Istraživanje će obuhvatiti 500 ispitanika, odnosno reprezentativni uzorak malih, srednjih i velikih poljoprivrednih gazdinstava i kompanija.
Istraživanje primene digitalnih tehnologija u poljoprivredi Srbije
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa profesorkom dr Vesnom Bengin, sa Instituta Biosens Univerziteta u Novom Sadu, pokrenuli su istraživanje stepena primene digitalne tehnologije u oblasti proizvodnje voća i povrća u Srbiji.
Istraživanje će obuhvatiti 500 ispitanika, odnosno reprezentativni uzorak malih, srednjih i velikih poljoprivrednih gazdinstava i kompanija, koji se bave proizvodnjom preradom i otkupom voća i povrća.
Ova studija je deo šireg projekta, koji FAO i EBRD realizuju u Srbiji, Ukrajini i Turskoj, i ima za cilj da se na osnovu sagledavanja realnog stanja i potreba domaće poljoprivrede, razviju novi mehanizmi, kroz programe FAO i EBRD i predloge mera kreatorima agrarne politike i privatnom sektoru.
Istraživanje je dostupno na sledećem linku: https://bit.ly/faoupitnik
Prema rečima profesorke Vesne Bengin: „Savremene digitalne tehnologije mogu doneti veliki napredak poljoprivrednim proizvođačima bez obzira na veličinu njihovih gazdinstava.
Značaj i potencijal digitalnih tehnologija još bolje vidimo sada, u vreme krize izazvane korona virusom.
Nabavka repromaterijala, savetovanje ili direktno povezivanje proizvođača i potrošača postali su komplikovaniji nego ikada, а digitalizacijom bi mogli biti značajno unapređeni u post-korona poljoprivredi.“
Osnovnu primenu digitalnih tehnologija u poljoprivredi (DTP) predstavljaju takozvane Senzorske tehnologije, kao što su meteorološke stanice na parceli, senzori vlažnosti i skeneri zemljišta, različiti senzori na biljkama, mapiranje prinosa, snimci sa satelita, drona ili aviona i Internet stvari.
Tu su još precizna poljoprivreda i robotika, koje omogućavaju optimalnu setvu, đubrenje i zaštitu useva, precizno navodnjavanje, precizno suzbijanje korova i automatizovanu berbu i, konačno, prediktivna i preskriptivna analitika, koje omogućavaju da se na osnovu podataka sa senzora i uz pomoć big data, cloud computing, block chain ili tehnologije veštačke inteligencije donesu prave odluke vezane za proizvodnju.
„Istraživanjem želimo da utvrdimo, pored trenutnog stanja primene DTP, kakva su iskustva i koliko su naši poljoprivrednici zadovoljni efektima primene ovih tehnologija, koje su osnovne koristi koje ostvaruju u odnosu na tradicionalno upravljanje proizvodnjom, ali i razloge zašto još uvek nije došlo do ekstenzivnije primene DTP u našoj zemlji.
U zavisnosti od toga da li se radi o nedovoljnoj informisanosti, nepoverenju ili nedostatku finansijskih sredstava za njihovu primenu, mogu se razvijati razni programi podrške koji bi doveli do značajnog unapređenja kompletnog lanca vrednosti u ovoj oblasti.
Očigledno je da su mere ograničenog kretanja usled pandemije već ubrzale primenu digitalnih tehnologija u sektoru hrane, poput pokretanja online nabavke materijala, virtuelnih pijaca, naručivanja i distribucije, ali potrebno je da iskoristimo njihov pun potencijal i u drugim oblastima“, zaključuje profesorka Bengin.
Učesnici istraživanja će nakon popunjavanja upitnika biti pozvani na radionicu koja će biti organizovana u Novom Sadu, gde će kroz direktan razgovor sa stručnjacima FAO i EBRD, iz prve ruke saznati o dostupnim rešenjima za digitalnu poljoprivredu i mehanizmima finansijske podrške.
Takođe, oni će dobiti statistički obrađene rezultate ankete, koji će predstavljati dragocen izvor informacija i smernice za njihovo dalje poslovanje i ulaganja.
