Poljoprivredna zadruga „Zagrebački voćnjaci“ d.o o. poseduje trgovinu, 180 hektara voćnjaka i Ulo hladnjaču, pa ostvaruje godišnji promet od oko dva miliona evra
Kao i svuda u regionu nedovoljno velike i snažne zadruge su primorane da posluju sa, najčešće, dobro organizovanom trgovinom, koja nastoji da, uz što duže odlaganje, isplati najnižu moguću cenu. Podređeni položaj primarnih proizvođača je toliko veliki da za njih, u sadašnjim uslovima, nema napretka. Stoga iskustva evropskih proizvođačkih organizacija predstavljaju jedan od najpovoljnijih puteva, rečeno je na radionici za proizvođačke grupe na 82. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite zivotne sredine Republike Srbije i ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
– Zahvaljujući subvencijama od 50 odsto, koje smo dobili od Zagrebačke županije 2004. godine, izgradili smo hladnjaču, da bismo nudili robu tokom čitave godine, kaže Hrvoje Banjanac, predstravnik Proizvođačke organizacije „Zagrebački voćnjaci i Distributivni centar za voće i povrće d. o. o“. – Bio nam je to putokaz za dalje aktivnosti. Sklopili smo ugovore sa proizvođačima i velikim tgrgovinskim lancima. Odlučili smo da u februaru 2012. godine napravimo zajednički logistički Distributivni centar na 2,6 hektara, kojeg smo dobili od Grada Zagreba na 40 godina. Cilj je bio da na savremeni način pripremimo robu za tržište. Omogućilo nam je to da pouzdanije planiramo plasman i cena, a na toj osnovi i proizvodnju, što je garantovalo količine i ujednačen kvalitet prema zahtevu kupaca tokom čitave godijne. Istovremeno sa osvajanjem tržišta, koristili smo podsticaje za otkup jabuka i kupovinu opreme. Potom smo napravili sopstveni brend jabuke „Sunčana“. Cilj je bio da se izdvojimo od konkurenata i da potrošači ciljno kupuju baš našu jabuku. Na takav korak nas je naterao izuzetno veliki uvoz i sve zahtevnije tržište. Traži se što zdraviji, prirodni proizvod, pogodnosti pri kupovini i potrošnji, društveno odgovorno ponašanje i sledljivost u prepoznavanju proizvoda – certifikat za jabuku. Sada imamo svoju trgovinu, 180 hektara voćnjaka, hladnjaču i godišnji promet od oko dva miliona evra. Svaki član ima značajnu prednost, jer dobija 20 odsto veći povraćaj novca iz evropskih fondova.
Troškovi su neprestano u porastu, pa je teško održati rentabilnost poslovanja. Prema rečima ovog stručnjaka, Strukturni fondovi Evropske unije su se pokazali kao mnogo povoljniji od IPARDA, zbog visine vraćanja novca uloženog u investicije.
„Zagrebački voćnjaci, kao proizvodna organizacija, dobili su povraćaj od 90 odsto za administrativne troškove. To je neuporedivo više od pet odsto marže koje pripadaju zadrugama. Iz fondova za ruralni razvoj povukli su povrađaj od 50 odsto, kao i 20 odsto na osnovu članova mlađih od 40 godina. Pored toga iskoristili su 20 odsto povratnih sredstava na osnovu projektnog partnerstva u investicijama sa proizvođačkom grupom. Ova proizvođačka organizacija je toliko proširila svoju aktivnost da se udružila sa Međumurskom županijom i obezbedila veći broj članova i zemljišni fond. U ovom trenutku njene investicije iznose 3,5 miliona evra.
Autor: Branko Krstin
„Poljoprivrednik“, Krstin, 1.06.2015.
