Dobra poljoprivredna praksa zasniva se na kontroli kritičnih tačaka i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske zdravstvene organizacije. Korist
od proizvodnje na osnovama dobre poljoprivredne prakse imaju: mali, srednji i veliki proizvođači, kroz dodatnu vrednost svih proizvoda i lakši pristup pijaci, potrošači, kroz bolji kvalitet i sigurniju hranu kao i svi ostali kroz kvalitetniju životnu sredinu.
Koncept dobre poljoprivredne prakse podrazumeva primenu znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti.
Principima dobre poljoprivredne prakse definisani su parametri i vrednosti koje moraju da se poštuju u okviru proizvodnog sistema i koje periodično kontrolišu nadležne institucije. Na bazi principa dobre poljoprivredne prakse definiše se način rada i proizvodnje za svaki proizvodni sistem, uvek poštujući specifičnosti datog agroekosistema.
Osnove dobre poljoprivredne prakse obuhvataju principe iz jedanaest područja bitnih za proizvodnju:
1. Zemljište: Fizička i hemijska svojstva i biološka aktivnost zemljišta su ključni za održanje produktivnosti poljoprivrede. Upravljanje zemljištem omogućuje smanjenje na minimum gubitka kvaliteta zemljišta, zatim gubici erozijom, oticanjem i oceđivanjem površinskih i podzemnih voda.
2. Voda: Na poljoprivredi je velika odgovornost upravljanja izvorima vode, kvantitativno i kvalitativno, brižljivo raspolaganje izvorima vode i efikasno korišćenje za navodnjavanje useva i za napajanje stoke.
3. Poljoprivredna proizvodnja: Neophodno je obaviti izbor vrsta i sorti uz odgovarajući plodored u skladu s ekološktm uslovima i zahtevima tržišta, uz očuvanje plodnosti zemljišta i primenu svih mera preventive i predostrožnosti.
4. Zaštita useva: Očuvanje dobrog zdravstvenog stanja useva zahteva dugoročnu strategiju upravljanja rizikom, uz korišćenje svih mera biološke zaštite (sorte otporne na bolesti i štetočne, plodored, prirodne koridore za korisne insekte i minimalnu upotrebu pesticida i drugih hemikalija).
5. Gajenje stoke: Neophodno je obezbediti dovoljno prostora za životinje, odgovarajuću hranu i vodu, bez hemijskih i bioloških zagađenja, uvesti matično poreklo stoke i programe uzgoja. Ekonomski efekat stočarstva povećava se korišćenjem stajnjaka u biljnoj proizvodnji (direktno ili za kompostiranje zelene mase), jer on kao đubrivo, održava plodnost zemljišta.
6. Zdravlje stoke: Dobro zdravstveno stanje životinja održava se odgovarajućim uzgojem i smeštajem, preventivnim merama, kao što je vakcinacija i redovnim pregledom, utvrđivanjem i lečenjem oboljenja, uz konsultovanje veterinara.
7. Dobrobit stoke: Domaće životinje su svesne i, kao takvima, mora da im se osigura dobrobit kroz pravo da ne budu gladne i žedne, da im ne bude neugodno, da ne trpe bol, povredu ili bolest, da se normalno ponašaju i da se ne plaše i ne muče.
8. Ubiranje proizvoda, prerada i skladištenje na farmi: Ubiranje proizvoda mora da se organizuje po isteku karence primenjenih agrohemikalija i veterinarskih preparata. Prehrambeni proizvodi moraju da se skladište pod odgovarajućim uslovima temperature i vlage i u odgovarajućim prostorima.
9. Upravljanje energijom i otpadom: Cilj je da se sve aktivnosti obavljaju na vreme, da se poboljša iskorišćenost ljudskog rada, poveća efikasnost, uvedu alternativni izvori energije i smanji potrošnja energije, da se recikliraju korisne sekundarne sirovine poljoprivrede, a minimiziraju oni koji zagađuju okolinu.
10. Dobrobit, zdravlje i sigurnost ljudi: Da bi poljoprivredna proizvodnja bila održiva, ona mora biti ekonomski isplativa. Mora da obezbeđuje društvenu i ekonomsku dobrobit zemljoradnika, njihove lokalne zajednice, ali i njihovo zdravlje i sigurnost.
11. Živi svet i pejzaž: Poljoprivredno zemljište sadrži raznovrsnost životinjskog i biljnog sveta, koja se gubi narušavanjem njihovog staništa. Zato je neophodno sačuvati i uvećati živi svet, uz ostvarenje ekonomske isplativosti poljoprivredne proizvodnje.
Pripremila: Suzana Rašić, dipl. inž.
Pročitajte i ovo: http://goo.gl/G5BmS4
