Fito farmacija

LG Seeds
proizvodnja rasada

Đaci poljoprivredne škole u Zrenjaninu oplemenili dvorišta škola, vrtića i mesnih zajednica

Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu obrazuje tehničare poljoprivredne struke. Učenici ove stručne škole su zahvaljujući praktičnoj nastavi

proizvodnja rasada

nakon školovanja spremni da svoje znanje primene na odgovarajućem radnom mestu. Budući tehničari poljoprivrede, veterine, hortikulture i pejzažne arhitekture, kao i đaci koji pohađaju trogodišnji obrazovni profil, tokom školske godine provedu čak trećinu časova na praksi. O svom pozivu, zavisno od profila, uče na školskoj farmi i imanju od 153 hektara, kao i u plastenicima postavljenim u dvorištu škole.

„Vrlo je važno da učenicima pružimo mogućnost da steknu znanje tokom praktične nastave. Kroz donacije obezbeđujemo semena, sredstva za zaštitu biljaka, a dobili smo i sejalicu. Pokrenuli smo ozbiljnu plasteničku proizvodnju cveća i povrća. Ovog leta ćemo u školi postaviti i četvrti plastenik. Vrlo smo ponosni jer smo u našoj biobašti organizovalii organsku proizvodnju povrća, začinskog bilja i cveća“, rekla je za poljosferu.rs direktorica škole Milica Damjanović Tomin.

Želja da oplemene i prostore van škole, ali i da pokažu šta znaju, navela je učenike i nastavnike da urede prostore ispred vrtića, škola i mesnih zajednica.

djaci sade cvece

„Želeli smo da učinimo nešto lepo za našu sredinu i okolna naselja. Uredili smo prostor ispred MZ u Tarašu, posadili smo i ruže koje smo dobili kroz donaciju. Ulepšali smo i prostore u vrtiću „Bambi“, osnovnim školama „Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“ i MZ „Zeleno polje“. Svi su bili oduševljeni, a mi smo učinili nešto lepo. Sledeće godine ćemo proširiti ovakve aktivnosti“, rekla je Damjanović Tomin.

biobasta poljoprivredne skole Zr

Biobašta, oaza organske proizvodnje, je mesto gde đaci uče da budu deo prirode, ali i da u njoj, kroz rad, uživaju.

zasnivanje biobaste

„Našu biobaštu smo zasnovali u novembru. To je proces koji traje kroz projekat „Zajednici zajedno“. U biobašti smo kombinovali povrtarske i cvetne vrste. Đaci i profesori ovde rade zajedno. Uživamo u proizvodnji zdravog organskog povrća koje koristimo svi u školi“, pohvalila je trud đaka i biobaštu profesorka stručnih predmeta iz hortikulture i pejzažne arhitekture Aleksandra Rodić.

Znanje za budućnost

Željana Marčeta je ove godine završila Srednju poljoprivrednu školu u Zrenjaninu. Sada se priprema za upis na Poljoprivredni fakultet. Želi da proširi svoje znanje iz oblasti hortikulture.

Zeljana i Aleksandra 1

„Od svojih profesora u Srednjoj poljoprivrednoj školi sam mnogo naučila. Pored prakse u školi, bila je organizovana i praksa u cvećarama. Sarađivali smo i sa osnovnim školama i vrtićima. Želim da studiram hortikulturu, jer je lepo uređivati prostor oko sebe i pružiti priliku i drugima da uživaju u lepotama prirode. Svesna sam da je danas teško naći posao, ali ja volim hortikulturu i verujem da ću, ako budem dovoljno uporna, uspeti u svojim namerama. Možda čak i otvorim svoju cvećaru. Ali, o tome ću da razmišljam kasnije. Sada mi je najvažnije da završim fakultet“, kazala je Željana.

Poljoprivreda je perspektivna grana, smatra direktorica Damjanović Tomin. Ona je poručila da đaci koji završe poljoprivredne stručne škole mogu odmah po dobijanju diploma da rade, jer mogućnosti za to, kako nam je rekla, ima mnogo. 

traktor

Pozitivno iskustvo poljoprivrednika koji su putovali u Brazil

U organizaciji preduzeća “Agromineral” iz Vršca, u periodu od 4. do 13. decembra 2014. godine, šesnaestoro vojvođanskih poljoprivrednika bili su gosti brazilske

traktor

kompanije “STARA”. To je u Brazilu najveća kompanija specijalizovana za preciznu poljoprivredu koja se bavi proizvodnjom automatizovanih poljoprivrednih mašina “no till”. 

“Naš cilj je bio da poljoprivrednici vide savremene mašine koje optimizuju setvu i đubrenje prema mapama zemljišta, ali i da se upoznaju sa najrazvijenijom regijom u Brazilu, državom Rio Grande do Sul”, rekao je za naš portal direktor preduzeća “Agromineral” Branimir Popov.

Domaćin gostima iz Srbije bila je porodična kompanija “STARA”. U okviru sedmodnevnog boravka poljoprivrednici su prisustvovali prezentaciji kompanije i testiranju mehanizacije (sejalica, prikolica, samohodnih prskalica, samohodnih rasturivača…). 

masine

Poljoprivrednicima su o “no till” proizvodnji i mapiranju zemljišta u okviru predavanja govorili brazilski profesori.

Inače, Brazil je prva zemlja u svetu koja masovno sprovodi mapiranje zemljišta u saradnji sa američkom kompanijom “Veris Tech” i do sada je izmapirano nekoliko miliona hektara, pojasnio je Popov.

Poljoprivrednici koji su boravili u Brazilu pohvalili su organizatora putovanja, kao i gostoljubivost domaćina. Menadžeri i inženjeri kompanije “STARA”, iako vrlo mladi, profesionalci su u svom poslu, a mašine koje su prikazali domaćini u dalekom Brazilu su po kvalitetu u rangu sa mašinama najpoznatijih svetskih proizvođača, zapažanja su naših poljoprivrednika.

U narednom periodu, pomenute tehnologije biće dostupne i u našoj zemlji, rekao je Popov za Poljosferu.

poljoprivrednici

Impresije poljoprivrednika

Mile Zarin (Jaša Tomić): „Odlična organizacija. Doček i gostoljubivost domaćina, profesionalizam i pozitivno okruženje daleko iznad svih očekivanja. Kvalitet mašina u rangu sa najvećim svetskim proizvođačima.“

Marko Carnic i Janko Medveđ (Begeč): „Gostoljubivost, profesionalizam, kvalitet, vizija razvoja. Ono što iznenađuje jeste činjenica da kompaniju podižu mladi, vrhunski inženjeri, školovani po celom svetu, sa prosečnom starošću od 27 godina.“

Vlasnik i autor fotografija: Branimir Popov

vrsacka sunka foto Zoran Rajkovic 4

Vršačka šunka – zaštićena tradicionalna proizvodnja

Od davnina Vrščani su svoje goste posluživali šunkom i, naravno, vinom. Tako je i danas. Kvalitetnu svinjsku šunku proizvedenu po tehnologiji utemeljenoj u

vrsacka sunka foto Zoran Rajkovic 4

tradiciji dužoj od 130 godina udruženje “Vršačka šunka“ uspelo je, posle četiri godine, da zaštiti u Zavodu za intelektualnu svojinu. Tako je šunka postala brend sa oznakom geografskog porekla.

Kompletan projekat za zaštitu vršačke šunke vodila je PSS “Agrozavod doo“. Pored finansijske pomoći opštine Vršac značajnu ulogu u ovom projektu odigrala je i osnovna odgajivačka organizacija Farm-ing cons. doo iz Vršca. Zajedno su krenuli u matičenje grla na terenu, jer je to osnova brendiranja i potvrda da se na posmatranoj teritoriji odgajaju svinje određenog rasnog sastava.

„Na ovaj način smo želeli da unapredimo i prilagodimo novim trendovima jedan od najstarijih zanata i da podsetimo na sve one majstore koji su se ovim zanatom bavili i da pokrenemo zanatsku proizvodnju šunki i ostalih proizvoda od mesa. Ne bismo imali takav proizvod da nemamo specifične klimatske uslove, Deliblatsku peščaru, kulturno nasleđe ruralne zajednice i iskustva i umeća mnogih generacija vršačkih mesara i seljaka“, kaže za Poljosferu Zoran Rajković, savetodavac PSS „Agrozavod“ i koordinator ovog projekta.

Povezanost vršačke regije i vršačke šunke može se pripisati postojanju povoljnih uslova za tradicionalnu proizvodnju i čuvanje suvomesnatih gotovih proizvoda. Prirodnom sušenju i zrenju mesa pogoduju košava, koja u ovoj regiji duva oko 300 dana godišnje, i temperatura vazduha koja u periodu zrenja ne prelazi 10 stepeni.

Proizvodnjom svinja od kojih se pravi vršačka šunka bavi se nekoliko farmera članova udruženja „Vršačka šunka“, koji imaju od 40 do 650 krmača.  

„Ovo su najveće farme u regionu, a ostalo su male farme, sa 2 do 10 krmača. Tih manjih farmi je znatno više, ali nisu pod kontrolom osnovnih odgajivačkih organizacija, što ukazuje na potencijalne mogućnosti veće proizvodnje svinja, a samim tim i veće proizvodnje šunki i drugih proizvoda od mesa“, smatra Rajković.

Proizvodnja šunke sa geografskim poreklom mora biti isključivo na teritoriji četiri opštine – Vršac, Bela Crkva, Alibunar i Plandište, koje su uključene u ovaj projekat.

Vršačka šunka će se uskoro naći na meniju ugostiteljskih objekata na vinskom putu, ali i šire u celoj zemlji i u specijalizovanim delikatesnim radnjama.

Članovi udruženja „Vršačka šunka“ žele da razvijaju svoj brend. Planiraju da podignu kapacitete farmi i da uključe ostale farmere u proizvodnju svinja, kao i da aktiviraju zainteresovane mesare.

Ako želite da probate ili proizvodite vršačku šunku

U okviru tradicionalne manifestacije „Praznične đakonije“ u Vršcu u hotelu „Srbija“ u subotu 13. decembra 2014. godine od 10 do 18 časova održaće se promocija tradicionalnih proizvoda. Na manifestaciji će učestvovati Udruženje odgajivača svinja i prerađivača svinjskog mesa „Vršačka šunka“ i Udruženje proizvođača mlečnih proizvoda „Kriška“. Na ovoj manifestaciji svi zainteresovani će dobiti uputstvo za proizvodnju vršačke šunke.

Tiri 3

Proizvodnja kupusnjača na gazdinstvu Nevene Tiri

„Žena može da odgovori svim izazovima u proizvodnji povrća, iako je to i fizički težak posao. Ali, ako supružnici i svi članovi porodice rade kako bi ostvarili zajednički cilj, uspeh ne može izostati“

Tiri 3

, kaže na početku razgovora Nevena Tiri, proizvođač povrća.

U Lukinom Selu na tri hektara ova dama, uz supruga Andraša, proizvodi povrće, najviše kupusnjače: kupus, brokoli, kelj, kelj pupčar i karfiol.  

„Na neki način smo se specijalizovali za proizvodnju karfiola. U proizvodnji ovog povrća je svaki korak vrlo važan. Od proizvodnje rasada, preko zaštite biljaka, vezivanja kako bi cvast ostala bela, pa do berbe kada glavice treba čuvati od povreda kako se kasnije ne bi kvarile. Ove godine smo se, kao većina povrtara, borili da sačuvamo biljke od bolesti. Problem je pravila plamenjača. Bilo je mnogo vlage, pa smo, kada nije bilo kiše, radili od jutra do mraka“, priča Nevena.

Prinos karfiola je prosečan i biće do 30 tona po hektaru, a težina glavice je od 1,5 do 2 kilograma. Cena je takođe dobra, zadovoljna je Nevena, pa je šteta što ga nije bilo više. Nasmejana, uvek optimista, veruje da će u narednoj sezoni uslovi za proizvodnju biti povoljniji.  

Koji god posao da obavljate uvek je lakše kada imate podršku. Nevena i Andraš su jedan drugom podrška. Pre dvanaest godina, kada su se venčali, Nevena nije znala mnogo o povrtarstvu, ali je uz supruga učila i naučila.

Nevena Tiri

„Nevena, kao i većina žena, radi nekoliko poslova, skoro istovremeno. Nakon posla na njivi čekaju je obaveze domaćice i majke. Nisam siguran da bih to mogao“, iskren je Andraš.

„Volim da izađem iz kuće i da radim na njivi. Ponekad je to moj odmor od kućnih poslova. Vidim lepu budućnost u ovom poslu. Nastavićemo sa proizvodnjom kupusnjača. Nećemo proširivati proizvodnju, jer ne možemo da postignemo. Nekada je više ustvari manje, jer ne možeš da stigneš da sve poslove uradiš na vreme. Biljke će propasti ako im ne posvetimo dovoljno pažnje, a to ne želimo“, kaže Nevena.

Porodica Tiri planira da na postojećim površinama uloži sredstva u savremeniji sistem za navodnjavanje. Za sada postojeći sistem ne pokreće električna energija, pa je i obezbeđivanje struje prioritet ovih vrednih povrtara.     

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije