Fito farmacija



Slaninijada 2014. ponudila sto tona slanine

 Slaninijada, koja je trajala od 27. februara do 2. marta, je opravdala svoje postojanje, potvrdili su organizatori manifestacije. Ove godine u ponudi je bilo oko 100 tona slanine i oko 350 tona ostalih suhomesnatih proizvoda. Kačarevo je posetilo 80 hiljada gostiju.

slanina

 Foto: www.slaninijada.com

Kvalitet slanine je bio na visokom nivou, što je potvrdio stručni žiri na čijem čelu je bila dr Jasmina Obradović. Značajno su poboljšali kvalitet proizvoda proizvođači iz domaće radinosti.

Na Slaninijadi je učestvovalo 233 proizvođača u tri kategorije: domaći, zanatski i industrijski proizvođač. Najviše učesnika bilo je iz Kačareva.

Dobitnici trofeja Zlatni pobednik Slaninijade 2014. su porodica Vuković iz Kačareva kao najbolji proizvođač domaće slanine i mesara Burjan iz Pančeva kao najbolji klanični proizvođač slanine.

U Kačarevu je u periodu održavanja Slaninijade boravilo oko 80 hiljada gostiju, što je manje nego prošle godine. Ipak, ostvareno je dvostruko više noćenja u domaćoj radinosti što dokazuje da se struktura gostiju menja.

Organizatori su ocenili da je ovogodišnja Slaninijada uspela da motiviše lokalna poljoprivredna gazdinstva i ostvari cilj podizanja kvaliteta proizvoda.

 

 

 

Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednim gazdinstvima

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednim gazdinstvima. 

Krediti koji se odobravaju na rok od jedne do tri godine sa grejs periodom (periodom mirovanja) do godinu dana koji je obuhvaćen periodom otplate, odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzule.

 

Kamatna stopa je 4% na godišnjem nivou za kredite u stočarstvu i 6% za kredite plasirane u razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, cvećarstva i za ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju.

Pravo na kreditnu podršku ostvaruju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica (zemljoradničke zadruge sa najmanje 10 članova zadruge koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i mikro i mala pravna lica).

Ukupan iznos kredita za fizička lica, preduzetnike i pravna lica je do 5.000.000 dinara, a za zemljoradničke zadruge do 15.000.000 dinara.

Namena kredita za razvoj stočarstva obuhvata nabavku:

1) kvalitetnih priplodnih junica;

2) kvalitetnih priplodnih krava starosti do 5 godina;

3) teladi i junadi za tov telesne mase do 300 kg;

4) kvalitetnih priplodnih grla u ovčarstvu i kozarstvu;

5) jagnjad za tov telesne mase do 20 kg;

6) jarad za tov telesne mase do 15 kg;

7) kvalitetnih priplodnih grla u svinjarstvu;

8) prasadi za tov telesne mase do 25 kg;

9) kvalitetnih roditelјskih jata živine (kokoške, ćurke, guske, patke, biserke);

10) jednodnevnih pilića za tov;

11) rojeva pčela standardno formiranih na pet ramova i pčelinje matice sa ili bez košnica;

12) riblјe mlađi za tov.

Namena kredita za razvoj ratarstva obuhvata nabavku:

1) semena i sadnog materijala za ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo;

2) svih vrsta mineralnog đubriva;

3) svih vrsta sredstava za zaštitu bilјa.

Namena kredita za investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu obuhvata nabavku:

1) mehanizacije i opreme za proizvodnju žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilјa, i to za:

(1) traktore i traktorske kabine,

(2) mehanizaciju za osnovnu i predsetvenu obradu zemlјišta,

(3) mehanizaciju za setvu ratarskih kultura,

(4) mehanizaciju za zaštitu ratarskih kultura od bolesti, štetočina i korova,

(5) opremu za čuvanje, preradu, odnosno pakovanje ulјanih kultura, gajenog lekovitog, začinskog i aromatičnog bilјa, gajenih vrsta glјiva,

(6) opremu za čuvanje, preradu, odnosno pakovanje šumskih plodova i lekovitog bilјa sakuplјenog iz prirode,

(7) traktorske prikolice,

(8) kombajne i adaptere za kombajne,

(9) berače za kukuruz;

2) mehanizacije i opreme za proizvodnju voća, povrća, ukrasnog bilјa, odnosno cveća, i to:

(1) specijalizovanih traktora za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju,

(2) mehanizacije za setvu i sadnju povrtarskog bilјa i cveća,

(3) mehanizacije i opreme za zaštitu voća, povrća i cveća od bolesti, štetočina, korova, grada i hladnoće,

(4) opreme i materijala za gajenje voća, povrća i cveća u zaštićenom prostoru pokrivenog plastičnim materijalima,

(5) mehanizacije za berbu voća, povrća i oblikovanog ukrasnog bilјa,

(6) opreme za pranje, kalibriranje, klasiranje, poliranje i pakovanje voća, povrća i cveća, kao i boks paleta za skladištenje voća i povrća u hladnjačama i rashladnih uređaja za hladnjače,

(7) mehanizacije za uklanjanje ostataka nakon rezidbe voća,

(8) opreme za pakovanje sadnog materijala ukrasnog bilјa (semena, lukovica, sadnica),

(9) mulčera,

(10) heksagona sa priklјučcima (mulčer sa priklјučcima),

(11) mašina za zelenu berbu,

(12) ulagača za đubrivo,

(13) mehaničkih sredstava za zaštitu bilјa;

3) opreme za sušare za žitarice, ulјarice, povrće, voće i lekovito bilјe;

4) mehanizacije i opreme za navodnjavanje;

5) mehanizacije i opreme za stočarsku proizvodnju, i to:

(1) mehanizacije za pripremu kabaste stočne hrane,

(2) opreme za mužu, hlađenje i čuvanje mleka,

(3) opreme za sisteme za automatsko napajanje i ishranu životinja,

(4) mehanizacije i opreme za manipulaciju stajnjakom i osokom,

(5) opreme za ventilaciju objekata za gajenje životinja,

(6) opreme za gajenje i termoregulaciju svinjarskih i živinarskih farmi,

(7) specijalizovane opreme za živinarske farme za proizvodnju konzumnih i priplodnih jaja,

(8) opreme za pčelarstvo,

(9) prikolica atestiranih za prevoz košnica pčela,

(10) atestiranog teretnog vozila za prevoz ugrađenih košnica pčela;

6) opreme za silose (ćelije silosa, horizontalni i vertikalni transporteri, prečišćivači);

7) opreme za kontrolu žitarica i ulјarica prilikom prometa;

8) opremu, odnosno merne kontrolne instrumente za utvrđivanje mesnatosti svinja na liniji klanja.

Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, nakon čega će biti dostupan na sajtu Ministarstva. Po objavljivanju Pravilnika u Službenom glasniku, očekuje se potpisivanje Ugovora sa poslovnim bankama i osiguravajućim društvima nakon čega će biti poznata procedura za odobrenje kredita, kao i banke koje će ih odobravati. 

Konkurs za izdavanje garancija za obezbeđenje dugoročnih kredita za montažne silose

Još uvek je moguće konkurisati na Konkurs za izdavanje garancija za obezbeđenje dugoročnih kredita za montažne silose Garancijskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Po ovom konkursu garantovaće se za kredite odobrene za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju silosa, kao i nabavku prateće opreme za silose.

Osnovni cilj izdavanja garancija je stvaranje preduslova za lakši pristup kreditnim linijama banaka, u cilju povećanja skladišnih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje, stepena konkurentnosti i povećanja izvoza.

Pravo učešća na Konkursu imaju:

Fizička lica – nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava

Zemljoradničke zadruge u privatnom vlasništvu i

Mikro i mala privredna društva i preduzetnici registrovani za obavljanje primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.  

Konkurs je otvoren do iskorišćenja garantnog potencijala do 200.000.000,00 dinara.

Sve informacije u vezi ovog Konkursa mogu se dobiti u kancelariji Garancijskog fonda u Novom Sadu, Hajduk Veljkova br. 11, 6. sprat (Master centar Novosadskog sajma), radnim danom od 9 do 15 časova, na broj telefona (021) 489 37 00, ili preuzeti sa sajta www.garfondapv.org.rs

Udruživanjem u klaster proizvođači rakije obezbeđuju kvalitet

Članovi Klastera PANONSKA RAKIJA okupili su se sredinom februara u Zrenjaninu. Od osnivanja klastera, svojevrsnim promocijama, oni pozivaju potencijalne i aktuelne članove da učestvuju u ostvarivanju ciljeva klastera.

Klaster Panonska rakija

Ideja o udruživanju proizvođača rakija od voća nastala je pre nekoliko godina, kada je formirano udruženje Udružene porodične destilerije Vojvodine. To udruženje je okupljalo proizvođače rakije od voća, proizvedene na tradicionalan način, u zanatskom tipu proizvodnje, od voća proizvedenog na teritoriji Republike Srbije. 

Tokom 2012. godine na inicijativu udruženja, a u saradnji sa renomiranim ustanovama i uz podršku Vlade Vojvodine nastala je ideja o klasterskom udruživanju. Osnovano je Poslovno udruženje Klaster PANONSKA RAKIJA. U udruženju su proizvođači rakije, voća, opreme, ambalaže, kuće koje se bave standardizacijom proizvoda, laboratorije, subjekti vezani za plasman proizvoda i nastup na tržištu, lokalne samouprave.

“Želimo da objedinimo zanatske destilerije na nivou pokrajine i nađemo svoje mesto na tržištu. Verujemo da ćemo na taj način naše kvalitetne rakije ponuditi i stranim tržištima”, kaže Branko Bokun iz Zanatske radnje Jovovača, koji je i predsednik Upravnog odbora klastera.

Bokun smatra da je udruživanjem moguće smanjiti količinu rakija koje se proizvode van legalnih tokova.

“Situacija je vrlo haotična. Mogu odgovorno da kažem da se tek 20 odsto rakija proizvodi legalno. Oni drugi, koji rade “na drugačiji način”, ne zadovoljavaju propise i prosto nas guše. Mnogo je onih koji prerade tone voća u rakije i to bez ikakve kontrole. Udruživanjem u klaster želimo da damo smernice državi kako bi podržala zdravu konkurenciju i legalne destilerije. Mi redovno plaćamo obaveze prema državi i zapošljavamo članove svojih porodica”, poručio je Bokun.

Osnivači udruženja su: Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat, Zrenjanin; Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Alma Mons, Novi Sad; Poljoprivredna stručna služba Agrozavod, Vršac; Enološka stanica Vršac; Zanatska radnja Destilerija Petrović, Ruma; Zanatska radnja Jovovača, Kačarevo i CMD rakije, Mokrin.

Enološka stanica Vršac na usluzi svim članovima klastera

“Enološka stanica će u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, Zakonom o rakijama i pripadajućim pravilnicima, pomoći proizvođačima da ispoštuju sve zakonske norme. To znači da ćemo posećivati proizvođače, konstatovati probleme i kritične tačke i davati predloge i savete za prevazilaženje problema. Sve u cilju obezbeđivanja kvaliteta proizvoda”, potvrdila je Stana Dimitrijević, direktor Enološke stanice Vršac.

U Zrenjaninu je održano 7. Savetovanje pčelara srednjeg Banata

U Zrenjaninu 16. februara, u Kulturnom centru, sedmi put, u organizaciji pčelarskih društava “Milivoj Bugarski” i “Akac” održano je Savetovanje pčelara srednjeg Banata. Kao i prethodnih godina savetovanje je okupilo pčelare, izlagače opreme i pribora za pčelarenje i zainteresovane građane. 

Pcelari na savetovanju Zrenjanin

U okviru edukativnog dela o Dobroj pčelarskoj praksi govorio je doktor Nebojša Nedić, predavač na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. On je rekao da Dobra pčelarska praksa podrazumeva da pčelar tokom pčelarenja ne čini ništa loše pčelama i životnoj okolini. To je važan uslov dobijanja kvalitetnih pčelinjih proizvoda. U tom smislu važno je ispoštovati pravilnu tehniku pčelarenja i obratiti pažnju na pakovanje i čuvanje meda i drugih proizvoda pčela. Nedić je u drugom delu svog predavanja govorio o prevenciji i sanaciji bolesti pčela.

Predavanje

O tehnici pčelarenja LR košnicom govorio je šabački pčelar Rajko Pejanović, a Ivan Ivanić, predstavnik preduzeća “Medino” informisao je prisutne o načinu i uslovima otkupa meda. 

Zaineresovani pčelari mogli su da, u okviru prodajne izložbe jedanaest izlagača, kupe opremu i pribor za pčelarenje. Bilo je tu košnica, ramova, sakupljača polena, bežalica, hrane za pčele, ambalaže.

Savetovanje pčelara srednjeg Banata upisano je u Zvanični kalendar pčelarskih manifestacija Saveza pčelarskih organizacija Srbije i Vojvodine.

 

 

 

 

 

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018” u prodaji

"Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018" - nova znanja, dostignuća, iskustva ...
Detaljnije

Najave događaja

Državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem 9. i 10. februara 2019.

Državni pčelarski sajam važan i pčelarima i potrošačima pčelinjih proizvoda ...
Detaljnije