Tradicionalni tematski skup o aktuelnim mogućnostima finansiranja poljoprivrede uz državnu podršku, koji su organizovali Privredna komora Vojvodine i „Dnevnik-Poljoprivrednik“ uz podršku Zadružnog saveza Vojvodine i Novosadskog sajma, održan je danas u prostorijama PКV.
Polazna ideja ovog skupa, kako je istakla dr Gordana Radović direktor „Dnevnik-Poljoprivrednik“, je da se početkom proizvodne agrarne godine na jednom mestu okupe sve državne institucije koje poljoprivrednim proizvođačima pružaju finansijsku pomoć za unapređenje proizvodnje.
Prvi skup o finansiranju poljoprivrede organizovan je 2018 i odmah je pobudio veliko interesovanje svih onih koji su želeli da saznaju kako da pod najpovoljnijim mogućnostima dođu do neophodnog novca za svoju proizvodnju.
Današnji skup kojem je prisustvovao veliki broj poljoprivrednika, privrednika, predstavnika lokalnih samouprava i udruženja potvrdio još jednom važnost ove teme. Predsednik PКV Boško Vučurević podsetio je učesnike skupa da poljoprivreda učestvuje sa 40 odsto u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije te da se mora ulagati u njeno unapređenje.
Mere finansijske podrške svakako su doprinele dobroj poziciji agrara u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine su u tom pogledu nešto boljoj poziciji u odnosu na kolege iz centralne Srbije jer mogu da računaju na široku paletu različitih vidova pomoći.
Njima su danas, osim mera Republičkog ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na koje mogu da računaju poljoprivrednici iz čitave zemlje, predstavljene i mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i fondova koji posluju na teritoriji Pokrajine. Reč je o Razvojnom fondu Vojvodine, Garancijskom fondu, Fondu za razvoj poljoprivrede, kao i fondu „Evropski poslovi“ APV.
Prema rečima predstavnika ovih institucija poljoprivrednicima su na raspolaganju subvencije čiji iznosi su za pojedine mere značajno uvećani.
Veći proizvođači mogu da računaju na sredstva iz IPARD fonda. Na novac iz evropske kase, kako se moglo čuti na skupu, ove godine će moći da računaju i oni koji se bave ruralnim turizmom.
Кao i prethodnih godina najviše novca iz republičkog i pokrajinskog budžeta namenjeno je mladima, ženama i onima koji posluju na području sa otežanim uslovima rada.
Кada je u pitanju pomoć fondova, oni daju povoljne kredite ili garancije za kredite, a njihove konkursne linije usklađene su sa budžetskim merama.
Izvor: Poljoprivrednik
