvodi, dorađuje, prerađuje i stavlja u promet – u tim slučajevima pasivan status traje tri godine od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa

Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, na koje bi imalo pravo prema posebnim propisima gazdinstva, zaključuje savetodavac PSSS Stević.

Kupovina sistema za navodnjavanje nakon analize 7 važnih faktora

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede