„Urbaštanizacija“ za „zelene navike“ kod najmlađih
Ovogodišnja Urbaštanizacija bila najuspešnija do sad. Okupilo se preko 50 učesnika iz nekoliko osnovih škola i vrtića. U našim gradovima, nažalost, urbanih bašta je vrlo...
Ovogodišnja Urbaštanizacija bila najuspešnija do sad. Okupilo se preko 50 učesnika iz nekoliko osnovih škola i vrtića.
U našim gradovima, nažalost, urbanih bašta je vrlo malo. Poznato je da stanovnici svetskih metropola prave urbane bašte gde god mogu, pa i na terasama, krovovima, u okviru napuštenih objekata ili pored zgrada. Stanovnicima tih gradova je omogućeno da na delovima nekorišćenih površina zasnuju povrtnjake i bašte. Gradska bašta Bruklin grandž (Brooklin Grange) u Njujorku, svojevrsna organska bašta organizovana na oko šest hektara na krovu brodogradilišta, najpoznatija je na svetu.
Urbano baštovanstvo je koncept koji podrazumeva formiranje specifičnih zelenih površina u gradovima na kojima je moguće uzgajanje biljaka za ishranu. To su male proizvodne površine na kojima oni koji nemaju svoja dvorišta mogu da proizvedu povrtarske, začinske ili voćne biljne vrste. Kako bi se mladima približila ideja urbanog baštovanstva Radenka Kolarov, master inženjer pejzažne arhitekture i istraživač saradnik na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i Jovana Mihajlović, master profesor biologije osmislile su „Urbaštanizaciju“, koja se treću godinu za redom uspešno realizuje.
Foto: M. Stanković
Organizator projekta je Sokolski kulturni centar “Sokolski Dom” gde se i organizuje „Urbaštanizacija“, u samom centru Novog Sada, sa fokusom na edukaciju i praktičnu realizaciju ozelenjavanja u urbanoj sredini. Projekat je prvenstveno namenjen najmlađima, učenicima osnovnih škola, kako nižih, tako i viših razreda, ali i deci predškolskog uzrasta. Od samog početka je podržan i finansiran od strane Gradske uprave grada Novog Sada za kulturu.
„Ciljevi „Urbaštanizacije“ su da stvorimo „zelene navike“ kod najmlađih i da pored edukacije, praktičnim primerima pokažemo koliko je zapravo lako ozeleniti neki kutak. Podizanje svesti o značaju zelenih površina, održivo upravljanje organskim otpadom, nega i održavanje biljaka, kao i načini pristupa oplemenjivanja nekog prostora predstavljaju takođe ciljeve ovog projekta“, objašnjava Srđan Stanković, rukovodilac Sokolskog kulturnog centra “Sokolski Dom”.
„Urbaštanizacija“ je prvi put realizovana 2021. godine. Tom prilikom pored interaktivnih predavanja organizovana je i radionica formiranja vertikalnih bašti od aromatičnih, začinskih i lekovitih biljaka. Potom naredne jeseni učesnici su u dvorištu Sokolskog Doma započeli transformaciju postojećih zelenih površina sa ciljem prenamene prostora. Tada je u prvoj fazi ovog dela projekta ozelenjen jedan deo dvorišta koji ima za cilj stvaranje ambijenta japaskog kutka za odmor i relaksaciju. Shodno tome, neke od biljnih vrsta koje su odabrane su japanski javor, japanska vrba, patuljaste četinarske vrste i slično.
„Ovogodišnja „Urbaštanizacija“, koja je održana 1. aprila, je može se reći, bila najuspešnija do sad. Kiša koja je padala nije bila prepreka niti izgovor za odustajanje. Naprotiv, okupilo se preko 50 učesnika iz nekoliko osnovih škola i vrtića. Šta više, imali smo učesnike i iz Rumenke i Petrovaradina, što je svakako za pohvalu i poštovanje“, ističeKolarov, koja je održala predavanje na temu koncepta urbanog baštovanstva i direktne primene ovog koncepta u uslovima gradske sredine. Dodaje da je entuzijazam učesnika radionice tokom sadnje biljaka ostavio poseban utisak na nju. Očigledna radost dece tokom sadnje stvorila je još veću želju da se nastavi sa praktičnim obučavanjem i kreiranjem novih akcija ozeljenjavanja.
Foto: M Stanković
O građi i morfologiji biljaka, govorila je Mihajlović koja kaže da su ovakvi projekti i radionice od velikog značaja za podizanje ekološke svesti kod dece.
„Smatram da se u današnjim planovima i programima u školama ne obraća dovoljna pažnja na praktičan rad koji je uz teoriju najbolji oblik učenja i da upravo takav pristup nedostaje deci. Ponosna sam na učenike odeljenja kojima sam predavala i koji su do sada učestvovali u „Urbaštanizaciji“ i na to kako su pristupili ovom izazovu. Energični i nasmejani daju nam nadu“, navodi naša sagovornica.
Vannastavne aktivnosti su dobre prilike kako za učenje, tako i za razvoj i primenu znanja u praksi. Mogu podsticati učenike da se zainteresuju za biologiju, razviju istraživačke veštine i timski rad, kaže Nina Kirov, master profesor biologije u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Rumenci čiji su učenici učestvovali u radionicama.
Profesorica Nina Kirov i Maša Čubrilović, foto J. Mihajlović
„Oduševljena sam organizacijom. Sve je izvrsno osmišljeno od početka do samog kraja. Program je bio dobro koncipiran sa puno zanimljivih aktivnosti. Učenici su dobili priliku da prošire svoja znanja o biljnom svetu i načinima sađenja. Takođe su mogli da čuju više o značaju očuvanja životne sredine, kao i kako da to primene u praksi stvarajući urbane bašte“, dodaje Kirov.
Praktičan deo, koji je razveselio decu, odnosio se na vertikalno ozelenjavanje po principima urbanog baštovanstva. Radioničarima je prikazano kako da na pravilan način postave supstrat i obave setvu i sadnju odabranih biljaka, cveća i začinskog bilja. Deca su posadila svoje mini baštice u plastičnim flašama i manjim saksijama i odneli ih kućama kako bi ih dalje negovali.
Maša Čubrilović, učenica petog razreda Osnovne škole u Rumenci, kaže da joj se ovom prilikom najviše svidelo što su posvetili vreme prirodi, družili se i sadili biljke. Za nju su radionice jako lepo iskustvo i raduje se ponovnom okupljanju. Pavlu Ardanu, učeniku šestog razreda Osnovne škole „Jovan Dučić“ u Petrovaradinu, najviše se dopalo predavanje o biljkama i sadnja. Uz konstataciju da je ceo događaj vrlo lep, uz osmeh dodaje da će na narednu „Urbaštanizaciju“ pozvati svoje vršnjake koji su ovog puta opravdano izostali.
