Hrizanteme privlače pažnju kada je u vrtovima sve manje drugog cveća. Raznobojni cvetovi ove biljke „igraju se“ sa bojama jeseni.
Zovemo je i zimska ili jesenja ruža. Postoji više sorti hrizantema različite visine, sa cvetovima različite veličine i boje.
Proizvodnja hrizantema
Hrizantemu najčešće razmnožavamo generativno, reznicama.
Reznice uzimamo samo od zdrave matične biljke i to od marta do maja.
Sadnja reznica hrizantema ne sme da bude pregusta.
Ožiljene reznice posadimo u saksiju 17-19 cm. Preporuka je da posadimo jednu reznicu po saksiji ako je u pitanju ranija sadnja, a ako se kasnije sadi (krajem maja) staviti po tri reznice u jednu saksiju.
Supstrat za sadnju mora biti kvalitetan i vlažan i porozan. Nakon sadnje obavezno obavimo zalivanje. Potrebno je da obezbedimo sistem za navodnjavanje kap po kap. Najbolje rešenje su kapljače koje dovode vodu do korena. Ubadamo ih u svaku saksiju.
Po potrebi treba orošavati reznice dok se koren ne razvije dovoljno.
Odrasle biljke saditi u rastresito zemljište. Pogodna mesta za hrizanteme su polusenovita. Nega podrazumeva i zalivanje tokom cvetanja dva do tri puta nedeljno.
Bolesti hrizanteme
Najznačajnije bolesti hrizanteme su smeđa i bela rđa i pepelnica.
Smeđa rđa
Simptomi ove bolesti su tamne fleke na listovima. Širenju pogoduje povećana vlažnost vazduha.
Bela rđa
Bolest se prepoznaje na listovima gde se pojavljuju žućkaste pege. Na naličju su bele pege koje, ukoliko zaraza napreduje, nekrotiraju, a list se osuši. Ako se registruje jača zaraza najbolje je odstraniti obolele biljke.
Pepelnica
Simptom pepelnice je karakteristična beličasta navlaka na svim zelenim površinama biljke. Ova prevlaka sprečava fotosintezu, te biljni delovi stradaju, listovi otpadaju.
Za zaštitu hrizantema od bolesti koriste se registrovani fungicidi, uz poštovanje uputstva proizvođača sredstva.
Osim prouzrokovača bolesti, hrizanteme mogu oštetiti i puževi. Ponekad mogu u potpunosti da obrste biljke.
