Belmuž je tradicionalno jelo koje se i danas na isti način kao i stotinama godina unazad, priprema u istočnoj Srbiji.
To je specijalitet sa planina u okolini Svrljiga, Negotina, Pirota… Sve češće u specifičnom ukusu belmuža možemo uživati i u restoranima.
Belmuž se priprema od punomasnog mladog sira, ovčijeg ili kravljeg, i brašna.
Prema tradicionalnom receptu ovčiji sir stavimo na vatru da se istopi, tako da podseća na mleko. Kada proključa dodamo kukuruzno brašno, oko petnaest odsto, i neprestano mešamo dok se ne sjedini. Dok ne pusti mast. Ukoliko sir nije dovoljno slan, dodajemo i malo soli.
Belmuž je jelo koje su pravili i jeli pastiri dok su dane i noći provodili u čuvanju svojih ovaca na obroncima planina. Jer, osim brašna i sira drugo ništa nisu imali.
Služio se belmuž i gostima, ali i slučajnim prolaznicima kroz sela jugoistočne Srbije, za dobrodošlicu ili za srećan put.
Danas se u restoranima služi se kao toplo predjelo.
Šta znači reč belmuž?
Ime ovog specijaliteta, prema nekim trvdnjama, potiče od dve reči. Reč bel se u istočnoj Srbiji koristi za belo od mleka, a reč muž jer je jelo jako, hranjivo, koncentrovano i daje snagu i vitalnost.
Sa druge strane, postoji i objašnjenje da je jelo dobilo naziv po belom siru i po tome što su ga češće spremali muškarci, odnosno muževi, jer pripremanje podrazumeva stalno i snažno mešanje.
Belmuž na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije
Priprema i upotreba ovog jela deo je tradicionalnih zanatskih znanja i veština, ali društvenih običaja, rituala i svečanih događaja, u mestima u istočnoj i južnoj Srbiji, okolini Knjaževca, Svrljiga, Sokobanje, Zaječara i Niša.
Ovo pastirsko jelo deo je i običajne prakse, pre svega vezane za Đurđevdan.
Njegova priprema od mleka dobijenog nakon ritualno obavljane muže ovaca na Đuđravdan, prve u toj godini, je obavezan deo proslavljanja prazinka i praznične trpeze.
