Biorazgradivi stiropor biosporin, od poljoprivrednog otpada i pečuraka, je najbolja tehnološka inovacija u 2020. godini i delo je naših inovatora: Marka Cvetkovića, Nikole Stanojevića, Aleksandre Đorđević i Danila Živkovića.
Na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju, koja je održana šesnaesti put, učestvovalo je 142 tima, a ukupni nagradni fond iznosio je šest miliona dinara.
Takmičenje su organizovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio-televizijom Srbije.
Biosporin je inovacija tima kompanije White Lemur iz Beograda koja se bavi širokim spektrom delatnosti. U kompaniji, projekat SOMA se bavi inovacijom i razvojem.
Ideja o proizvodu nastala je spontano, kao posledica kombinacije dva, do tada, odvojena projekta, objašnjava članica pobedničkog tima i vlasnica i direktorica kompanije, Aleksandra Đorđević. Kompanija White Lemur se bavila dizajnom rešenja za promotivne materijale, nameštaj, pakovanja i slično, gde je uočena potreba za zelenim materijalima, pogotovu onima koji zamenjuju razne vrste plastike i stiropora.
S druge strane, članovi tima započeli su potpuno, u tom trenutku, nezavistan projekat proizvodnje pečuraka sa farmaceutskim dejstvima i proizvodnje zdrastvenih suplemenata od njih. U toku proizvodnje gljiva od kojih se proizvodi preparat Imunin, uočili su da jedan od „otpada“ iz proizvodnje, kada se tretira pod određenim uslovima i na određen način, može postići identične karakteristike kao ekspandovani polistiren.
Započeli su projekat SOMA čiji je zadatak bio da razvije tehnologiju proizvodnje tog materijala, ispita od čega sve može da se proizvodi, kao i da nađe i testira sve potencijalne upotrebe i formira proizvode od ovog novog otkrića.
Od najvećeg značaja za razvoj bilo je to što je za ovaj projekat odobren grant koji finansira Fond za inovacionu delatnost iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2014. godinu (IPA 2014), Ugovor o Direktnom grantu – Razvoj novih proizvoda i usluga kroz komercijalizaciju istraživanja u malim i srednjim preduzećima.
U okviru pohađanja Akademije za Cirkularnu Ekonomiju, dodaje Đorđević, su uz pomoć instruktora napravili analize toka materije i izvora zagađenja.
Tako su shvatili da je upotreba stiropora kao materijala za jednokratna pakovanja jedan od glavnih izvora mikroplastike, jer se stiropor ne razgrađuje i ne reciklira. On se ili pali i generiše gasove staklene bašte, ili se baca u deponije, odakle se raspada na mikroplastiku.
Sa druge strane, poljoprivredni otpad se takođe spaljuje svake godine i izaziva veliko zagađenje u jesen. Tako su odredili prvi cilj, a to je pružanje efikasne, jeftine i zelene zamene za stiropor za jednokratno pakovanje.
Ukratko, koristeći otpad iz poljoprivrede i biološki organizam proizvešće novi biotički materijal, i uzgojiće proizvode od njega, i sve to potpuno zeleno i prirodno, bez otpada i zagađenja.
Šta je biosporin?
Biosporin je veoma zanimljiv i versatilan materijal, ističe Đorđević. On je suštinski biotički materijal, iliti materijal biološkog porekla, što ga stavlja u istu klasu kao što su drvo, koža ili guma i ima podjednako veliki raspon potencijalnih upotreba.
On se sastoji od celuloznih i ligninskih vlakana iz poljoprivrednog i industrijskog otpada, i hitinskih vlakana koja stvaraju gljive. Zavisno od ulaznih sirovina (vrste otpada), uslova u gajenju ili obrade posle proizvodnje, može imati čitav spektar osobina kao što su mekoća/tvrdoća, hrapavost/glatkost, absorbcija šoka, vizuelni kvalitet… Manipulacijom gustine hitinskih vlakana gljive može se postići raspon kvaliteta skoro pa kao raspon plastičnih materijala.
Biosporin se praktično, uzgaja. Prvo se prikuplja poljoprivredni otpad koji se usitni i termički obradi. Zatim se u njega ubrizga specijalna tečnost na bazi pečurke koje se prikupljaju iz šumama u Srbiji. Sledi proces rasta pečurke kroz otpad i kada ga ista „pojede“ nastaje biosporin.
Trenutno u oko deset pilot projekata sa raznim klijentima testira se vijabilnost svih upotreba. Biosporin je takođe potpuno nezapaljiv, spada u A0 klasu materijala, što mu daje dodatne prednosti u odnosu na stiropor.
On je potpuno biorazgradiv u prirodnim uslovima. U kontaktu sa zemljom i vlagom duže od 3-5 meseci, posredstvom bakterija iz zemlje, on se raspada. Biosporin se u potpunosti razlaže, moglo bi se reći topi, bez ostavljanja fizičkih detritusa, i obogaćuje zemljište solima koja pospešuju plodnost zemlje. Ovo je potvrđeno na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Biosporin prilikom raspadanja može da se koristi kao delimično organsko đubrivo. Sa Tehnološko-metalurškim fakultetom u Beogradu inovatori, takođe, rade na nekoliko projekata, od kojih je jedan impregnacija biosporina ekološkim organskim polimerima, što bi mu dalo potpunu hidrofobnost, i sprečilo njegovo raspadanje, sve dok nije fizički oštećen.
O tome da li će i kada biosporin biti u široj upotrebi, Đorđević kaže da je trenutni fokus tržište jednokratnih pakovanja i proizvoda. Smatraju da su posebne karakteristike biosporina ovde najkorisnije, naime, ako je nešto jednokratno i potrošno, treba da bude i biorazgradivo i jeftino.
Tržište termičke izolacije za građevinsku industriju je takođe interesantno, pogotovu zbog dodatnih osobina fleksibilnosti i činjenice da Biosporin ne puca prilikom loma i komadi ostaju delimično povezani, zbog vlaknaste strukture hitinskog biopolimera, ali i otpornosti na paljenje. U tom smislu očekuju da će eksperimenti koji su u toku rezultovati potencijalno superiornim materijalom za izolaciju i otvoriti novo tržište.
Novčana nagrada od milion dinara koju je tim inovatora osvojio, mnogo znači, najpre, jer je potvrđeno da je rešenje dovoljno dobro da bude smatrano inovacijom godine, od strane stručnog žirija.
S druge strane, prepoznat je i potvrđen ne samo kvalitet rešenja, već i potencijal i potreba ovakvog rešenja za Srbiju u ovom trenutku. Razvoj inovativne tehnologije je jako skupo i finansijski rizično, i novčana nagrada predstavlja preko potreban bonus raspoloživih sredstva koja se ulažu u dalji razvoj. Pored toga, organizacioni tim koji stoji iza takmičenja pruža učesnicima veliku podršku, na čemu su nagrađeni inovatori, naglašava Đorđević, neizmerno zahvalni.
Postoji podrška institucija, ali je inovativni razvoj otežan
Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju je značajno za sve učesnike jer je omogućilo ostvarivanje kontakata sa kolegama inovatorima i potencijalnim kupcima i investitorima, ističe naša sagovornica. Ona dodaje da je razvoj inovativnog proizvoda i tehnologije težak i mukotrpan proces, bilo gde, pa i u Srbiji.
Naša zemlja, generalno, nema kulturu investiranja u inovacije, pa je inovativni razvoj malo otežan, ali svakako postoji institucionalna podrška, potvrđuje Đorđević. Prvenstveno, rani razvoj ovog projekta je finansiran od strane Fonda za inovacionu delatnost, koji podržava baš inovativna rešenja i tehnologije.
Takođe, postoje organizacije koje pružaju podršku razvoju u različitim specifičnim oblastima, kao što je Akademija cirkularne ekonomije pri Privrednoj komori Srbije, čiji su alumni, i Smart Impact Fond, koji podržava upravo razvoj preduzeća koja se bave rešenjima sa pozitivnim socijalnim ili ekološkim efektom.
Srbija je pogodno tlo za inovacije u oblasti očuvanja životne sredine, s jedne strane zbog velikog potencijala u vidu neiskorišćenih resursa i kvalitetne i edukovane radne snage, a s druge strane jer je Srbija jedna od zemalja najviše pogođenih zagađenjem u Evropi, smatraju u pobedničkom timu inovatora.
