Apel vlasnicima svinja: Prijaviti svaku promenu zdravstvenog stanja svinja

svinjarstvo

Apel vlasnicima da prijave svaku promenu zdravstvenog stanja svinja. Vrši se popis i obeležavanje svinja, kao i kontrola zdravstvenog stanja

Saopštenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vlasnicima svinja prenosimo u celini.

Apel vlasnicima svinja

Apelujemo na vlasnike i držaoce svinja da svaku promenu zdravstvenog stanja prijave veterinaru, kako bi se izvršila brza dijagnostika bolesti i u što kraćem periodu preduzele sve neophodne mere u cilju sprečavanja širenja afričke kuge svinja.

Vlasnici afričku kugu svinja mogu prepoznati na osnovu sledećih simptoma: iznenadno uginuće jedne i više svinja; gubitak apetita; potištenost; povišena telesna temperatura do 42°C; krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa); krvav proliv; pobačaji; nesigurnost u hodu; otežano disanje i kašljanje, povraćanje.

Afrička kuga svinja je virusna bolest koja je u Srbiji prvi put dijagnostifikovana 2019. godine i koja se gotovo uvek završava smrtnim ishodom.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Miloš Petrović izjavio je za Tanjug da u slučaju dijagnostifikovanja bolesti i njene pojave na terenu Uprava za veterinu donosi rešenje o zaraženom i ugroženom području.

„Vrši se popis i obeležavanje svinja, kao i kontrola zdravstvenog stanja. Zabranjuje se promet životinja iz zaraženog područja kako se bolest ne bi širila na ostale regione. Obavezna mera je eutanazija svinja sa svim merama dezinfekcije objekta, a nadoknada štete se vrši po hitnom postupku“, rekao je Petrović.

On ističe da je kuga kod nas prisutna u 12 upravnih okruga i 27 opština, i da se bolest sa divljih životinja na domaće prenosi kontaktom. Kako je naveo, jako su bitne biosigurnosne mere, primena dezinfekcije i dezinsekcije gazdinstva u cilju kontrole virusa i bolesti.

„Bolest nije zajednička za životinje i ljude, tako da nije moguć prenos zaraze. Otežavajući faktor u kontroli ove bolesti je nepostojanje specifične terapije i vakcine“, objasnio je Petrović.

Istakao je da kuga nanosi velike ekonomske gubitke i utiče na ekonomiju svake zemlje. Takođe, Petrović kaže da je veliki broj žarišta afrička kuge svinja u okruženju Srbije.

 „Izveštaji Svetske organizacije za zaštitu životinja govore da je preko 200 žarišta divljih svinja u Rumuniji, i oko 170 žarišta kod domaćih svinja, dok u Mađarskoj ima takođe oko 200 žarišta divljih svinja. Poljska ima 1.900 žarišta divljih svinja, dok je u Nemačkoj preko 700 njih“, navodi Petrović.

Dodaje da se ova bolest pojavila u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, te da Srbija trpi veliki pritisak zbog prisustva virusa.

„Lovci su veoma bitan faktor u širenju ove zarazne bolesti. Oni su u obavezi da prijave svaki slučaj uginuća divljih svinja koje pronađu u lovištu. Kada se bolest jednom pojavi kod domaćih životinja ona se širi i putem kontaminirane hrane i vode, kao i ishranom pomijama“, kazao  je Petrović.

On je apelovao na vlasnike životinja da svaku promenu zdravstvenog stanja prijave veterinaru, i naveo da postoje alarmi za prepoznavanje ove bolesti.

„Čest slučaj kod ove bolesti je naglo uginuće životinja. Svako uginuće životinja mora se hitno prijaviti veterinaru. U početku bolesti životinje su apatične, slabije jedu hranu i piju vodu, a nakon toga se javljaju promene na telu, plava boja kože, kao i krvarenja u okolini repa“, ukazao je Petrović.

Preporučujemo: Afrička kuga svinja – Kako sprečiti, a kako prepoznati bolest?

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede