Petrovac (lat. Agrimonia eupatoria) je biljka iz porodice ruža (Rosaceae).U narodu je još poznata kao: ranjenik, kostolom, trava Svetog Petra, trava celog sveta, sitni čičak i dr.
Ova zeljasta biljka je rasprostranjena u našim predelima. Može da poraste i do jednog metra. Raste na sunčanim i toplim mestima. Od juna do septembra cveta, a cvetovi su žuti i sakupljeni u u klasolike grozdove na vrhu stabla.
Petrovac je lekovita biljka.
Tekst o kosidbi i sušenju petrovca, koji je pripremio dr Radosav D. Jevđović (IPLB „Dr Josif Pančić“, Beograd), prenosimo iz lista Poljoprivrednik .
Kosidba i sušenje petrovca
Petrovac se kosi kada su biljke u punom cvetu, jer tada je sadržaj aktivnih supstanci u njima najveći, a kod nas je to u junu.
Kosi se na visini od sedam do 10 centimetara iznad zemlje da bi bokorenje bilo što uspešnije.
Po pravilu, kosidbu treba obavljati po lepom, sunčanom vremenu, jer će tada pokošene biljke zadržati lepu prirodnu boju i kvalitet će im biti najbolji.
Kosidba nadzemne biomase petrovca može se obaviti ručno ili mašinski.
Ručno košenje karakteristično je za manje površine i obavlja se kosom ili srpom.
Na većim površinama kosidba se obavlja traktorskim travokosilicama.
Sušenje petrovca
Sušenje je naredna mera koja sledi u proizvodnji petrovca.
Pokošena nadzemna biomasa može se sušiti prirodnim putem, jer se kosidba obavlja u vreme kada su spoljne temperature dosta visoke. Na suvom, promajnom, zasenjenom mestu, pokošena masa rasporedi se u tankom sloju i tu ostaje nekoliko dana (što zavisi od spoljne temperature) dok se ne osuši. Moguće je da ponekad osušena masa malo izgubi prirodnu boju i to se negativno odražava na kvalitet.
Prirodno sušenje karakteristično je za proizvodnju na malim površinama.
Veštačko sušenje je efikasniji način sušenja nadzemnog dela petrovca i karakteristično je za veće proizvodne površine. Obavlja se u sušarama na temperaturi do 45 stepeni. Osušena biljna masa zadržava lepu prirodnu boju i sve aktivne supstance.
Uz optimalnu primenu preporučenih agrotehničkih mera očekivani prinos suve herbe petrovca je oko 3.000 kilograma po hektaru.
Kvalitetna herba petrovca ne treba da sadrži primese, kako organskog, tako i neorganskog porekla. Posle sušenja mora da zadrži prirodnu zelenu boju, a sadržaj vlage treba da bude oko 13 odsto.
Osušena biomasa petrovca (Agrimoniae herba) pakuje se u jutane vreće a da se pri tome vodi računa da se mnogo ne drobi kako ne bi gubila na kvalitetu.
Može se pakovati i u presovane bale ukoliko se neće odmah trošiti.
Čuva se u odgovarajućim magacinima, uz uslov da je van domašaja štetnih insekata i glodara, u slojevima čija visina ne treba da pređe dva metra.
