Ukoliko planirate podizanje žive ograde lovor višnja je odličan izbor za naše uslove. Nije zahtevna biljka, brzo raste i lako se oblikuje.
Lovor višnja (Prunus laurocerasus) je zimzela grmolika biljka, vrlo popularna za organizovanje žive ograde kao i za pojedinačnu sadnju. Izgledom ulepšava vrtove oko stambenih jedinica, parkovske prostore i urbane sredine, jer dobro podnosi zagađen gradski vazduh.
Kako izgleda lovor višnja?
U prirodi je rasprostranjena na području između jugoistočne Evrope i zapadne Azije. Listovi podsećaju na listove lovora, a plodovi na sitne višnje tamnije boje, pa otuda i ime biljke. Krupni i kožasti listovi su sa gornje strane sjajni, a sa naličja svetliji, što biljci daje dekorativan izgled.
Mirišljavi cvetovi bele boje, sakupljeni u grozdaste cvasti, se pojavljuju u maju. Plodovi su tamne bobice koje su takođe dekorativne, ali nisu jestive. Navodi se da svi delovi biljke, posebno listovi i semenke, sadrže cijanogene glikozide (amigdalin) što ih čini otrovnim ako se progutaju.
Uslovi uzgoja
Lovor višnja najbolje uspeva na plodnom, dobro dreniranom zemljištu. Ukoliko je zemljište težeg mehaničkog sastava, kao što su glinovita tla, potrebno je dodati krupniji pesak. Najviše joj odgovaraju blago kisela do neutralna zemljišta (pH 6-7,5).
Obzirom da nije zahtevna, možemo je posaditi na sunčano ili polusenovito mesto i na tim pozicijama će lepo napredovati. Više sunca usloviće gušću biljku i kompaktniji žbun. Ukoliko nemate osunčane pozicije, već uglavnom hlad i senku, možete je posaditi, jer će i tu rasti i razvijati se, ali će grane biti razuđenije i zbijenost slabija. Dobro podnosi i topla leta i jače zime.
Može se desiti da prilikom dugotrajnog mraza ili snega stradaju listovi biljke (i to najčešće budu ovogodišnji mladi listići). Lovor višnja će se bez problema obnoviti, a na proleće krenuće novi mladi listići. Ukoliko se na listovima pojave mrke fleke, kao da je list opečen, iste treba odseći.
Sadnja i orezivanje
Najbolje je sadnju obaviti u oktobru, pre jačih mrazeva ili u rano proleće.
Gustina sadnje zavisi od toga šta želite. Ukoliko zasnivate živu ogradu biljke treba posaditi na razmak od 50 cm. Za gušću ogradu sadnice se najčešće sade na razmak od oko 50–70 cm, u zavisnosti od veličine sadnica i željene brzine zatvaranja ograde.
Redovnim orezivanjem biljka se podstiče da se više grana i vremenom formira kompaktan zeleni zid.
Brzorastuće forme mogu za godinu dana napredovati i do 70 cm. Kada se počne formirati grm treba pristupiti orezivanju na način da se što više forsira grananje. Veoma pažljivo treba orezati najniže grane, jer je tu veoma bitno da se što gušće vrši razgranjavanje.
Najčešće se orezuje u proleće i tokom vegetacije, kada je potrebno održavati željeni oblik i gustinu. Može se održavati kao niža ili visoka živa ograda, ali i formirati kao samostalan ukrasni žbun.
Jedan grm, ukoliko se ne orezuje, može u prečniku da raste i do tri metra, a u visinu i do četiri.
Lovor višnja u saksiji i žardinjeri
Lovor višnja može uspešno da se gaji i u većim saksijama ili žardinjerama. Važno je da posuda ima dovoljno prostora za razvoj korena i dobar odvod viška vode. Nega ovako posađenih biljaka podrazumeva češće zalivanje i prihranivanje.
Foto: pixabay
