Fito farmacija

LG Seeds

Arhiva Autora

psenica u prikolici

Otvoren put srpskoj pšenici za Egipat

Vlada Egipta, najvećeg svetskog uvoznika pšenice, objavila je ove nedelje tender za kupovinu 60.000 tona pšenice.

Po prvi put se među zemljama koje imaju pravo prijave na tender pojavila i Srbija.

Omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkih napora Ministarstva poljoprivrede, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj i Udruženja Žita Srbije u okviru više projekata za promociju izvoza žitarica i uljarica, koje u poslednje tri godine u Srbiji realizuju ove institucije.

Delegacija egipatskog Ministarstva poljoprivrede posetila je Srbiju prošle nedelje kako bi potvrdila odluku koju je egipatska vlada donela u septembru 2018. godine da je Srbija nakon 30 godina ponovo sertifikovana da izvozi pšenicu u Egipat.

Tokom četvorodnevne posete, koju su organizovali FAO i EBRD, egipatski zvaničnici su sproveli reviziju fitosanitarnog sistema Srbije i upoznali se sa specifičnostima proizvodnje i trgovine pšenicom u našoj zemlji.

Nakon prvog sastanka sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sastali su se sa predstavnicima Uprave za zaštitu bilja, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i SGS laboratorije, kao i sa predstavnicima uspešnih agrobiznis kompanija Delta Agrara, Agrogrnje i Graneksporta.  

Analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu Sjedinjenih Država (United States Agriculture Department – USDA) za period 2014/15 – 2017/18, pokazala je da je Srbija i dalje među deset najvećih izvoznika pšenice i kukuruza na svetu.

Naša zemlja održava visoke prinose pšenice po hektaru, tako da je i dalje na visokom drugom mestu, odmah iza proseka Evropske unije.

Isti izvor navodi da se za ekonomsku 2018/19. godinu očekuje se da će Srbija izvesti 1,7 milion tona pšenice. 

mesoo

Zabranjen promet mesa i mesnih proizvoda poreklom iz Mađarske i Rumunije

U cilju sprečavanja unošenja, pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti afrička kuga svinja Srednjobanatski upravni okrug doneo je odluku da se zabrani prodaja i kupovina mesa i proizvoda od mesa poreklom iz Mađarske, Rumunije, kao i sa gazdinstava.

Zabrana je doneta na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o veterinarstvu i Naredbe o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave, otkrivanja, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti afričke kuge svinja u Republiku Srbiju od 1. februara 2019. godine.

Na sastanku koji je održan u sedištu Srednjobanatskog upravnog okruga ukazano je na postojanje povećanog rizika od pojave i širenja afričke kuge svinja zbog blizine opšina zaraženom području u Rumuniji.

Svi nadležni pojačaće kontrolu nelegalnog prometa proizvoda od svinjskog mesa na pijacama.

“S obzirom na povećanu opasnost od unošenja ove zarazne bolesti u Republiku Srbiju vršiće se pojačan nadzor svih nadležnih inspekcijskih službi na svim prodajnim mestima van poslovnog prostora, na pijacama, u svim lokalnim samoupravama u Okrugu i preduzimaće se odgovarajuće sankcije u cilju zaštite svake opštine a time i cele države od pojave i širenja ove zarazne bolesti koja može naneti ogromne štete uzgoju svinja i našoj privredi”, saopštio je Srednjobanatski upravni okrug.

Sastanku su prisustvovali predstavnici komunalnih inspekcija svih lokalnih samourava sa područja Srednjobanatskog upravnog okruga, šef Odseka republičke veterinarske inspekcije, predstavnici Policijske uprave Zrenjanin i JKP „Pijace i parkinzi„ Zrenjanin.

berza pad

Pad cena: Kukuruz 15,60 din/kg, a soja 38 din/kg

Cena kukuruza sa kluzulom „fco-kupac“ plaćan je po ceni od 15,80 din/kg bez PDV-a.

Ove nedelje kao i prethodne nastavljen je pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na novosadskoj Produktnoj berzi.

Ukupan promet na „Produktnoj berzi“ za ovu nedelju je iznosio 1.225 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 24.323.750,00 dinara.

U odnosu na prethodni upoređujući period količinski obim prometa je niži za 44,32 %, dok je finansijska vrednost prometovane robe niža za 58,94 %.

Pala cena kukuruza na 15,60 din/kg

Berzanski ugovori za kukuruz su se zaključivali u cenovnom opsegu od 15,60 do 15,80 din/kg bez PDV-a.

Kukuruz sa kluzulom „fco-kupac“ plaćan je po ceni od 15,80 din/kg bez PDV-a.

Ponderisana cena je iznosila 15,60 din/kg bez PDV-a (17,16 din/kg sa PDV om).

U odnosu na prethodni posmatrani period cena je niža za 3,70 %.

Za pšenicu nema zainteresovanih kupaca

Pšenica beleži odsustvo sa trgovanja u ovoj nedelji na organizovanom robno berzanskom tržištu.

Ponude pšenice po cenama od 22,30 din/kg bez PDV nisu pronalazile svoje kupce.

Ovo ukazuje na pad cena ove žitarice u odnosu na poslednju ponderisanu cenu.

Soja zrno je trgovano sa kluzulom „fco-kupac“ uz obračun kvaliteta po cenama 38,00 din/kg bez PDV-a.

meso na rostilju

Naučnica BioSensa istražuje alternativne načine proizvodnje mesa

Naučnica dr Ivana Gađanski: “Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu.”

Dr Ivana Gađanski sa Instituta BioSens dobitnica je prestižnog granta poznate američke organizacije Institut Dobre hrane (engl. Good Food Institute).

Dr Gađanski jedna je od 14 dobitnika granta iz celog sveta koji se dodeljuje u oblasti istraživanja alternativnih načina proizvodnje mesa.

Dr Ivana Gađanski

U okviru svog projekta dr Gađanski baviće se najsavremenijim svetskim istraživanjima u oblasti ćelijske poljoprivrede, kako bi se obezbedile dovoljne količine hrane za rastuću svetsku populaciju.

Ćelijska poljoprivreda predlaže inovativne metode proizvodnje mesa u laboratoriji, kultivacijom ćelija dobijenih iz mišićnog tkiva životinja.

Dr Gađanski i tim istraživača sa Instituta Biosens baviće se razvijanjem novih tipova senzora za praćenje kvaliteta ćelija tokom kultivacije mesa, na mikrofluidnom modelu.

“Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu. Takođe, važno je napomenuti da je ovakav način proizvodnje mnogo humaniji prema životinjama, jer iako se uzorak ćelija uzima iz mišića žive životinje, to se radi na bezbolan način“, izjavila je dr Gađanski povodom dobijanja granta.

Ona dodaje da je veoma važno što se za ovakvu proizvodnju mesa troši mnogo manje resursa nego u klasičnoj poljoprivredi, ali i da se na ovaj način smanjuje zagađenje životne sredine i emisija štetnih gasova u atmosferu koji nedvosmisleno dovode do klimatskih promena.

Za razliku od proizvoda od kultivisanog mesa, proizvodi od proteina biljnog porekla su već duže vreme dostupni u prodaji.

Senzori na kojima će raditi tim iz BioSensa obezbediće očitavanje podataka u realnom vremenu, a samim tim olakšati kontrolu kvaliteta i smanjiti troškove proizvodnje kultivisanog mesa.

Očekuje se da će ovakav način proizvodnje omogućiti ubrzanu komercijalizaciju i ove vrste alternativnih proteina koji nose ogroman  da u narednim godinama dovedu do prave revolucije u proizvodnji hrane u svetu.

Dr Gađanski je provela godinu dana kao Fulbrajt gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu, SAD, u najpoznatijoj svetskoj laboratoriji za inženjering tkiva, nakon čega se vratila u Srbiju gde trenutno primenjuje svoja znanja.

Dr Gađanski je deo BioSens tima od 2017. godine.

Osim naučnice sa Instituta BioSens, grant su dobili i istraživači sa poznatih svetskih instituta kao što su Berkli iz SAD, Izraelski tehnološki institut, Tehnološki institutu u Pekingu, Univerzitet u Oslu, i dr.

 

Podrška poljoprivrednicima za kupovinu dizel goriva

Doneta Uredba za finansijsku podršku za kupovinu dizel goriva. Prijave se mogu podneti Upravi za trezor od 1. marta do 31. aprila 2019. godine.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici usled uspešne finansijske konsolidacije i dodatnih sredstava koja su time obezbeđena, donela Uredbu koja predstavlja finansijsku podršku poljoprivrednim proizvođačima za kupovinu dizel goriva u iznosu od 20 dinara po litri, do 60 litara goriva po hektaru, a za najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Za ovu namenu obezbeđeno je ukupno 1,9 milijardi dinara.

Prijave se mogu podneti Upravi za trezor od 1. marta do 31. aprila 2019. godine.

Vlada Srbije nastaviće i u 2019. godini sa višegodišnjom praksom razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi.

Usvajanjem Uredbe o utvrđivanju godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi u 2019. godini, poljoprivrednim proizvođačima obezbediće se pružanje besplatnih informacija, stručnih saveta, pomoći i usluga u cilju povećanja konkurentnosti i modernizacije poljoprivredne proizvodnje, navodi se u saopštenju.

Za pružanje saveta i informacija poljoprivrednicima, udruženjima i zadrugama obezbeđena su sredstva u iznosu od 347.000.000 dinara.

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

Državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem 9. i 10. februara 2019.

Državni pčelarski sajam važan i pčelarima i potrošačima pčelinjih proizvoda ...
Detaljnije