Digitalizacija poljoprivrede je jedan od najvažnijih zadataka koji će se sprovoditi u budućnosti s ciljem postizanja profitabilnije, rentabilnije i proizvodnje koja čuva životnu sredinu.
Većina poljoprivrednika, međutim, još vek smatra da su digitalne tehnologije preskupe za poljoprivredna gazdinstva, pa samim tim i nedostupne za prosečne proizvođače što nije tačno. Ono što mnogi od njih ne znaju je da ima puno digitalnih servisa koji su besplatni i na raspolaganju su im.
Najvažniji od njih je platforma AgroSens koju je razvio Institut Biosens, a poljoprivrednicima koji se registruju pruža mogućnost da prate stanje useva na svojim parcelama, planiraju i optimalizuju proizvodnju i slično.
Institut Biosens je pokrenuo i platformu Smart-AKIS koja poljopivrednicima pruža sve neophodne podatke o pametnoj poljoprivredi i tehnološkim rešenjima kojima mogu da unaprede svoju proizvodnju. Reč je o različitim senzorima koji analiziraju stanje vlage, zdravstveno stanje useva, dronovima koji omogućavaju selektivnu primenu preparata u usevima, sistemima za detekciju korova, određevanje stepena zrelosti useva i još mnogo toga.
Poljoprivrednici su generalno slabo informisani o ovim tehnologijama pa je u cilju njihovog obrazovanja na Institutu Biosens u Novom Sadu održana radionica u okviru projekta Smart-AKIS pod nazivom „Od ideje do realizacije – kako da finansirate vašu inovaciju u poljoprivredi.
Tom prilikom predstavljeni su modeli finansiranja koji nude različiti fondovi, IPARD, a najavljeno je i otvaranje dva nova poziva za projekte u okviru poziva EU, Horizon 2020.
– Reč je o projektima IoF 2020 i Diatomic, čijom realizacijom rukovodi naš Institut. Poziv za prvi projekat će biti otvoren polovinom juna, dok će drugi biti otvoren već polovinom ovog meseca i oba su namenjena finansiranju IT ideja koje će se realizovati u poljoprivredi, rekla je Milica Trajković iz Biosens instituta i dodala da je ovaj Institut već uspešno realizovao dva poziva, FRACTALS i KATANA na kojima je učestvovao veliki broj aplikanata iz zemalja EU i Srbije.
Da učestvovanje na ovim konkursima nije bauk potvrdio je Mirko Vlček, proizvođač organskih namirnica iz Pivnica koji je objasnio da je zajedno sa svojim prijateljima snimio film od dva minuta u kojem je objasnio da nameravaju da unaprede internet platformu preko koje trenutno prodaju proizvode i sa tim video klipom je konkurisao na KATANA poziv. Prošli su na konkursu i dobili sredstva što ih je po njegovim rečima iznenadilo jer je sam postupak konkurisanja bio jednostavan I nije zahtevao nikakvu dokumentaciju..
I IPARD sredstva koja su nam odnedavno na raspolaganju mogu da se koriste za finansiranje inovativnog poslovanja u poljoprivredi. Do nedavno su bila otvorena dva konkursa, za nabavku mehanizacije i traktora, a poljoprivrednici su mogli da konkurišu za, na primer, nabavku mehanizacije koja ima ugrađen GPS i rešenja za optimizaciju rada poljoprivrednih mašina kao što su selektivno korišćenje dizni prilikom aplikacije pesticida, automatsko navođenje kako ne bi došlo do preklapanja ili izostavljanja prohoda i slično.
– Bez obzira na mogućnosti i iznos sredstava koje nudi IPARD u ova dva poziva bilo je veoma malo prijava što je šteta, rekla je Slađana Glučević iz agencije Smart IPARD i pozvala poljoprivrednike da apliciraju kada budu otvoreni sledeći pozivi i više koriste bespovratna evropska sredstva koja su im na raspolaganju.
Sisteme finansijske pomoći pljoprivrednicima predstavili su i Garancijski fond Vojvodine i Razvojni fond Vojvodine koji odobravaju povoljne kredite uz grejs period i duge rokove otplate. Sredstva dobijena po konkursima ovih fondova mogu se iskoristiti i za realizaciju IPARD programa, odnosno za finansiranje onog dela investicije koji pada na teret poljoprivrednicima.
A.M.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: pixabay.com
