Ukoliko se pripremate da konkurišete za sredstva iz IPARD prohrama potrebno je da uz ostali deo dokumentacije priložite i biznis plan.
Prvi poziv za poljoprivrednike u okviru IPARD programa biće objavljen 20. decembra, najavio je nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nadimović.
Tako će početi realizacija predpristupnih sredstava EU – IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.
Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra koja mora da iskoristi do kraja 2018. godine.
Ukoliko se pripremate da konkurišete za ova sredstva potrebno je da uz ostali deo dokumentacije priložite i biznis plan. Todo Terzić, dipl. inženjer poljoprivrede (PSSS Padinska Skela) pojašnjava šta treba da sadrži pojednostavljeni biznis plan prilagođen IPARD-u.
Nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koje je u aktivnom statusu, preduzetnik, privredno društvo ili zemljoradnička zadruga, koja ispunjavaju opšte i posebne uslove za odobravanje projekta koji se finansiraju iz IPARD programa, treba da dokažu ekonomsku održivost projekta kroz izrađen biznis plan.
Bizns plan, kao sastavni je deo dokumentacije se prilaže u štampanoj i elektronskoj formi.
Pojednostavljeni biznis plan prilagođen IPARD-u
U prvom delu poslovnog plana potrebno je detaljno opisati poslovnu ideju.
Treba navesti šta će se proizvoditi u budućnosti i koji ciljevi se ostvaruju realizacijom investicije. Na osnovu dostupnih izvora i istraživanja se prikazuje procena potražnje za navedenim proizvodima i ko su planirani kupci.
U planu sprovođenja investicije se precizira kada se otpočinje sa realzacijom investicije i koji su rokovi za sprovođenje projektnih aktivnosti. Opisuju se trenutni obim i struktura proizvodnje, kao i sama tehnologija proizvodnje i kako se novine koje nastaju investiranjem uklapaju u postojeću proizvodnju.
U tabelama se navode svi materijalni i nematerijalni troškovi koji se odnose na sve proizvode, iskazani u jedinici mere za sve vreme trajanja projekta.
U poslovnom planu se navodi koliko je radne snage uposleno u prozvodnji i da li se planira upošljavanje dodatne radne snage.
Ukratko se opisuje kako će realizacija projekta uticati na životnu sredinu i dobrobit životinja i da će nakon završetka investicije biti ispunjen minimum domaćih standarda iz ovih oblasti.
U odeljku koji se odnosi na lokaciju i distribuciju opisuje se veza sa vitalnim saobraćajnicama, dostupnost energenata, udaljenost od tržnica, pijaca, velikih centara za distribuciju proizvoda, dobavljača inputa. Treba navesti što više prednosi koje donosi lokacija na kojoj se realizuje investicija.
Potvrde, planovi, tabele, diplome…
Potencijalni korisnik treba da dokaže da su izmirene sve javne dažbine, kroz potvrde koje izdaju nadležna jedinica lokalne samouprave i nadležna poreska uprava.
Pored potvrda o izmirenim javnim dažbinama, potrebno je dokazati i da opšti troškovi nisu finansirani iz drugih evropskih ili nacionalnih fondova.
Ekonomsko finansijaska analiza treba da sadrži plan prodaje, projekciju ukupnih prihoda,obračun amortizacije,strukturu i dinamiku ulaganja i koji su izvori finansiranja.
Tabelama se predstavljaju bilans uspeha, bilans stanja i novčani tok.
Za investicije do 50.000 evra potrebno je prikazati ocenu investicije samo kroz statičke metode za jednu reprezentativnu godinu.
Za investicije koje prelaze preko 50.000 evra potrebno je prikazati ocenu projekta kroz neto sadašnju vrednost i internu stopu rentabilnosti.
Radno isustvo u oblasti poljoprivredne proizvodnje se može dokazati na više načina. Završena srednja škola iz oblasti poljoprivrede, završen fakultet iz oblasti poljoprivrede, nosilac registrovanog gazdinstva, ugovor o radu koji prati prijava i odjava na obavezno socijalno osiguranje, potvrda o stručnom osposobljavanju za poljoprivredno zanimanje ili potpisana izjava o pohađanju obuke u minimalnom trajanju od 50 časova predavanja u odgovarajućem sektoru koja će se obaviti pre podnošenja zahteva za isplatu sredstava.
Prikazati ponude za željena sredstva
Potencijalni korisnik treba da prikaže pribavljene ponude za sva željena sredstva.
Zemlja porekla traženog sredstva mora biti navedena u svakoj ponudi uz detaljnu specifikaciju.
Dostavljene ponude za željena sredstva ne smeju biti od strane lica koja su u srodstvu sa podnosiocem zahteva.
Ponuda za svaku željenu stavku mora biti dostavljena i u elektronskoj verziji.
Potrebno je dostaviti tri ponude za željenu investiciju, čija vrednost prelazi 20.000 evra.
Za investicije do 20.000 evra potrebno je dosaviti jednu ponudu.
Prihvatljive zemlje porekla za željena sredstva su : Austrija, Belgija, Bugarska, Češka Republika, Hrvatska, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Velika Britanija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Turska, bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Island, Lihtenštajn, Norveška, Alžir, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Egipat, Gruzija, Izrael, Jordan, Liban, Libija, Moldavija, Maroko, Sirija, Tunis, Ukrajina i Palestina.
Kada se radi o izgradnji novih objekata ili rekonstrukciji već postojećih, potrebno je priložiti dokaze o vlasništvu, pravu korišćenja, zakupa nad objektom ili zemljištem koje je predmet investicije.
Dokazi su izvod iz katastra nepokretnosti, prepis lista nepokretnosti, prepis posedovnog lista, izvod iz zemljišnih knjiga, ugovor o zakupu objekta ili zemljišta na najmanje 10 godina.
Nakon raspisivanja javnog poziva kompletna dokumentacija se šalje u štampanoj formi, uz biznis plan koji se dostavlja i u elektronskoj formi i na cd-u.
Tek nakon dobijanja pozitivnog rešenja se pristupa realizaciji investicije, kako bi se mogla povući bespovratna sredstva, u procentualnom iznosu od 60 % ukupnih prihvatljivih troškova.
