Dr Aleksandra Gajdobranski, Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu, u analizi faktora konkurentnosti proizvodnje i izvoza ulјarica Srbije,
upozorava da još uvek kod nas nije razvijeno tržište biodizela prema obimu gajenja ulјarica, a pogotovo ne prema potencijalima.
– Mogućnost značajnije proizvodnje biodizela u Srbiji, pored uticaja države, zavisi od dva limitirajuća faktora. Prvi se tiče mogućnosti polјoprivrede da obezbedi dovolјne količine sirovine za proizvodnju, dok se drugi odnosi na isplativost same proizvodnje biodizela.Analiza zemlјišnog potencijala pokazuje da Srbija ima značajnu sirovinsku bazu za proizvodnju bilјnih ulјa pogodnih za preradu u biodizel. Takođe, poznato je da su prerađivački kapaciteti fabrika ulјa predimenzionirani u odnosu na domaće potrebe u bilјnom ulјu. Međutim, da li će se višak sirovina, sirovog ulјa rafinisati u jestivo, izvesti ili preraditi u biodizel, odrediće tržišno-ekonomski uslovi – kaže dr Aleksandra Gajdobranski i dodaje da je ovaj proces tek na početku.
Iz ove analize nameću se i jasne obaveze kreatorima agrarne politike, ali, pre svega, i samim ratarima. Naime, ulazak Srbije u EU predviđa i jasna pravila u proizvodnji.
Dr Gajdobranski zaklјučuje da će Srbija, prema tome, morati da razvije šemu sertifikacije za biogoriva, jer će se samo biogoriva sa sertifikatom računati prilikom utvrđivanja stepena ostvarenosti postavlјenog cilјa. Druga otežavajuća okolnost je to što prema novoj direktivi posle 2017. na tržištu neće moći da se nađu biogoriva čiji je uticaj na smanjenje emisije gasova ispod 60%.
U ovoj analizi je navedeno da u Srbiji za potrebe ulјarica ima na raspolaganju godišnje oko 600.000 hektara.
Izvor: agroservis.rs
