UrBAŠTAnizacija za najmlađe o proizvodnji biljne hrane u gradovima kroz koncept urbanog baštovanstva.
Urbano baštovanstvo je koncept koji podrazumeva formiranje specifičnih zelenih površina u gradovima na kojima je moguće uzgajanje biljaka za ishranu. To su male proizvodne površine na kojima oni koji nemaju svoja dvorišta mogu da proizvedu povrtarske, začinske ili voćne biljne vrste.
U našim gradovima, nažalost, urbanih bašta je vrlo malo. Poznato je da stanovnici svetskih metropola prave urbane bašte gde god mogu, pa i na terasama, krovovima ili pored zgrada. U tim gradovima moguće je dobiti parcelu, najčešće deo nekorišćenih površina, za uzgoj biljaka za sopstvene potrebe. Najpoznatija u svetu je gradska bašta Bruklin grandž (Brooklin Grange) u Njujorku, svojevrsna organska bašta organizovana na oko šest hektara na krovu brodogradilišta.
UrBAŠTAnizacija za najmlađe
Budućnost pripada mladima i upravo njima treba pokazati kako da organizuju proizvodnju organske hrane u gradovima kroz koncept urbanog baštovanstva.
Projekat UrBAŠTAnizacija je realizovan početkom novembra u Novom Sadu u Sokolsko-kulturnom centru „Sokolski dom“ sa ciljem edukacije budućih generacija koji su nosioci promena koje će životnu sredinu učiniti boljom i zdravijom za život, a podržao ga je Grad Novi Sad.
U centru su bili najmlađi sugrađani, deca od 5 do 13 godina.
Za njih je organizovana radionica na kojoj se govorilo o mogućnostima proizvodnje organske, bezbedne hrane u gradovima kroz koncept urbanog baštovanstva. Pored toga, radionica je obuhvatila i praktičnu, interaktivnu obuku o sadnji, gajenju, nezi i korišćenju biljnog materijala, na kojoj su deca učestvovala u kreiranju zajedničke vertikalne bašte i u ozelenjavanju segmenta dvorišta Sokolskog Doma.
O biljkama, njihovoj građi, osnovnim funkcijama i potrebnim komponentama za normalan rast i razvoj sa decom se u okviru radionice družila master profesor biologije Jovana Mihajlović.
Autor projekta UrBAŠTAnizacija master inženjer pejzažne arhitekture i doktorant na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Radenka Kolarov održala je predavanje na temu koncepta urbanog baštovanstva i direktne primene ovog koncepta u uslovima gradske sredine. Pokrivena je i tema održavanja biljaka, metoda kompostiranja, a govorilo se i o odabiru sortimenta pogodnog za uzgoj u urbanim uslovima.
Praktičan deo koji je razveselio decu odnosio se na vertikalno ozelenjavanje po principima urbanog baštovanstva. Prikazano je kako da na pravilan način postave supstrat i obave sadnju odabranih lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka, kao što su ruzmarin, origano, lavanda, menta i druge. Nakon toga u dvorištu Sokolskog doma usledila je i grupna sadnja vrste jarebika. Svako dete posejalo je seme začinske biljke po sopstvenom izboru i posudu ponelo kući kao uspomenu sa događaja.
Maksim Dugonjić učenik šestog razreda kaže da mu je bilo lepo i da će doći ponovo na sledeću radionicu. Zanimljivo je, dodaje, što pravljenje vertikalnih bašti nije složeno. Njegovom drugu Davidu Šiljku ostaće u sećanju sa kakvom lakoćom se mogu uzgajati biljke u urbanim sredima, pa će pokušati sam da napravi nešto slično.
Entuzijazam učesnika radionice tokom sadnje biljaka ostavilo je poseban utisak na Radenku Kolarov.
„Očigledna radost dece tokom sadnje aromatičnih, začinskih i lekovitih biljaka je ono što je na mene ostavilo trajni utisak i stvorilo još veću želju da nastavim sa, kako praktičnim obučavanjem, tako i kreiranjem novih akcija ozeljenjavanja“, zadovoljna je doktorantkinja.
Za profesoricu Mihajlović ovakvi projekti i radionice su od vitalnog značaja za podizanje ekološke svesti kod dece.
„Smatram da se u današnjim planovima i programima u školama ne obraća dovoljna pažnja na praktičan rad koji je uz teoriju najbolji oblik učenja i da upravo takav pristup nedostaje deci. Ponosna sam na učenike odeljenja kojima sam predavala i na to kako su pristupili ovom izazovu. Energični i nasmejani daju nam nadu“, optimista je profesorica.
Srđan Stanković iz Sokolskog doma je najavio slične aktivnosti.
„Ovaj projekat planiramo i za sledeću godinu, nadamo se već od proleća, a takođe su u razmatranju i neke nove ideje sa fokusom na promovisanju zaštite životne sredine i važnosti ekologije. Čeka nas dosta toga. Uspešan početak samo je razlog više da se trudimo da pružimo mališanima, ali i starijim sugrađanima još ovakvih aktivnosti, edukativnih sadržaja i zajedničkih poduhvata“, kaže Stanković.
