U julu na pčelinjaku ima dosta posla.
Od Nenada Stefanovića, dilomiranog inženjera poljoprivrede saznajemo koje radove na pčelinjaku treba obaviti.
Glavni radovi na pčelinjaku u julu su sledeći:
– ceđenje meda (lipovog, suncokertovog, livadskog i dr.) ;
– nega rojeva i osnovnih društava iz kojih su rojevi izrojeni;
– uzgoj i zamena matica (a to nije urađeno u junu)
– tretiranje pčela protiv varoe (krajem jula);
– održavanje pojila na pčelinjaku;
– zaštita protiv stršljena, osica i grabeži.
U julu nastaju vrućine i pojavljuju se veće količine osica i stršljenova koji napadaju košnice i mogu da načine velike štete pčelinjim zajednicama.
Osice su vrlo štetne ne samo zato što se hrane medom, nego zato što iz legla kupe larve pčela i nose ih za ishranu svojih mladih. Zato je potrebno preduzimati borbu protiv osica, kao što je zalivanje osinjaka petrolejom, vrelom vodom ili uništavanje gnezda osica i stršljenova raznim sprejevima.
Stršljenovi i osice se mogu suzbiti i tako što se na svakoj trećoj košnici stavi po jedna bezbojna flaša, u kojoj je do polovine sipano zaslađeno pivo.
Grabež je veoma opasna u julu, jer tada, zbog velikih vrućina, često nema nikakve paše.
Pored toga grabež se obično javlja kad u nekom društvu nestane matica, ili kad je društvo slabo, bolesno i sl.
Ova pojava nastaje tako što pčele iz jedne ili više košnica, sa istog ili drugog pčelinjaka, ulaze u tuđe košnice i odnose (kradu) sav med u svoje košnice.
Pojava grabeži naročito je izražena u periodima kada se vrši prihranjivanje društava.
Zbog toga se kod prihranjivanja pčelinjih društava mora izričito paziti:
– da se pčele prihranjuju isključivo uveče i to sa onoliko sirupa koliko će pčele u toku noći preuzeti
– da se u bezpašnom periodu sužavaju leta na košnicama, vodeći računa da se ventilacija u košnici ne ugrozi;
– da se kod slabijih društava (rojeva , nukleusa, i dr.) obavezno sužavaju leta, a umesto sirupa da se stavlja pogača, ili šećer u kristalu
– da se u vreme bespašnog perioda ne smeju ostavljati na pčelinjaku saće i delovi saća, hranilica, sudovi sa hranom, odnosno sve ono što ima miris meda, sirupa, voska.
Kako se grabež zapaža?
Na leto napadnutog društva primećuje se borba pčela. Veliki broj pčela leti neposredno oko leta, ulazeći i izlazeći iz košnice, a često ponašanje pred letom košnice izgleda kao da se društvo roji.
Ponekad, umesto jako izraženog grabeža, pojavljuje se tiha grabež koja se često ne može lako zapaziti.
Ova grabež se naročito javlja kada pčele tuđice ulaze u slabije društvo, ne na leto, već na neki drugi otvor na košnici, koji je nastao nepažnjom pčelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i sl.
Šta učiniti kad se grabež pojavi?
Prva mera protiv grabeži jeste sužavanje leta na košnici, tako da mogu samo po jedna ili dve pčele da ulaze i izlaze iz košnice.
Ako ova mera ne pomogne tada se ispred suženog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljenja petroleumom, čiji će miris rasterati pčele tuđice.
Ako je grabež i dalje prisutna onda je najbolje da se napadnuto društvo zatvori i prebaci u zatvorenu prostoriju i tamo drži dan-dva, ili se prenese na 4-5 km od pčelinjaka gde se može odmah otvoriti leto, jer će se tada sve pčele (i tuđice) ujediniti u jedno društvo.
Kako efikasno sprečiti grabež?
Čim se primeti grabež ne dirati ni košnicu ni leto na njoj, već odmah staviti neku staru zavesu preko prednje strane košnice i leta. Pčele neće moći ni da uđu ni da izađu i sve će se uhvatiti u grozd. Uveče, kada odu tuđice i kada se pčele u košnici povuku sa leta, skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom košnice. Leto se suzi za prolaz 1-2 pčele.
Jedno upozorenje!
Na pčelinjaku, naročito u julu, avgustu, septembru je toliko velika mogućnost pojave grabeži da zahteva od pčelara da u ovim mesecima veoma pažljivo vrše neophodne preglede pčelinjih društava, bez potresa i udara, po lepom i mirnom vremenu, sa ubacivanjem nekoliko mlazeva dima iz dimilice najpre kroz leto, a odmah zatim i ispod poklopne daske.
Ako se primeti da su pčele uznemirene , odmah prekinuti sa pregledom i sačekati da se društvo smiri.
