Ljiljan (Lilium sp.) je višegodišnja cvetnica poreklom sa Mediterana. Od davnina je ukras u vrtovima. Ovo mirisno cveće koristi se i kao rezano, za aranžiranje buketa i vaze.
Stablo ljljana je jednogodišnje i razvija se iz lukovice. Dostiže visinu do 80 cm.
Listovi su sedeći ili na kratkim drškama.
Cvetovi su krupni, levkasti ili zvonasti u svim duginim bojama osim plave. Cvetaju u maju i junu, više nedelja.
Postoji veliki broj vrsta i na stotine hibrida.
Zahtevi ljiljana
Za sadnju ljiljana pogoduju rastresita, dobro drenirana zemljišta sa puno organske materije.
Najbolje pozicije za sadnju su one koje su zaklonjene od vetra, osunčane, ali zaštićene od jakog sunca. Sa vlagom ne treba preterivati kako lukovice ne bi istrulile.
Sadnja
Za sadnju kupovati upakovane lukovice i posaditi ih što pre. Nikada ne kupovati smežurane lukovice.
Posaditi ih u proleće ili jesen. Baštovani savetuju da jedino „Madona“ ljiljan posadimo u kasno leto ili ranu jesen.
Kada smo isplanirali gde ćemo posaditi lukovice ne zaboravimo da ih gajimo u grupi. Mnogo lepše izgledaju grupisani nego kada su biljke pojedinačno postavljene. U jednu kućicu stavimo do pet lukovica koje razmaknemo oko 15 cm.
Dubinu sadnje ćemo odrediti u odnosu na veličinu lukovice. Važno je da dubina bude dva i po puta veća od prečnika lukovice. Dobro ih utisnuti.
Ljijljan se bere kad su pupoljci pred otvaranje, jer tako duže traje.
Lukovice se mogu presađivati na kraju leta, ali ne pre četvrte godine.
Ljiljan u saksijama i žardinjerama
Kao većina lukovica i ljiljan možemo uzgajati u saksijama, ali one moraju biti veće i dublje (dubina preko 30 cm).
Uobičajeno je, kao što to radimo i kada sadimo ostalo cveće, da na dno saksije postavimo šljunak ili komade crepa. Lukovicu postaviti tako da joj se vidi vrat. Kasnije, kada stablo počne da raste, ispunimo zemljom celu saksiju.
