Kamelija je omiljena biljka među ljubiteljima cveća. Iako njeni raskošni, krupni cvetovi lepih boja nemaju miris volimo je jer u njenom izgledu uživamo i tokom zime.
Žbunasta, spororastuća kamelija je popularna biljka prelepih roza, crvenih, ružičastih, belih ili šarenih cvetova. Sjajni kožasti, pri vrhu šiljasti listovi, doprinose lepoti ove biljke.
Poreklo kamelije se vezuje za zemlje istočne Azije. Nazivaju je i japanska ruža. Veruje se da je kamelija u Evropu dospela iz Kine u 18. veku. Veruje se da je evropski trgovac želeo da uzgaja čaj i tako osujeti monopol Kine, pa je tražio da kupi žbun čajevca. Kineski trgovac ga je prevario i prodao mu kameliju. U početku trgovac je bio razočaran jer je želeo biljku čaja, ali je kasnije kamelija našla mesto u njegovom vrtu i ubrzo se proširila po vrtovima Evrope.
Kamelija uživa u senci
Potiče iz šumskih predela, naviknuta na hlad i manje direktnog sunca. To treba imati na umu kada biramo mesto za sadnju. Najbolje raste u senci. Preporučuje se da joj opredelimo mesto na istočnoj strani kako bi ujutru dobijale dovoljnu količinu sunca, a veći deo dana bile zaštićene u hladovini. Za kameliju su dobra ona mesta koja su zaštićena od vetra. Na jače udare vetra posebno su osetljive mlade biljke i cvetovi.
Treba birati zemljište koje je dobro drenirano i rastresito. Najbolje uspeva na kiselim zemljištima (pH 5,5-6,8). Dobri supstrati su mešavina peskovite ilovače, kore jele i lišća hrasta. Ukoliko u vrtu zemljište nije kiselo treba ga zakiseliti. Ako imate neko zimzeleno drvo u vrtu, kamelija će uživati u njegovoj senci, a iglice koje padaju sa drveta stvaraće kiselije zemljište.
Sadnja
Mladicu kamelije treba posaditi u rupu dubine od oko 50 cm, ne dublje od 60 cm. Važno je obezbediti dobru drenažu, kako se voda ne bi zadržavala u zoni korena. Može se na dno rupe postaviti kamenje. Nakon sadnje potrebno je obilno je zaliti.
Listovi kamelije podnose temperaturu i do -10 °C, ali korenje može biti oštećeno već na -4 °C. Zato je važno da pri sadnji koren položimo tako da bude zaštićen, ali ne i suviše duboko. Korisno je biljku u vrtu zaštititi nekim prirodnim izolatorom, npr. borovom korom.
Zalivanje
Preobilno zalivanje može usloviti truljenje korena biljke. Za zalivanje je najbolje koristiti kišnicu ili vodu koja je odstajala.
Kamelija najbolje raste ako se zaliva vodom koja u sebi nema krečnjak. Dakle, treba izbegavati vodu sa česme. Posledica zalivanja vodom koja nije odgovarajuća vidi se na listovima koji gube boju i opadaju. Preporuka je da u litar vode sa česme dodamo kašičicu sirćeta. Generalno, uvek treba koristiti sredstva za acidofilne biljke.
U vreme formiranja cvetnih pupoljaka, u avgustu, biljke treba manje zalivati.
Orezivanje kamelija
Kamelije se orezuju oštrim rezom nakon cvetanja, a korisno je i prorediti krošnje kako bi pupoljci dobili dovoljno svetla.
Foto: pixabay.com
