Paore plaši izmena zakona o oranicama

paor sece kukuruz

Osim nevolja zbog suše koja im svakodnevno umanjuje prinose, pred poljoprivrednicima je i izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je na javnoj

paor sece kukuruz

raspravi do 18. avgusta. Mnogi su skeptični i ne misle da će, kako je najavljeno, ovaj zakon omogućiti efikasnije, racionalnije i pravednije korišćenje državnog zemljišta, a sve u cilju razvoja poljoprivrede. Najviše ih plaši član zakona po kojem bi se na 30 godina dalo prvenstvo zakupa pravnim licima, na osnovu investicionog plana.

„Smatramo da bi nosilac poljoprivredne proizvodnje u Srbiji trebalo da bude poljoprivredno gazdinstvo. Davanjem investitorima 30 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta smanjile bi se površine koje bi mogla da imaju poljoprivredna gazdinstva i time bi se sprečio njihov razvoj. Po meni je, takođe, apsurd da se zemlja do pete kategorije daje za investicije, da bi se gradilo. Ako treba da se gradi, neka se gradi na zemlji sedme i osme klase, a ne na plodnom zemljištu“, kaže Jovica Jakšić iz Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS).

„Našu zemlju treba da obrađuju domaći poljoprivrednici. Dok ne uđemo u Evropsku uniju, stranci ne bi trebalo da imaju pristupa, odnosno, pravo kupovine,vlasništva i zakupa. U Vojvodini je više od 400.000 hektara državne zemlje, a ako žele da daju stranim investitorima na korišćenje 30 odsto, to je oko 120.000 hektara. Kada bi to ponudili našim malim poljoprivrednicima, recimo po 5.000 evra za hektar, to bi za državu bilo 600 miliona evra i plus 6.000 radnih mesta“, smatra Miroslav Grubanov uz Udruženja „Paori“ iz Crepaje.

Izmenama zakona država prvi put daje mogućnost i malim poljoprivrednicima, koji imaju najviše 30 hektara, da dođu do još 20 hektara državne zemlje. Ipak, ukoliko rok otplate ostane na pet godina, kako je predviđeno, mali je broj onih koji bi imali smelosti i mogućnosti da se upuste u kupovinu.

„Poljoprivredno gazdinstvo koje ima do 30 hektara, ako želi da kupi još 20 hektara, a u Vojvodini je zemlja od 8 do 10.000 evra za hektar, to je investicija od 200.000 evra, što bi značilo da ako vraća na pet godina, to je 40.000 evra godišnje, a to je neizvodljivo. Zato mislimo da bi rok otplate trebalo da se poveća na 20 godina“, kaže Jovica Jakšić iz Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Nije sve za kritiku, zakon donosi i neke pozitivne mere, pre svega, kada je u pitanju licitacija i zakup poljoprivrednog zemljišta.

„Ministarstvo je pre neki dan objavilo da ne zna ko obrađuje oko 240.000 hektara zemlje u Srbiji. To je strašno, pa nisu to neki nevidljivi ljudi. Ipak, čini mi se da će se ovim zakonom to početi da se rešava, bar neki pomak“, kaže Grubanov.

Ipak, ukoliko se ovakav nacrt zakona i usvoji, naši sagovornici smatraju da to neće doneti dobro malim poljoprivrednicima koji pokušavaju da opstanu u poslu, već nekom drugom, kao što je, kažu, bilo i do sada.

Izvor: RTV

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede