Česnica, božićni kolač, pogača ukrašavaju svaku Božićnu trpezu. Recepti za pripremu se, zavisno od kraja naše zemlje i običaja, razlikuju i prenose narednim generacijama
Običaj je da se na Božić posluži i Božićna pogača ili kolač. Recepti za pripremu su različiti u zavisnosti od kraja Srbije. Različiti narodi baštine i različite običaje, pa se i božićni kolači i pogače razlikuju, ali kod svih oni predstavljaju simbol zajedništva, porodice i tradicionalnih vrednosti. Ono što je slično u svim kućama u kojima se obeležava ovaj dan je da će se oko svečarskog stola okupiti porodica. Običaj je da se u česnicu postavi novčić, koji simbolizuje blagostanje. Onaj ko ga u svom parčetu dobije, veruje se, u toj godini biće zdrav i uspešan.
Na nedavno održanom Festivalu božićnog kolača „Česnica“ u zrenjaninskom Salonu Narodnog muzeja, nacionalnim zajednicama koje žive na području Srbije omogućeno je da pokažu kako izgledaju svečane božićne trpeze i božićni kolač u njihovom kraju i na taj način predstave svoju kulturu i kulturno nasleđe. Članice tridesetak udruženja žena iz Srbije i sa područja Zapadnog Balkana predstavile su božićnu trpezu i neizostavne česnice.
Od strugane pogače, preko česnice za položajnika, božićnjaka i slatkog kolača
U okolini Gračanice domaćice prave autentičnu struganu pogaču, kao i pitu prepeć i varenicu, česnice, različite hlebove i ostale đakonije, istakla je Gordana Ćorić, predsednica udruženja poslovnih žena „Avenija“ iz Gračanice. Struganu pogaču prave tako što umese testo od brašna, vode, soli i ulja. Nakon što nadođe ispeku pogaču, a potom koru koja je na površini pogače stružu dok pogača ne postane mekana i svetla. Običaje i kulturu prenose mladima i tako žele da ih sačuvaju, dodaje Ćorić.
Članice Humanitarnog udruženja žena „Duga“ iz Banja Luke predstavile su običaje iz Zmijanja, oblasti koja se nalazi na Manjači. U tom kraju domaćice prave česnicu za Božić u kojoj je dukat, ali i česnicu za položajnika, objasnila je Slobodanka Ristić Gašić. Prva se pravi od dizanog testa i manje se ukrašava u odnosu na slavsku pogaču. Česnica za položajnika je poklon domaćina koji mladić položajnik pronosi kroz selo. Pravi se od beskvasnog testa i bogato je ukrašena slatkišima. Za Božić se poslužuje i Zmijanski kolač koji je autohtona poslastica od ovčijeg ili kravljeg sira obogaćena suvim voćem i lešnicima ili orasima.
Predstavnice Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine iz Pančeva istakle su da Rusi nemaju badnjak i da jelka u Rusiji nije novogodišnji već Božićni simbol koji predstavlja plodnost i večni život. Žana Knežević je objasnila i da sedmog januara domaćice pripremaju i božićnu pogaču koja ima osam krakova u obliku sunca. Osim toga na trpezi je i kolač u obliku jagnjeta koji je preliven glazurom, što sve simbolizuje događaje u božićnoj noći.
Božičnjak je božićni hleb koji vojvođanski Hrvati pripremaju na Badnje jutro. Na stolu je do Nove godine kada se pojede. I u njemu je novčić, rekla je Jozefina Skenderović, ispred Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata iz Subotice i dodala da je na Božičnjaku i božićna grana koja je okićena testom i zabodena je u kolač. Figure se prave od beskvasnog testa i obavezne figure su Majka Božija, pet ruža, sedam ptičica, mesec i zvezde i zvezda repatica. Domaćice po svom nahođenu mogu da prave i druge figurice, objasnila je Skenderović.
U Banatu se prave tri vrste česnica, istakla je Biljana Popadić, predsednica Asocijacije žena u Orlovatu. Od Zrenjanina prema severu Banata domaćice prave suve česnice, prema jugu sočnu česnicu, a prave i našu tradicionalnu koja se reže u crkvi. Nekada su domaćice teglile kore, a podrazumevalo se da voda koja se koristi u pripremi česnice mora biti iz bunara iz dvorišta. I tada i danas kore filuju orasima, šećerom i suvim grožđem, a pečenu česnicu zaslade medom.
Naredne godine Festival božićnog kolača „Česnica“ biće organizovan u više gradova Srbije, kako bi se predstavile i lokalne osobenosti zajednica. Organizatori ovogodišnjeg festivala su Udruženje građana Kancelarija za kulturnu diplomatiju i Narodni muzej Zrenjanin, uz podršku Grada Zrenjanina i Turističke organizacije grada Zrenjanina.
