Ambalažu od sredstava za zaštitu bilja odlažemo tako da sačuvamo okolinu.
Gde završava ambalaža u kojoj je bilo sredstvo za zaštitu bilja? Odgovorni poljoprivrednici znaju da to ne sme biti u kanalu ili reci, na njivi, deponiji ili mestu gde odlažemo drugu vrstu otpada.
Ne bacajmo ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja. Sakupimo ga i tako sačuvajmo našu okolinu.
Od 2013. godine, nakon neophodnih priprema, Udruženje SECPA (Serbian Crop Protection Association) je počelo preuzimanje ambalažnog otpada u okviru zajedničkog sistema – SECPA EKO MODEL. Sistem je funkcionalan, a preuzimanje ambalaže se sprovodi bez ikakvih troškova za poljoprivrednike.
Katarina Krinulović izvršni direktor Udruženja SECPA je ljubazno odgovorila na pitanja portala poljosfera.rs na temu zbrinjavanja ambalažnog otpada u Srbiji.
Kada znamo odgovore, ne postoji ni jedan razlog zašto ne bismo sakupili ambalažu i predali je nadležnima koji će istu zbrinuti u skladu sa propisima.
Kada ste počeli aktivnost preuzimanja ambalažnog otpada?
Krinulović: Po donošenju Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine uvedene su brojne obaveze po kojima sve kompanije koje na tržište stavljaju proizvode nakon čijeg korišćenja ostaje otpadna ambalaža treba da angažuju ovlašćene operatere i obezbede da se ova ambalaža, po zahtevu korisnika, preuzima i zbrinjava na propisani način.
Obzirom da članice SECPA na tržište stavljaju isti tip proizvoda tj. sredstva za zaštitu bilja, te da su korisnici njihovih proizvoda veoma često isti (brojna poljoprivredne preduzeća, gazdinstva, zadruge i sl.) u udruženju je pokrenuta inicijativa za uspostavljanjem zajedničkog sistema zbrinjavanja ambalažnog otpada koji potiče od sredstava za zaštitu bilja članica SECPA: Adama SRB doo, BASF Srbija doo, Bayer doo, Belchim CP doo i Syngenta Agro doo.
Sa samim preuzimanjem ambalažnog otpada u okviru zajedničkog sistema – SECPA EKO MODEL se otpočelo 2013. godine, a tome su prethodile brojne pripremne aktivnosti u smislu uspostavljanja sistema po uzoru na slične sisteme koji postoje u EU. Pri tom su se uzimale u obzir specifičnosti našeg zakonodavstva i operativnih kapaciteta u svim fazama upravljanja otpadom (sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odlaganje, odnosno finalno zbrinjavanje), ali i strukturu poljoprivrednih gazginstava i preduzeća, kao i stručne preporuke u pogledu upravljanja ovakvim otpadom.
S obzrom na veliki broj aktera u sistemu, uključujući operatere, kompanije, korisnike i druge zainteresovane strane, uloga udruženja SECPA je da koordinira aktivnosti i promoviše principe adekvatnog zbrinjavanja ambalažnog otpada, a naročito propisno ispranje ambalaže nakon upotrebe sredstava za zaštitu bilja kako bi se potencijalni rizik sveo na minimum uz istovremeno maksimalno iskorišćenje sredstva. S tim u vezi, udruženje je u periodu 2014-2019 u saradnji sa različitim PSS i lokalnim samoupravama sprovodilo pilot akcije kako bi se kod poljoprivrednika podigla svest o značaju adekvatnog postupanja sa ovim ambalažnim otpadom.
Da li ste naišli na pozitivne reakcije poljoprivrednika, zadruga…?
Krinulović: U početku je bilo dosta nedoumica kod poljoprivrednika koje su proizilazile iz nedovoljne informisanosti o tome zašto je bitno predati ambalažu ovlašćenom operateru, kao i zašto je potrebno trostruko ispirati ambalažu.
Kroz godine aktivnosti na terenu, distribuiranje brojnih brošura, lifleta, postera i drugih edukativnih materijala, saradnju sa poljoprivrednim stručnim službama i lokalnim samoupravama, informisanje preko medija, uspeli smo da steknemo poverenje poljoprivrednika i imamo pozitivne reakcije u vezi adekvatnog zbrinjavanja ambalažnog otpada i naših aktivnosti u tom pogledu.
Ono što dodatno doprinosi pozitivnom stavu poljoprivrednika je i to što je postupanje sa ambalažom na propisani način jedna od stavki koju moraju da ispune ukoliko koriste sredstva iz IPARD fondova.
Takođe, preuzimanje ambalaže se sprovodi bez ikakvih troškova po poljoprivrednike, s obzirom da sve troškove za usluge ovlašćenih operatera snose kompanije proizvođači sredstava za zaštitu bilja.
Jedno vreme nije organizovano prikupljanje i preuzimanje ambalažnog otpada od sredstva za zaštitu bilja. Iz kog razloga?
Krinulović: Da, imali smo jedan period tokom 2019. kada je zbog odsustva kapaciteta kod operatera koji vrše skladištenje i tretman ambalažnog otpada u čitavoj Srbiji nastao potpuni zastoj u aktivnostima na preuzimanju ambalaže. U tom periodu u Srbiji nije radio ni jedan oparater ovlašćen za skladištenje i tretman, te nije bilo mogućnosti da se ambalažni otpad sakuplja jer nije bilo operatera koji će ovu ambalažu prihvati na dalje zbrinjavanje. Ovo se odnosilo na sve tipove ambalažnog otpada, uključujući ambalažu od sredstva za zaštitu bilja, ulja i maziva, boje i lakove i sve druge vrste otpadne ambalaže koja može da sadrži ostatke različitih hemikalija.
Rešavanje ovog problema zahtevalo je značajne napore i ulaganja operatera u smislu uspostavljanja kapaciteta za skladištenje i tretman, ali i potrebne aktivnosti nadležnih organa u smislu kontrole i izdavanja relevantnih dozvola, što je sve zahtevalo dosta vremena.
Ovaj zastoj je nešto na čije otklanjanje su zainteresovane strane poput kompanija koje proizvode proizvode nakon čijeg korišćenja nastaje otpad, udruženja SECPA i drugih, mogle da utiču samo tako što smo kod operatera i nadležnih organa ukazivali na problem i moguće posledice koje su uzrokovane zastojem i zahtevali da učine potrebno da se zastoj što pre otkloni.
Epilog svega je to da su sada u zemlji stvorene izvesne mogućnosti za nastavak aktivnosti u vezi zbrinjavanja ambalažnog otpada i da se otpočelo sa sakupljanjem na terenu.
Kako funkcioniše ovaj sistem?
Krinulović: Obzirom da u sistemu ima više aktera od kojih svaki ima svoju ulogu, za funkcionisanje sistema zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja potrebno je da:
- Kompanije koje na tržište stavljaju proizvode nakon čijeg korišćenja ostaje otpadna ambalaža, angažuju ovlašćenog operatera koji će biti zadužen za zbrinjavanje ovog otpada na propisani način;
- Ovlašćeni operater organizuje preuzimanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada u skladu sa propisima u svim fazama upravljanja otpadom počev od sakupljanja i transporta, preko skladištenja i tretmana do finalnog zbrinjavanja;
- Korisnici proizvoda nakon čijeg korišćenja ostaje otpadna ambalaža, u našem slučaju poljoprivrednici, neposredno nakon korišćenja sredstva za zaštitu bilja propisno ispiraju ambalažu i čuvaju je na svom imanju (zaštićeno od padavina i van domašaja dece, životinja i sl.), obaveštavaju da je potrebno preuzeti ovu ambalažu sa konkretne lokacije i predaju je ovlaščenom operateru kada organizuje rutu sakupljanja koja obuhvatita njihovu lokaciju;
- Nadležni organi prate ove aktivnosti, primaju najave o kretanju otpada i izdaju dozvole svim operaterima u lancu upravljanja otpadom u skladu sa propisima.
Pored toga, za dobro funkcionisanje sistema veliki značaj ima i koordinacija između svih aktera, kao i informisanje poljoprivrednika i promovisanje adekvatnog postupanja sa ambalažnim otpadom za šta je u našem sistemu zaduženo udruženje SECPA.
Na našem web sajtu www.secpa. rs. dostupni su svi materijali i infomacije na ovu temu. Dodatno, radi lakšeg prepoznavanja ambalažnog otpada koji se preuzima u našem sistemu, ambalaža SECPA članica je vidno obeležena SECPA EKO MODEL logom.
Gde završava otpad koji preuzmete?
Krinulović: Nakon preuzimanja ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja se transportuje na skladištenje i tretman koji uključuje čišćenje ostataka hemikalija sa ambalaže – u Srbiji je za to na raspolaganju tretman suvim ledom kojim se sadržaj ostataka na ambalaži smanjuje do nivoa kada ima karakteristike neopasnog otpada.
Potom se ovaj materijal upućuje na finalno zbrinjavanje u postrojenje koje može da vrši ko-insineraciju, odnosno da na veoma visokim temperaturama u kontrolisanim uslovima spaljuje ambalažni materijal i koristi ga za dobijanje energije u svom proizvodnom pogonu.
Na taj način ovaj otpadni materijal se ponovo koristi uz oslobađanje energije što je u skladu sa propisanim opcijama za smanjenje ambalažnog otpada. S obzirom na kapacitete naše reciklažne industrije, opcija reciklaže ovakve otpadne ambalaže u proizvode koji imaju dalju upotrebnu vrednost, u Srbiji za sada nije ostvariva.
Gde smo mi u odnosu na evropske zemlje i kako da u našoj zemlji unapredimo ovaj sistem?
Krinulović: U pogledu propisa naša zakonska regulativa o upravljanju otpadom je u prilično velikoj meri usklađena sa EU propisima. Osnovni zakonodavni principi u upravljanju ambalažnim otpadom su slični u Srbiji i EU zemljama, te je SECPA upravo na osnovu iskustava i modela iz drugih zemalja koje su članice ECPA (European Crop Protection Association) ustrojila naš sistem – SECPA EKO MODEL.
Ono što razlikuje Srbiju od razvijenih EU zemalja prvenstveno su oskudni kapaciteti ovlašćenih operatera za upravljanje otpadom, naročito u pogledu skladištenja i tretmana i s time povezane mogućnosti za implementaciju u praksi.
Stoga je neophodno da se sa državnog nivoa podstakne razvoj operatera za upravljanje otpadom i reciklažne industrije u Srbiji i tako obezbede operativni kapaciteti potrebni da se sa otpadom upravlja na adekvatan način.
U pogledu otpadne ambalaže, poput one od sredstava za zaštitu bilja, koja se mora sakupljati u posebnim tokovima različitim od komunalnog otpada, treba istaći i značaj intenzivnijeg uključivanja lokalnih samouprava, naročito kroz propisane opcije osnivanja centara za sakupljanje otpada ili transfer stanica koji bi omogućio da se otpad iz domaćinstava koji nije komunalni preuzima češće i održivo, uz učešće lokalnih institucija.
Takođe, treba slediti primere dobre prakse i koristiti iskustva iz zemalja koje imaju razvijene sisteme upravljanja otpadom, kao i preporuke relevantnih međunarodnih institucija.
U tom pogledu, WHO i FAO su još 2008. godine objavile smernice za upravljanje ambalažnim otpadom od sredstava za zaštitu bilja u kojima su predstavile primere dobre prakse i dale preporuke za uspostavljanje održivih sistema.
Jedna od preporuka se odnosi i na činjenicu da su brojna laboratorijska ispitivanja pokazala da se adekvatnim trostrukim ispiranjem ambalaže neposredno nakon korišćenja sredstava za zaštitu bilja koncentracija ostataka na ambalaži smanjuje do nivoa ispod 0,1 %, te da se stoga ovakva ambalaža može smatrati neopasnom ukoliko se osigura da je ambalaža adekvatno isprana, jer se ispiranjem otklanjaju potencijalni rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu povezani sa ostacima pesticida na ambalaži.
U mnogim evropskim zemljama upravo je to slučaj. Poljoprivrednici su potpuno usvojili praksu trostrukog ili integrisanog ispiranja i ovakva ambalaža se sakuplja kao neopasna. U takvim zemljama nema potrebe za fazom čišćenja ostataka koja opterećuje proces, te je proces zbrinjavanja ambalažnog otpada jednostavniji i efikasniji.
Dodatno, u zemljama sa razvijenom reciklažnom industrijom otpadna ambalaža od sredstava za zaštitu bilja se reciklira u proizvode kao što su zaštitne cevi za internet i električne kablove, futrole za akumulatore, poljoprivredne ograde, kanalizacione cevi itd.
Detaljna obaveštenja u vezi preuzimanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja članica SECPA dostupna su na sledećem LINKU.