Novembar i decembar na pčelinjaku: Košnice ne otvarati, sneg ne skidati, hranu i strašila ne zaboraviti.
Za pčelare posla ima i u toku zimskih meseci iako manje na pčelinjacima, a više u radionicama. To, naravno, ne znači da pčelinjak ne treba redovno obilaziti, jer i u tom periodu pčelar treba da zna šta se dešava u košnicama.
Elvir Šehić pčelar iz Bihaća, u svom tekstu koji je objavljen na portalu bhpcelar.com podseća pčelare koje poslove na pčelinjaku da obave u novembru i decembru. Osim posla, važno je i da pčelari iskoriste slobodno vreme i obnove svoje znanje i nauče novo.
Novembar i decembar na pčelinjaku
Košnice su Otvaranjem košnica u novembru pokidamo propolis kojim su pčele začepile sve nepotrebne otvore, a novi sloj propolisa neće moći naneti jer propolis pčele sakupljaju kad je viša temperatura i kad „sarađuju“ sa prirodom.
Sneg ne treba uklanjati sa i oko košnica, jer je dobar izolator. On ponekad prekrije u potpunosti košnice ali ne treba se bojati za dotok vazduha, jer je sneg porozan. Uklanjanjem snega samo bismo uznemirili pčelinje klube i verovatno doveli do stradanja pčela koje bi se odvojile od klubeta.
Novembar
Pčelinje zajednice u novembru uglavnom nisu aktivne. Ta smanjena aktivnost je vrlo važna zbog štednje zaliha hrane. Zimske pčele u ovom i naredna dva meseca štede i hranu i snagu za kritični period izvođenja prvih generacija pčela i izimljavanje, a tad su im snaga i hrana najpotrebnije. Pčelinjim zajednicama je potrebno obezbediti mir da bi mogle održavati temperaturu.
Svako uznemiravanje dovodi do povećane potrošnje hrane i oscilacija u temperaturi. Kako se spoljna temperatura smanjuje tako se pojačava rad pčela na održavanju toplote, pa pčele troše i više hrane. Uglavnom, ukupna potrošnja hrane u novembru ne bi trebala preći 1 kg . Pojedini pčelari utopljavaju košnice raznoraznim materijalima da bi smanjili gubitak toplote.
Ali utopljavanje uglavnom ima kontra efekat i izazove više štete nego koristi. Košnice se ne smiju otvarati, a pogotovo ramovi vaditi jer na taj način remetimo mikroklimu u košnici. Otvaranjem košnica u novembru pokidamo propolis kojim su pčele začepile sve nepotrebne otvore, a novi sloj propolisa neće moći naneti jer propolis pčele sakupljaju kad je veća temperatura i kad opće sa prirodom. Pčelinjak je neophodno adekvatno ograditi jer bilo domaće ili divlje životinje svojim uznemiravanjem mogu dovesti u pitanje prezimljavanje pčelinje zajednice. Ako je pčelinjak izložen uznemiravanju od krupne stoke ili divljači, nužno je postavljanje električnog pastira, koji će istu držati na distanci.
Potrebno je postaviti i strašila za ptice, jer česti su slučajevi da detlići naprave velike štete na pčelinjacima bušeći košnice. Druge ptice svojim pretraživanjem leta košnica u potrazi za uginulim pčelama uznemiravaju pčelinje zajednice. Pčelari posebnu brigu trebaju voditi o zaštiti pčelinjaka od miševa postavljanjem otrova ispod košnica i okolini pčelinjaka.
Miševi mogu naneti ogromnu štetu na pčelinjaku, jer pčele kad su u klubetu ne mogu se braniti. Miševi koriste toplotu koju pčele proizvode pa se čak i razmnožavaju unutar košnice tokom zime. Pored otrova potrebno je suziti leta i postaviti češljeve da se spriječi ulazak miševa u košnice. Ali, treba voditi računa ako se pojavi koji topliji dan pa pčele izleću, da se češljevi uklone zbog eventualnog izbacivanja uginulih pčela iz košnice.
Decembar
Decembar je mesec u kojem snežni prekrivač prekrije košnice i hladnoća zaustavi pčelama svaki kontakt sa spoljnim svetom. Pčele u klubetu strpljivo čekaju proleće. Što je vanjska temperatura niža to se pčele više zbiju u klubetu i obratno. Pčele se lako izbore sa hladnoćom ako su zazimljene sa dovoljno hrane i na vreme očišćene od varoe.
Pčelar na pčelinjaku nema puno radova osim redovnih provera stanja i mira na pčelinjaku. Sneg ne treba uklanjati sa i oko košnica, jer je dobar izolator. Ponekad sneg prekrije u potpunosti košnice, ali ne treba se bojati za dotok vazduha jer je sneg porozan. Uklanjanjem snega samo bismo uznemirili pčelinje klube i verovatno doveli do stradanja pčela koje bi se odvojile od klubeta. Potreban je samo oprez u slučaju da se sneg počne topiti, da na letu se ne zaledi i na taj način blokira dotok vazduha u košnicu što bi bilo pogubno, posebno u košnicama koje nemaju gornju ventilaciju.
Kad je zvuk jasan, ravnomeran, naglo počne i naglo završi, tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje pojačano, neravnomerno i dugo traje, to je znak da nešto nije u redu ili da je društvo ostalo bez matice. Ako primetimo na letu usitnjeno saće i delove pčela, a zujanje je pojačano, odmah možemo da posumnjamo da je u košnici miš. Sve uočene nedostatke zabeležimo i čim vremenske prilike dozvole pristupamo njihovom saniranju. Ako se ukaže topao dan koji pčele iskoriste za pročisni izlet neodložno je da budemo prisutni na pčelinjaku.
Po izletu pčela možemo utvrditi koje su slabije jer one košnice koje su slabije i lošije zimuju prve izlaze na pročisni izlet, dok one koje su jake i zimuju bez problema izlaze nešto kasnije na pročisni izlet. Taj dan možemo iskoristiti za dodavanje hrane ako je neka zajednica iz nekog razloga ušla u zimu sa manjim količinama hrane.
Najbolje je dodati okvire sa medom iz zalihe odmah do klubeta ili dodati šećerno-mednu pogaču na satonoše iznad klubeta.
Decembar je mesec kad u pravilu nema legla pa je neophodno taj trenutak iskoristiti za zadnji udarac varoi i uraditi tretman oksalnom kiselinom. Sad se sva varoa nalazi na pčelama i može se pravilnim tretmanom skinuti i do 99 % varoa iz pčelinje zajednice.
Pčelar zimske mesece treba iskoristiti pored prodaje pčelinjih proizvoda i ubiranja plodova svog i pčelinjeg rada i za remont opreme i košnica, da posećuje pčelarske sajmove, obnovi svoje teoretsko znanje kroz čitanje pčelarske literature jer praksa ne može bez teorije.
(BH pčelar 50)
