Gotovo sve vrste voćaka su tipične entomofilne biljke (oprašuju se pomoću insekata).
Kod mnogih vrsta je izražena protoreginija, to jest tučak sazreva ranije od prašnika, što isključuje oprašivanje cveta sopstvenim polenom. Veliki broj sorata jabuke, šljive, višnje, trešnje i dr. su autosterilne (samoneplodne) – one ne mogu zametnuti plod ako se oprašuju sopstvenim polenom, bilo iz istog cveta ili drugog cveta sa istog stabla, već ni sa drugog stabla iste sorte. I mnoge sorte koje su samooplodne daju veći prinos ako je izvršeno oprašivanje pomoću pčela.
U uslovima savremene agrotehnike, prilikom podizanja voćnih plantaža posebna pažnja posvećuje se oprašivačima, tj. uz osnovnu sortu sade se i druge čiji ih polen oprašuje. Obično se kod podizanja voćnjaka na svaka dva reda osnovne sorte zasadi jedan red sorte koja je oprašivač.
Najveći broj voćarskih kultura cveta rano u proleće, kada su temperature vazduha niske uz česte kiše karakteristične za to godišnje doba. Sa druge strane, pčelinja društva imaju mali broj sakupljačica, a tada drugih insekata prenosilaca polena gotovo nema u prirodi i pčele su jedini prenosioci polena. U vreme cvetanja voćaka dovoljna su jedan do dva dana (lepa) kada je temperatura iznad 12ºC u hladu, bez kiše da pčele opraše voće.
Za to su potrebna dva do tri pčelinja društva na 1 ha i da su pčelinjaci smešteni na međusobnoj udaljenosti od 400-500 m, neposredno uz parcelu. Time se obezbeđuje susretno oprašivanje. Susretno oprašivanje se primenjuje prilikom oprašivanja bilja na velikim površinama. Pčelinjaci na parcelama postavljaju se tako da zona leta pčela sa jednog pokriva zonu leta sa drugog pčelinjaka. Tada se postiže potpuno pokrivanje određene kulture pčelama i postižu najbolji rezultati pri oprašivanju.
Korišćen tekst “Pčelarstvo”, autora: dr Radoslava Savića i prof. dr Husnije Ćerimagić
Pripredio: Dragan Radosavljević
