Fito farmacija

LG Seeds

Od poplave štete ogromne, ali će hrane biti dovoljno

Finansijsku procenu štete koju poplave nanose usevima za sada je teško dati, ali je sigurno da će se meriti milionima evra, izjavio je danas Tanjugu agroekonomski analitičar Milan Prostran. Štete na voću, povrću, kukuruzu i pšenici biće velike, ali domaći bilansi nisu ugroženi i biće dovolјno hrane za domaće tržište, tvrdi on.

Ugroženi, međutim, mogu biti izvozni bilansi, jer će doći do smanjenja proizvodnje voća, koga godišnje na strana tržišta plasiramo za 500 miliona dolara, upozorio je Prostran.

“Ovo je zaista atipična klimatska godina, jer će za dva meseca pasti kiše kao za pola godine. Očekuje se da će u aprilu i maju pasti 650 litara kiše po metru kvadratnom, što je skoro 50 odsto godišnjih padavina, i ima negativnog uticaja na useve”, objasnio je Prostran.

Nesporno je da će deo bilјnih kultura koje su posejane u slivovima reka Kolubare, Drine, Zapadne, Južne i centralne Morave, pretrpeti velike štete, kazao je Prostran, napominjući da su količine padavina manje u Vojvodini, i da se na tom području usevi za sada bolјe nose sa vlagom.

Prema njegovim rečima, neki polјoprivrednici u područjima centralne i zapadne Srbije moraće, ako budu imali ekonomske moći, da i po treći put seju iste njive.

Prostran je predložio da proizvođači seju rane vrste povrća, i idu sa ranim hibridima kukuruza FAO grupe 200 i 300 .
On je rekao da će ovo biti finansijski iscrplјujuća godina za polјoprivrednike, i ocenio da bi bilo dobro da im država bar besplatno obezbedi seme i mineralno đubrivo i da im pod povolјnijim uslovima, eventualno obezbedi “još neki litar goriva više”.

Kukuruz je dobro, ali će sigurno stradati u onim područjima gde je velika voda i “ugušiće” se bez kiseonika, ali to se pre svega odnosi na zabarene njive i područja koja su već plavlјena u poslednja dva meseca, naveo je Prostran.

Kada je reč o pšenici, ona bi za mesec dana trebalo da se kosi, a najveći problem je što će, pored problema sa bolestima i štetočinama, doći i do poleganja žita, upozorio je Prostran.

On je međutim, poručio i da ne bi trebalo da strahujemo da nećemo imati dovolјno pšenice, jer je ona zasejana na velikim površinama.

Prostran je naglasio da se mora očistiti i dovesti u red više od 30.000 kilometara kanalske mreže, jer kako je zaklјučio, šteta bi bila manja za 50 odsto da je to urađeno ranije.
On je dodao i da se građani moraju ponašati mnogo savesnije i odgovornije, voditi računa o infrastrukturnim objektima i ne bacati smeće u kanale.

(Tanjug)

Izvor: Dnevnik

Pomoć za najugroženije poljoprivrednike

“Država će naći urgentna rešenja kako bi se najugroženijim poljoprivrednicima pomoglo da prevaziđu štetu izazvanu poplavama”, izjavila je za RTS ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković. Ona je istakla da su obimne padavine ugrozile poljoprivredne proizvode i da su poljoprivrednici pretrpeli veliku štetu.

“Obimne padavine u prethodnom periodu su u značajnoj meri ugrozile poljoprivredne proizvode, ne dozvoljavaju da se setva završi, a usevi su stradali.

Neke površine su već presejavane, a bez sumnje će posle ovog trećeg talasa poplava za mnoge površine biti neophodno da se i treći put zaseju”, rekla je ministar Bogosavljević Bošković gostujući u Dnevniku RTS-a.

Pomoć proizvođačima da prevaziđu štete koje su imali od poplava najavljena je u vidu repro materijala, kroz seme, đubrivo. Ministarka je naglasila da je u ovom trenutku, kada ovakve padavine dobiju karakter elementarne nepogode, najvažnije da spasimo ljudske živote, a država će nakon stabilizacije situacije učiniti sve što je u njenoj moći da sanira posledice.

Jedan od prioriteta rada ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine biće rešavanje problema zapuštenih kanala, uređenje rečnih vodotokova i kanala za navodnjavanje u sušnim periodima i odvodnjavanje za vreme padavina.

“Mi moramo izvući poruke i videti šta je trebalo da uradimo, što možda nismo uradili, a trebalo je, da štete budu manje”, rekla je ministar Bogosavljević Bošković.

novi-sad-sajam

Međunarodni poljoprivredni sajam od 20. do 26. maja

Međunarodni poljoprivredni sajam, 81. po redu, biće održan od 20. do 26. maja, i okupiće oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja. Zemlja partner je Holandija.

novi-sad-sajam

Posetioci će moći da pogledaju tradicionalne izložbe poljoprivredne mehanizacije, stoke – najveće izložbe tog tipa na Balkanu i organske proizvodnje.

Nacionalna izložba stoke po tradiciji jedan je od najzanimljivijih segmenata Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Posetioci će biti u prilici da vide više od 1.300 najreprezentativnijih grla iz domaćeg uzgoja. Od toga 140 goveda, 214 konja, više od 400 ovaca, 270 svinja, 70 koza i više od 200 komada sitnih životinja i živine. 

Dan stočara biće održan u četvrtak, 22. maja. Tom prilikom, na Manježu Novosadskog sajma, šampionima će biti uručena priznanja.

Povodom Dana stočara u Kongresnom centru “Master” Novosadskog sajma u okviru Stručnog odbora za stočarstvo stručnjaci će govoriti na teme: “Dobrobit životinja – osnovni aspekti”, “Dobrobit mlečnih krava”, “Dobrobit živine” i “Proizvodnja svinja i dobrobit životnja”.

Ministarstvo poljoprivrede će se predstaviti na svom štandu, podržaće izložbu organske proizvodnje, stoke i učestvovati na panel diskusiji “Trendovi u evropskoj poljoprivredi”.

Gastronomski kutak će biti organizovan u Hali “Master” gde će tematski po danima biti predstavljeni gastronomski specijaliteti. Multikulturalnost Vojvodine kroz gastronomske specijalitete i nošnju prezentovaće udruženja žena 20. i 21. maja, a Dan tradicionalnih srpskih jela i proizvoda biće četvrtak, 22. maj.

U subotu, 24. maja, biće organizovan Porodični dan. Tog dana će roditelji sa decom do 16 godina moći da uđu na sajam kupovinom samo jedne ulaznice.

Radno vreme sajma biće od 9 do 19 časova. Pojedinačne ulaznice koštaju 500 dinara, za organizovane kolektivne posete 350 dinara, a za organizovane školske posete, penzionere i decu od sedam do 12 godina po 200 dinara.

Pcelinjak

Više od trećine registrovanih pčelara izgubilo pravo na subvencije

Savez pčelarskih organizacija Srbije je objavio da je redovnu prijavu stanja na pčelinjaku u aprilu sprovelo tek 8.683 pčelara, što je 64,3% registrovanih pčelara.

Pcelinjak

Prijava stanja na pčelinjaku u aprilu je bila besplatna, a priliku da uštede budžet nije iskoristilo 35,7% registrovanih pčelara. Ovi pčelari su izgubili pravo na subvencije, jer je prijava stanja jedan od preduslova za sticanje prava za dobijanje subvencija.

Savez je početkom novembra prošle godine objavio da je redovno oktobarsko prijavljivanje obavilo 67,9% pčelara koji su obeležili košnice.

U našoj zemlji 13.508 pčelara je registrovalo 13.967 stacionarnih pčelinjaka sa 587.731 obeleženom košnicom.

Zakonska obaveza pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji je obeležio košnice.

paori na traktoru

“Paori ne razumeju, uputite ih”

Predsednik udruženja “Paori” Miroslav Grubanov upozorava da poljoprivrednici u Vojvodini imaju velikih problema zbog kašnjenja isplata subvencija.

On je agenciji Beta rekao da to udruženje iz Crepaje kod Pančeva apeluje na Ministarstvo poljoprivrede i novu ministarku Snežanu Bogosavljević

paori na traktoru

da reši te probleme, uprosti procedure i da se hitno isplate subvencije.

Grubanov je kazao da vladanje uredbama o subvencijama nije dobro rešeno, da se pravilnici menjaju svake godine, te da je birokratija”pojela suštinu”, a da problem postoji već godinama “samo se vlade menjaju”.

“Mnogi poljoprivrednici su mišljenja da birokratija uvek nađe način da nam subvencije ne budu dodeljene ili da one što duže kasne.U trenutku kad je srpski poljoprivrednik u problemima, a posebno mala gazdinstva, nedopustivo je da država nema pravilnik razumljiv običnom paoru”, kazao je Grubanov.

On je dodao da je setva obavljena još jesenas, a da će pare, prema njegovom saznanju, stići tek u junu, što poljoprivrednicima otežava posao, jer su repromaterijal uzeli bez novca, a pritisak dobavljača je veliki.

“Najveći problemi su nas zadesili zbog đubriva i goriva. Na šalterima svi različito tumače i nisu dovoljno obavešteni o procedurama. Očito je da neko ne zna da radi svoj posao ili namerno zadržava isplatu subvencija”, kazao je Grubanov.

On je rekao da se u medijima stalno pojavljuju priče o privlačenju stranih investicija i olkašicama za investitore i postavio pitanje zašto se onda ne olakša i seljacima da rade svoj posao.

Izvor: B92

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

vino boce

Interfest u Novom Sadu uz vrhunska vina, delikatese, radionice i muziku

Interfest, najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, održaće se od 13. do 15. juna ...
Detaljnije