Strelicija ili rajska ptica je jedno od najprodavanijih vrsta cveća u svetu. Poreklom je iz južne Afrike.
Od nekoliko vrsta iz roda Strelitzia, najviše se gaji S. reginae – kraljevska strelicija.
Ona je višegodišnja zeljasta biljka, visine 1–1,5 m. U zemlji razvija jak mesnati rizom, pomoću koga se širi. Listovi su jaki, kožasti, nalik bananinom lišću.
Ono što ovu vrstu izdvaja od drugih cvetnica jesu cvetovi jedinstvene i neobične lepote. Cvetna drška je snažna, a na njenom vrhu je horizontalni cvetni omotač, iz koga sukcesivno izbijaju cvetovi sa jarkonarandžastim i plavim laticama. Otvoren cvet liči na pticu raširenih krila. Trajnost ovih cvasti sa nekoliko cvetova je vrlo duga, preko 20 dana, kako na biljci tako i odrezanog cveta.
Uglavnom se sadi u grejanim staklenicima za rezani cvet, ali sve češće se gaji i kao sobno cveće. Zbog snažnog korena i horizontalnog rasta rizoma, traži veliku saksiju i često presađivanje, pri čemu treba biti jako pažljiv zbog krtog i lako lomljivog rizoma.
Strelicija je malo zahtevna biljka i laka za negu
Streliciji treba obezbediti minimalnu temperaturu za prezimljavanje, a to je 13-15 ºC. Optimalna temperatura za rast i razvoj je 20-25 ºC. Traži puno osvetljenje, ali u najtoplijem delu dana treba je delimično zaseniti da ne bi došlo do ožegotina na cvetu.
Strelicija prirodno raste u sušnim uslovima i na dobro dreniranom zemljištu, pa zato zalivanje treba da bude umereno, tek kada se zemlja prosuši. Vlažnost zemljišta održavati na 60 % PVK. Višak vode može da uzrokuje trulež korena. Zimi, za vreme mirovanja, zalivati minimalno.
Nije izbirljiva ni prema zemljištu, ali traži plodnu zemlju. Najbolja je mešavina ilovače, peska i treseta u odnosu 1:1:1. Podnosi kiselost zemljišta sa pH vrednošću od 5,5 do 7,5, ali najviše joj odgovara pH 6,5. Tokom vegetacije treba je đubriti stajnjakom 10 kg/m², a dva puta mesečno vodotopivim đubrivima sa odnosom 1:1:1, dok đubriva sa odnosom 3:1:5 pojačavaju cvetanje. Preterano đubrenje, naročito azotom, dovodi do prekomernog razvoja lišća sa vrlo malo ili nimalo cvetova.
U stakleniku se sadi u plodno i dobro drenirano zemljište, sa gustinom 1-1,5 biljke na 1 m². Poželjno je pokrivanje zemljišta biljnim malčom. Najčešće se sadi na stalno mesto, ali može da se sadi i u kontejnere ili u duboke kade.
Da bi strelicija mogla da cveta, mora da prođe fazu mirovanja tokom zime na temperaturi 13-15 ºC. Najviše cveta leti, kada ima dovoljno svetlosti i toplote. Za to vreme donese obično desetak cvetova po biljci, ali kada je busen stariji i dobro razvijen, može da ima i 30 cvetova. Najviši prinos cvetova je u osmoj godini. Ako hoćemo da nam cveta zimi, mora da se drži tokom letnjih meseci na 14 ºC, a u zimskim mesecima povećati temperaturu na 22-25 ºC. Zimi može da bude ograničavajući faktor slaba osvetljenost, što uzrokuje smanjen prinos cvetova, čak i pri veštačkom osvetljenju.
U proizvodnji za rezani cvet period iskorišćenja zasada je 10 godina. Razmnožava se semenom i deljenjem bokora. Seme klija tek posle dva meseca pa čak i do godinu dana, zavisno od temperature supstrata i starosti semena, a na cvet od sejanaca treba čekati 4-6 godina. Biljka dobijena iz rizoma cveta posle dve godine.
Strelicija je vrlo otporna biljka i vrlo retko je napadaju štetočine i bolesti, tako da je zaštita minimalna.
Pripremio: Dragomir Radić, dipl. inž. polj.
psss.rs
Foto: pixabay.com
