Nis agro


Fito farmacija

LG Seeds
plastenicci

Krediti uvećavaju proizvodnju

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić na konferenciji za novinare govorio je o rezultatima aktuelnih konkursa za unapređenje agrara i najavio potpisivanja prvih ugovora po konkursima za navodnjavanje, plastenike i protivgradne mreže.

plastenicci

Goran Ješić podsetio je da su polјoprivrednici, ali i ukupna javnost, blagovremeno upoznati sa iznosom sredstava u pokrajinskom budžetu koja su namenjena polјoprivredi, kao i sa dinamikom konkursa i njihovom realizacijom. Mesec danas je proteklo od raspisivanja prvih konkursa.

Prvi ugovori će biti potpisani po konkursu za navodnjavanje. Za prvih 30 dana konkursa, od planiranih 274 miliona dinara, odobrena su 32 miliona, kako bi novih 620,38 hektara bilo pod zalivnim sistemima. Ukupna vrednost projekta veća je od 122 miliona dinara.  Po konkursu za protivgradne mreže i boks palete, od planiranih  260 miliona dinara, zasad je odobren 131 milion za novih 148,41 hektar pod protivgradnim mrežema sa ukupnom vrednosti projekta od 242 miliona dinara. Za konkurse za plastenike planirano je 60 miliona dinara, do sada je odobreno šest miliona za novih 21.900 kvadratnih metara pod plastenicima. Vrednost tih projekata je 13 miliona dinara. Prema rečima Gorana Ješića, jedan deo planiranih sredstava biće usmeren za sanaciju štete koja nastala podlivanjem u postojećim staklenicima i plastenicima zbog obilnih padavina. Na konkurs od 150 miliona dinara koji je namenjen staračkim domaćinstvima, odnosno starijim od 65 godina koji daju svoju zemlјu u zakup, za prvih 30 dana od raspisivanja pristiglo je i odobreno više od 930 zahteva i za to izdvojeno 49 miliona dinara.

Konkursi  za prerađivačke kapacitete raspisani su u aprilu i traju do oktobra. “Želimo da promovišemo ovaj konkurs, jer želimo da se razvija naša prerađivačka industrija”, rekao je Ješić. Planirano je da se konkursom raspodeli 54 miliona dinara za adaptaciju objekata u kojima se prerađuje grožđe i drugo voće i povrće,  za opremu za hladnjače i preradu voća i povrća, za preradu ulјanih kulrura i za nabavku mehanizacije za žetvu i opremu za preradu lekovitog, začinskog i aromatičnog bilјa.

“Od posebne važnosti za nas ove godine je razvoj stočarstva”, rekao je Goran Ješić. “Obezbedili smo 92 miliona dinara za adaptaciju objekata, nabavku opreme i izmeštanje farmi. Drugi projekat radimo zajedno sa Polјoprivrednim fakultetom i Naučnim institutom za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, kojim smo uspeli da otvorimo oko 150  novih radnih mesta u  protekloj godini, sa veoma malim ulaganjima. Zaštitili smo oko 15 vrsta domaćih sireva i oko 10 mesnih prerađevina sa područa Vojvodine. Projekat nastavlјamo i ove godine, jer želimo da se izmakmeno od monopolskih lanaca i da našim polјoprivrednim proiuzvođačima om ogućimo da umesto da mleko prodaju po ceni koja je sada između 27 i 35 dinara po litri,  prave sir i druge finalne proizvode, kroz kojih će za litru mleka dobiti od 120 do 150 dinara. Ono što je posebno dobro je činjenica da ne može da se napravi dovolјni tih proizvoda, koliko ih tržište traži u ovom trenutku.”

Pokrajinski sekretar je najavio da će rebalansom pokrajinskog budžeta biti obezbeđeno još oko 100 miliona dinara za subvencije nabavke novih stada, pre svega za uvoz grla u govedarstvu, svinjarstvu, ovčarstvu i kozarstvu, kako bi se pobolјšala genetika stočnog fonda.

Goran Ješić osvrnuo se i na oblast kontrole i bezbednosti proizvoda, od mleka, mesa, povrća, pa do žitarica. “Kao region koji je podložan toksinima i mikozama svih vrsta, trpimo ogromnu štetu. Preduzeli smo neke mere, u saradnji sa univerzitetom oformlјen je tim koji je postavio nekoliko ogleda na onim žarištima gde imamo mikoze, pre svega na kukuruzu i drugim žitaricama, utvrđenim preko GIS-a. Robu sa mikotoksinima ne možemo da izvezemo, onda njome hranimo našu stoku i proizvodimo finalne proizvode koji nemaju odgovarajući kvalitet.” Goran Ješić je govorio i o ispravnosti vode koja se iz kanalske mreže koristi za navodnjavanje i o projektu monitoringa u naredna dva meseca, koji  se radi sa Fakultetom tehničkih nauka koji je dobio najveći grant EU za razvoj nauke u polјoprivredi.

Izvor: Agroservis

Povrce na pijaci 2

Otkazan tender za izgradnju nove zelene pijace u Vršcu

Tender za igradnju nove AgriCo zelene pijace u okviru prekograničnog projekta “Unapređenje ekonomske saradnje u prekograničnom regionu Vršac – Gradinari stimulisanjem aktivnosti malih poljoprivrednih proizvođača” je otkazan, jer je svih pet ponuđača dalo veću cenu od planiranog budžeta, objavio je “eVršac”.

Povrce na pijaci 2

Menadžer projekta Srđan Predić kaže da će tender biti ponovljen u najkraćem mogućem roku, kako bi se u Vršcu izgradila zatvorena prehrambena pijaca na 2.401 kvadratnih metara, sa 150 do 160 prodajnih mesta za mala i srednja preduzeća (povrće, voće, meso, riba, mlečni proizvodi, cveće).

Projekat se sprovodi u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Vrednost projekta je 2,074 mil EUR, od čega je 85% učešće IPA fonda. Projekat se realizuje tokom 18 meseci, do oktobra 2014. godine, ali će opština Vršac, zbog trenutne situacije, najverovatnije tražiti produženje.

Dokumenti sa sličnom temom 14. 04. 2014. Partneri iz Slovenije, Austrije i Italije podržavaju gradnju intermodalnog terminala u Vršcu 02. 04. 2014. Zelena svetlost za bolju bezbednost puteva – Vršac dobija štedljivu javnu rasvetu 28. 03. 2014. Vršac spremio novac za adapaciju još jednog vrtića 18. 03. 2014. Deset kompanija zainteresovano za gradnju “AgriCO” pijace u Vršcu.

Izvor: Ekapija

poplave poljoprivreda

Danas je svetski dan zaštite životne sredine

Ovaj 5. jun, Dan zaštite životne sredine, Republika Srbija obeležava u posebnim okolnostima, pod teretom posledica poplava, koje su i upozorenje i podsećanje na to koliko smo zavisni i povezani s prirodom.

poplave poljoprivreda

Klimatske promene jedan su od najvećih izazova savremenog sveta, izazov koji ne poznaje granice, koji ne pravi razliku između malih i velikih ili između bogatih i siromašnih. Taj problem zahteva hitno i odgovorno reagovanje kako bismo smanjili uticaje na promene klime, ali i sprečili posledice tih promena, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Srbija se suočava sa efektima katastrofalnih poplava, kroz lјudske žrtve i materijalnu štetu, ali i kroz ugroženost vitalnih polјoprivrednih artikala, hrane i zdravlјa i narušenu ekološku ravnotežu. Ministarstvo polјoprivrede i zaštite životne sredine, na osnovu procene situacije na terenu, pravi plan najvažnijih zadataka iz oblasti zaštite životne sredine, a  sve aktivnosti na saniranju šteta u narednom periodu biće dobra osnova za sva buduća prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Zaštita životne sredine su i korporativna društvena odgovornost i svest o klimatskim promenama i stalno razvijanje sistema upravlјanja rizikom, udruženo delovanje institucija sistema, nevladinog sektora, medija i javnosti. Ministarstvo će zato posebno insistirati na pravovremenom informisanju građana kako bi saradnja svih društvenih činilaca bila bolјa, uz obezbeđivanje prava da svi ravnopravno učestvuju u donošenju odluka u vezi sa životnom sredinom, a samim tim i u kriznim situacijama.

U Republici Srbiji, ovog 5. juna, više nego pre, potrebno zajedničko delovanje svih državnih organa i ustanova, privrednih subjekata, nevladinih organizacija i građana, kako bi posledice koje su ostavile nedavne poplave bile što pre otklonjene. Apelujemo na aktivizam svih subjekata u ovim danima koji su teški za očuvanje zdravlјa i životne sredine. Posebno se zahvalјujemo svim volonterima na spremnosti i požrtvovanju i njihovom maksimalnom doprinosu, navodi se u saopštenju.

Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun, ustanovila je Generalna skupština UN, na dan održavanja Konferencije o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. Na konferenciji se okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilјu zaštite životne sredine. Tog dana lјudi širom sveta ujedinjeno deluju kako bi obezbedili čistiju, zeleniju i sjajniju budućnost za sebe i generacije koje dolaze. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju.

Unaprediti sistem protivgradne zaštite i efikasne odbrane od poplava

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine održan je sastanak ministra prof. dr Snežane Bogosavljević Bošković sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predragom Marićem na temu unapređenja sistema protivgradne zaštite i efikasne odbrane od poplava.

Tokom sastanka ministarka je detaljno informisana o aktivnostima koje sprovodi Sektor za vanredne situacije kada je reč o protivgradnoj zaštiti i odbrani od poplava. S obzirom da posledice od šteta na usevima usled vremenskih neprilika poput grada i sličnih vremenskih nepogoda snose poljoprivredni proizvođači, ministarka je insistirala na unapređenju dobrog sistema zaštite.

Ovom prilikom načinjen je iskorak u rešavanju problema s kojim se poljoprivrednici suočavaju svake godine i na vreme je uspostavljena dobra koordinacija sa nadležnim organima. Zajedničkim nastupom nastaviće se sa sprovođenjem aktivnosti u cilju unapređenja sistema zaštite i obezbediti kontinuitet u sprovođenju mera, zaključeno je na sastanku.

Sezona protivgradne zaštite počela je 1. maja ove godine sa 8500 raketa, što je dovoljno za prvi talas, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

turbina-vetrenjace-za-proizvodnju-generisanje-elektricne-energije

Vetrenjače u Kikindi vrteće se 2016. godine

Francuska kompanija IEL priprema investiciju u dva vetroparka u Srbiji. Izgradnja prvog postrojenja krenuće 2015. godine u Bašaidu kod Kikinde, a nakon toga francuski investitor će početi i izgradnju vetroparka u Malom Crniću.

turbina-vetrenjace-za-proizvodnju-generisanje-elektricne-energije

Za oba vetroparka obezbeđeno je zemljište za izgradnju. U Bašaidu će biti postavljene vetrenjače ukupne instalisane snage 50 MW, dok će vrednost investicije dostići 70 mil EUR.

Kada je reč o vetroparku u Malom Crniću, IEL će uložiti 50 mil EUR u postrojenje snage 36 MW.

“IEL se odlučio da investira u Srbiji jer su prirodni potencijali vetroenergije veliki, postoji dobar zakonodavni okvir, a nema još izgrađeno nijedno postrojenje što daje prostora za investitore. Naš vetropark u Malom Crniću je u fazi razvoja, dok za postrojenje u Bašaidu radimo na pripremi lokacijske i energetske dozvole”, kaže Nataša Lazarević, direktorka kompanije IEL u Srbiji i savetnica za spoljnu trgovinu Francuske.

Ako dobiju sve neophodne dozvole, izgradnja vetroparka kod Kikinde bi trebalo da počne 2015. godine.

“Broj vetrogeneratora će zavisiti od proizvođača koga odaberemo. Sada smo u pregovorima sa nekoliko kompanija. Procedura u Srbiji nas obavezuje da se pre dobijanja građevinske dozvole opredelimo za tip vetrogeneratora”, napominje Lazarević. Kako najavljuje sagovornica eKapije , prve vetrenjače će se kod Kikinde zavrteti u 2016. godini.

Ulaganje u vetroparkove zavisi od modela Ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, kojim su banke nezadovoljne pa investitori ne mogu da zatvore finansijsku konstrukciju. I u francuskoj kompaniji kažu da očekuju neke izmene ovog modela ugovora koji je usvojen prošle godine.

“Očekujemo da Ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora doprinese sigurnošću investicije kako bi se investitori i banke odlučili na ulaganja i time došlo do realizacije projekta. Verujemo da će državne instance doneti adekvatna rešenja.

Kada je reč o opštim uslovima za investitore, koji ulažu u obnovljive izvore energije u Srbiji, Lazarević kaže da je utisak IEL da su uslovi u Srbiji zadovoljavajući, ali da je kompanijama neophodan stabilan zakonodavni okvir. “Republičke i lokalne instance ulažu trud kako bi bile realizovane investicije u vetroparkove. Procedure koje dovode do investicije su veoma složene i na nama je da se tim procedurama prilagodimo. Međutim, investitorima je problem kada se ostavlja prostora u zakonu za različito tumačenje ili kada se zakon često menja. Kompanijama je neophodna stabilnost u poslovanju”, objašnjava Lazarević.

Izvor: ekapija

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu od 11. do 13. oktobra

Trodnevni Festival meda u Zrenjaninu petnaesti put ...
Detaljnije