Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ koji je izgrađen u Rači biće svečano otvoren 27. marta.
Pogon „Naš med“ je najveća aktivnost Saveza pčelarskih organizacija Srbije u njegovoj istoriji i donosi sigurnost i pčelarima i potrošačima, kaže za naš portal Rodoljub Živadinović predsednik krovne organizacije pčelara.
Višedecenijska želja pčelara da prodaju med bez posrednika biće ispunjena. Osim toga biće obezbeđena i sigurnost plaćanja.
„Ovaj pogon nema gazdu i nekog ko uzima profit od njega. Naprotiv, sav profit kada se pokriju svi operativni i režijski troškovi, od radnika, struje, vode i ostalih troškova koji su svakodnevni, sve ono što preostane biće ugrađeno u cenu meda. Naravno, mi smo to regulisali i Osnivačkim aktom gde smo zabranili bilo kakvu vrstu profita za savez, jer je SPOS savez svih nas. Sredstva koja se eventualno ostvare mogu da se ulažu u marketing, novu opremu ako bude potrebno proširenje u budućnosti i sva ostala zarada mora da bude ugrađena u cenu meda“, kaže Živadinović.
Do sada je u izgradnju i opremanje pogona uloženo preko 1.400.000 evra. Pogon je spreman da plasira med u buradima. Za pakovanje meda u tegle nedostaje još sredstava.
„Mi smo obezbedili preko 650.000 evra, opština Rača je pomogla sa oko 400.000 evra i Vlada Srbije sa oko 420.000 evra. Kako bismo kupili neophodnu automatsku mašinu za pakovanje meda u tegle potrebno je još oko 470.000 evra. To je automatska mašina koja neće samo pakovati med u tegle i lepiti etikete, već će pakovati i tegle u kutije. Upakovano će odmah ići na paletu. Obezbedićemo kapacitet da možemo da izađemo u susret i najzahtevnijim kupcima, da bukvalno za 24 časa spakujemo šleper meda u malim pakovanjima. Mašina koju smo predvideli pakuje staklene tegle od 40 grama do jednog kilograma. Kapacitet pakovanja tegli od kilograma je čak do 2.000 kilograma na sat. Taj kapacitet nam je jako važan kako bismo mogli da izađemo svakom kupcu u susret. To je ono što će nam doneti velike i značajne razlike u ceni meda u budućnosti. Za sada počinjemo da pakujemo med u buradima“, objašnjava Živadinović.
Rad pogona na uvid javnosti
Obezbeđena je potpuna javnost u radu pogona. Svi dokumenti o otkupu i plasmanu, svi računi biće javni. Pčelari, članovi SPOS-a, će tačno moći da znaju po kojoj ceni je med prodat. SPOS nema obrtni kapital i ne može, niti želi da radi kao neke velike firme koje ga imaju. Savez će imati ugovore sa kupcima koji žele med, a pčelari će imati već grupisan med za šlepere.
„Kada se postigne neka cena pozovu se pčelari iz te grupe i pitaju da li im ista odgovara i ako im odgovara predaju med. Med se preuzme, homogenizuje, spakuje i isporuči kupcu. Ukoliko to nije slučaj ide se do naredne grupe. Radićemo na nivou opština, jer se naravno ne isplati ići u jednu opštinu kod jednog pčelara, u drugu kod drugog. To bi značajno podiglo troškove. U udruženjima pčelara, pošto ih imamo u svakoj opštni, će se pčelari okupiti, prikupiti količine i prijaviti za prodaju, s tim što će sami birati način otkupa, odnosno da li će želeti da novac dobiju unapred ili će želeti da sačekaju neku veću cenu. Ono što je bitno je da imamo garanciju plaćanja, a ne kao što se dešavalo da neke firme bankrotiraju i ne isplate pčelare“, jasan je predsednik SPOS-a.
Utvrđena je minimalna količina meda koju pčelar može da ponudi za otkup od 300 kilograma. Nakon uzorkovanja meda što će obavljati nadležni iz pogona, bure se zapečati, otkupi i plasira. Otkupne cene se ne mogu dati unapred, jer zavise od trenutnih cena na tržištu.
Med pčelar može da čuva u prostorijama pogona
Ukoliko pčelaru nije hitno da med proda moći će da ga ostavi na čuvanje u pogonu. To će biti najpovoljniji ugovori koje pčelar može da potpiše za određeni period, kaže Živadinović i dodaje da će se tako znati koliko meda je na raspolaganju. U periodu čuvanja burad će biti zapečaćena i pčelar neće moći da taj med proda nekom drugom. To je važno kako bi se omogućilo dugoročno planiranje prodaje.
„Onog trenutka kada ugovor istekne, a pčelaru u tom periodu nije odgovarala cena, on će da odluči da li će ugovor o čuvanju da produži ili ne. Ozbiljni kupci su spremni da daju i bankarske garancije. Glavni cilj pogona je da ne postoji način niti mogućnost da pčelar ostane bez para. Jer ovo je naš pogon. Zato hoćemo da javnost u radu bude stoprocentna. Finansijska, ali i vizuelna. Pogon je pokriven sa 43 kamere koje će raditi 24 časa i bez prekida će se emitovati na internetu u realnom vremenu. Tako će svaki pčelar, svaki kupac meda u Srbiji i inostranstvu moći da vidi šta mi to radimo i da se uveri da ne sečemo džakove i pravimo veštački med, već otkupljujemo med od pčelara, homogenizujemo ga i plasiramo“, pojašnjava Živadinović.
Većina pčelara za plasman ima tonu ili dve meda. Zato će se prikupljeni med u bačvama od po 20 tona homogenizovati, što znači da će svaki kilogram meda u toj bačvi biti identičnog kvaliteta. Uradiće se sve potrebne analize meda koje, kako kaže Živadinović, za jedan šleper koštaju 2.000-3.000 evra.
Vrlo je važno da svi pčelari pčelare po principima Dobre pčelarske prakse, jer će se tako smanjiti mogućnost da se u medu registruju nedozvoljena sredstva.
„Za sve to nam je potrebno i vreme, ali mislim da je najbolje da pčelari odmah shvate važnost Dobre pčelarske prakse i da ne čekamo, jer se radi o veoma jednostavnim stvarima. Ne smeju se koristiti antibiotici, nedozvoljena sredstva za zaštitu pčela. Naravno, na „divljem“ tržištu ima svega i svačega, uvozi se iz raznih zemalja gde važe druge regulative. Mi koji smo okrenuti prema evropskim kupcima moramo da ispoštujemo važeće standarde. Sve je više kupaca i iz drugih zemalja koji takođe traže takve analize. Nedavno je kupac iz Kine tražio da analize budu po italijanskom standardu koji je najstrožiji i podrazumeva nultu toleranciju na antibiotike. Svako želi da kupi vrhunski kvalitet, a mi ga imamo. Onaj kukolj u našem žitu moraćemo da izbacimo ili će isti sam sebe da uništi“, smatra Živadinović.
