Fito farmacija

LG Seeds
med proizvodi

Festival meda u Zrenjaninu jedanaesti put

Med, propolis, polen, matični mleč, eliksiri od meda i voća, med i lekovito bilje, medenjaci, medovača, kreme, pčelarska oprema…

med proizvodi

Sve ovo ljubitelji proizvoda od pčela i meda, kao i pčelari, mogli su da vide i kupe na jedanaestom Festivalu meda koji je proteklog vikenda održan u Zrenjaninu.

Zrenjaninski Festival meda je ušao u zvaničan kalendar pčelarskih manifestacija Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

„Festival meda organizuju pčelarska društva „Milivoj Bugarski“ iz Zrenjanina i „Akac“ iz Mužlje. Ove godine proizvode od pčela i meda, kao i pčelarsku opremu, izložilo je ukupno tridesetak izlagača. Ponuda je bogata i vrlo smo ponosni što su naši izlagači došli iz više gradova: Petrovca na Mlavi, Leskovca, Požarevca, Kikinde, Petrovaradina, Novog Sada. Ovakve manifestacije pčelari koriste i za druženje i razmenu iskustava“, kazao je Milenko Milošević, predsednik Pčelarskog društva „Milivoj Bugarski“.

Pčelari prošlu pčelarsku godinu ocenjuju kao prosečnu. Većina je zadovoljna, jer su u odnosu na prethodnu 2014. godinu, ove godine vrcaljke bile „uposlene“.

pcelari

Dobrivoje Jovanović iz okoline Požarevca pčelari četrdeset godina na obroncima Homoljskih planina. Ima 250 košnica.

„Dolazim rado na ovaj festival, a na poljima suncokreta, ovde kod vas u Banatu, sam svake godine. Bagrem je bio solidan ove godine. Bilo je i šumskog meda, ali je lipa podbacila. Sa te tri paše sakupio sam ukupno pedeset kilograma meda“, rekao je Jovanović.

torma sa kolegama

Torma Nandor iz Mužlje pčelari sa 200 košnica. On podseća da je uslov za dobru pašu stanje pčelinjih društava kada ona izađu iz zime. I za Tormu je bagremova paša bila najbolja.

med prodaja

Radosav Veljović pčelari trideset godina u regionu centralne Šumadije. Ukupno 150 pčelinjih zajednica seli kako bi sakupio što više meda.

„Bolje smo prošli ove godine u odnosu na prošlu. Izvrcali smo 30-50 kilograma meda po pčelinjoj zajednici. Sada smo pčele zazimili, pa čekamo proleće. Nadamo se da će naredna godina, što se tiče prinosa meda, biti još bolja“, kazao je Veljović.

med i drugi proizvodi

Festival meda je prilika da pčelari, kroz neformalne razgovore, edukuju potrošače o lekovitim svojstvima pčelinjih proizvoda. Osim toga, vrlo je važno da konzumenti nauče da prepoznaju kvalitetne proizvode, kazao je sekretar Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, Dušan Marinkov. On je apelovao na sve učesnike u poljoprivrednoj proizvodnji da sačuvaju pčele i podsetio na probleme izazvane trovanjem pčela. Neophodno je da se svi uključimo u otklanjanje uzroka pomora pčela i zaštitimo ih od nesavesnih pojedinaca, poručio je Marinkov.

Grad Zrenjanin će pomoći pčelarima

Grad Zrenjanin će dogodine iz agrarnog budžeta opredeliti sredstva za pčelarstvo, najavio je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina, prilikom otvaranja Festivala meda.

„Kao što smo prvi u Srbiji ove godine organizovali dodelu junica, nameravamo da sada pomognemo pčelarima i da im delimo košnice i pčele. Naš cilj je da pčelarska proizvodnja bude na mnogo višem nivou. Naravno, postojaće konkursi na koje će pčelari moći da se jave“, potvrdio je Santovac.

pasulj domaci u dzakovima

Proizvođači pasulja traže kupce za domaći pasulj

Jela od pasulja poslednjih godina najčešće spravljamo od zrna koje nije proizvedeno na našim poljima. I pored toga što je domaći pasulj kvalitetan,

pasulj domaci u dzakovima

proizvođači ove mahunarke otežano pronalaze kupce.

Meštani Ravnog Topolovca decenijama proizvode pasulj. U ataru ovog sela žetva je obavljena na gotovo 150 hektara. Bojan Nadaždin je proizvodnju organizovao na dva hektara.  

Bojan Nadaždin

“Zadovoljan sam prinosom i kvalitetom zrna, ali ne i plasmanom. Ove godine nakupaca, praktično, i nema. Prošle godine su se “otimali”. Čak su dolazili istovremeno i svađali se ko će da kupi pasulj. Možda taktiziraju. Nude nam svega 200 dinara, što je stvarno malo”, kaže za poljosfera.rs Nadaždin.

Proizvođači kažu da bi bilo dobro kada bi zainteresovani organizatori proizvodnje obezbedili otkup svih količina pasulja. Ovako, kada svako prodaje sa kućnog praga, prodaja je otežana.

Predsednik Udruženja “Topolovački pasuljari”, Mladen Žuža, kaže da bi udruženje moglo tržištu da ponudi od 10 do 12 tona kvalitetnog pasulja.

“Tržište je preplavljeno pasuljem iz uvoza. Nemamo organizovanu prodaju na veliko. Prošle godine smo razgovarali sa kupcima iz Nemačke koji su hteli da daju svoje seme i otkupe rod. Ali, sve se završilo bez konkretnog dogovora. Udruženje je započelo proceduru registrovanja geografskog porekla pasulja sa ovih prostora, ali nemamo dovoljno sredstava da to i završimo. Treba nam pomoć. Oni kojima smo se obraćali odgovarali su da za to nema para. Smatramo da bi oznaka geografskog porekla pomogla prodaju”, poručuje Žuža.

Dušan Vukasović je prvi put posejao pasulj pre 40 godina.Ove godine sejao je domaću sortu trešnjevac.  

Dušan Vukasović

“Zrno sorte tršnjevac je vrlo ukusno i brzo se skuva. Žetvu sam obavio desetak dana ranije, jer su zbog toplote mahune počele da pucaju na njivi. Pasulj ću prodavati na našem tržištu, a nadam se ceni od 300 dinara za kilogram. Verujem da će doći bolje vreme za proizvođače pasulja i da nećemo napuštati ovu proizvodnju. Planiram da uložim u sistem za navodnjavanje, jer nije važno imati mnogo zemlje, već da u zemlju koji imaš uložiš maksimalno i dobiješ najviše”, poručuje naš sagovornik.

Pasuljari smatraju da bi država napravila iskorak kada bi povećala subvencije za povrtare. Taj novac bi proizvođači povrća u ovom kraju uložili, najpre, u sisteme za navodnjavanje i kupovinu tifona. Povrtari veruju da bi bolji uslovi poslovanja u poljoprivredi omogućili da mladi koji žive u selima tu i ostanu i uspešno organizuju svoju budućnost. 

kunici kavezi

Vlasnici farme kunića poručuju: Kunićarstvo treba uvrstiti u stočarstvo

Farmu kunića u Stajićevu, nedaleko od Zrenjanina, braća Nenad i Dejan Popov su otvorili u martu ove godine. Matično jato

kunici kavezi

na ovoj farmi čini 50 ženki i 12 mužjaka rase „hajkom“. Ovaj izvorni francuski hibrid kunića ima odličan prirast, a ženke okote od 12 do 14 mladunaca. Kapacitet proizvodnje je do četiri hiljade kunića godišnje. Braća Popov planiraju da udvostruče proizvodnju, ali kako za poljosfera.rs kaže suvlasnik farme Nenad, ovaj posao je u našoj zemlji zvanično samo hobi.

Nenad popov

Nenad Popov, suvlasik Farme kunića “Braća Popov”

„Najveći problem ovog posla kod nas je što se on trenutno tretira isključivo kao hobi. Naš cilj je, kao i svih kunićara u Srbiji, da se ova proizvodnja uvrsti u granu stočarstva. Tako je u EU. Tada bismo bili konkurentniji, otvorila bi nam se nova tržišta, a mogli bismo i da konkurišemo za subvencije. Gradska uprava u Zrenjaninu ima sluha za nas i našu proizvodnju i pomaže nam u razgovorima sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede.“

Popov kaže da problema sa plasmanom nema. Saradnju su ostvarili sa Veterinarskim zavodom u Subotici, hotelima i restoranima. Meso kunića je zdravo i potražnja za njim u Evropi stalno raste, dok u Srbiji to nije slučaj, ističe naš sagovornik.

kunici

Iskustvo od nekoliko meseci za braću Popov je pozitivno, jer se već pokazalo da se proizvodnja kunića isplati.

„Mi smo tek počeli ovaj posao, ali već vidimo pozitivne rezultate. Ulaganje u farmu i proizvodnju nije veliko, a novac može brzo da se vrati, jer se kunići veoma brzo razmnožavaju i rastu, pa je samim tim i povraćaj novca relativno brz. Posao ne iziskuje ni mnogo rada. Što se tiče cene, trenutno za kilogram žive vage kunića dobijamo 220 dinara.“

Proizvodnja mesa od kunića u Srbiji je još u razvoju dok je u svetu veoma popularna. U našoj zemlji postoji par manjih farmi koje se bave uzgojem kunića, dok su ostalo sve individualni odgajivači sa po nekoliko ženki za sopstvene potrebe.

Veliki proizvođači ovog mesa u svetu su Francuska, Italija, USA, Nemačka, Rusija, Kina, Mađarska, Holandija gde se meso kunića  koristi za ishranu stanovništva zbog potpunog saznanja o njegovom kvalitetu, ukusu, hranjivoj i dijetalnoj vrednosti.  

Grad Zrenjanin će pomoći kunićarima

„Pokušavamo na različite načine da pomognemo našim poljoprivrednicima, bez obzira da li se bave ratarskom, povrtarskom ili stočarskom proizvodnjom. Ne mogu da sakrijem zadovoljstvo kada upoznam mlade i preduzimljive ljude koji rade nešto što drugi ne rade“, rekao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić. On je potvrdio da će nakon konsulatacija sa stručnim službama i poljoprivrednicima grad pomoći kunićarima, kako u nastupu proizvođača prema resornom ministarstvu, tako i kroz određene podsticaje.

 

povrtari Carska basta

“Carska bašta” predlaže da okolina Zrenjanina bude “ostrvo povrtarstva”

Može li se u okolini Zrenjanina, na potezu između naselja Aradac, Mužlja i Belo Blato, organizovati „ostrvo povrtarstva“? Povrtari koji su pre sedam godina osnovali

povrtari Carska basta

„Carsku baštu“ smatraju da je to moguće, ali poručuju da je za realizaciju ove ideje neophodna pomoć institucija i fondova.

Ideja iskusnih povrtara koji godinama uspešno posluju je da se na malim parcelama, kojih je na ovim lokacijama najviše, organizuje profitabilna proizvodnja povrća.

„Parcele oko površina gde je „Carska bašta“ organizovala proizvodnju u stakleniku, plastenicima i na otvorenom su usitnjene. Želimo da povežemo ta gazdinstva tako što ćemo im pomoći da organizuju proizvodnju povrća. Ideje imamo, ali u realizaciju istih ne možemo sami. Planiramo da površinu pod plastenicima proširimo na jedan hektar, a da 2500 kvadratnih metara opredelimo za proizvodnju rasada koji bi u tom slučaju bio standardizovan i proizveden u kontrolisanim uslovima. Na taj način bismo povrtarima omogućili proizvodnju povrća približno istog kvaliteta. Neophodan je i prerađivački centar u kom bismo organizovali preradu povrća druge i treće klase. Tu bi bili zaposleni novi radnici. Postoji mogućnost da na potezu između okolnih sela napravimo biciklističke staze i povezivanjem salaša u Mužljanskim ritovima razvijemo seoski turizam. Ali, ne možemo sami“, rekao je za poljosferu.rs direktor „Carske bašte“ Đula Madaras.

niz plastenika Carska basta

Potrebni su konkretni potezi institucija. Povrtari su umorni i iscrpljeni, a sve ih je manje u ovim selima. Neki su napustili sve ono što su sticale dve, tri generacije povrtara. Madaras navodi podatak da se u Lukinom Selu pre samo nekoliko godina svaka kuća bavila povrtarstvom, a sada je tu tek nekoliko profesionalnih proizvođača, objasnio je naš sagovornik.

Djula Madaras

„Velika je šteta što povrtari napuštaju posao i to oni koji su bili „doktori“ povrtarstva. „Carska bašta“ se trudi da održi proizvodnju u tim plastenicima kako ne bi ostali prazni, pa smo registrovali poljoprivredno gazdinstvo i ugovorima pokušavamo da održimo proizvodnju u nadi da će država omogućiti život sa manje neizvesnosti. Nadamo se i da će se oni koji se sada bave drugim poslovima vratiti povrtarstvu. Ova proizvodnja je skupa i rizična. Ako se desi da u pet godina u jednoj ne pokrijete troškove proizvodnje, vrlo teško možete da stvorite nova sredstva za ulaganja. Kada smo pre sedam godina osnovali preduzeće naš slogan je bio „Snaga udruženih povrtara“, a danas je „U saradnji sa prirodom“. Dakle, udruživanja je sve manje, jer je i povrtara manje. Moramo da se orijentišemo na udruživanje sa povrtarima iz drugih regija. Želimo da razvijamo povrtarstvo u našoj regiji, ali ponavljam, „Carska bašta“ to ne može bez pomoći opštine i svih nadležnih institucija i fondova. Važno je da se zna koje potencijale želimo da razvijamo u našoj regiji i da onda zajedno učinimo sve kako bismo ostvarili ciljeve. Verujemo da će naši projekti biti prepoznati, ocenjeni kao pozitivni i ostvareni“, poručio je Madaras.

Predstavnici lokalne samouprave su u nekoliko navrata razgovarali sa povrtarima kako bi saznali koje su potrebe ovih proizvođača, rekao nam je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.

„Agrarni budžet Grada Zrenjanina je ove godine uvećan i mi želimo da pomognemo poljoprivrednicima. Svesni smo da proizvođač kao pojedinac vrlo teško funkcioniše. Važno je da postoje udruženja kao što je „Carska Bašta“, jer je pozitivan primer. Pozivamo proizvođače da se obrate gradu i iznesu svoje ideje i predloge i mi smo spremni da razgovaramo oko njihove realizacije. Opredelili smo 40 miliona dinara za bušenje bunara u naseljenim mestima u želji da pomognemo povrtarima. Naš cilj je da sa poljoprivrenicima ostvarimo partnerski odnos“, poručio je Santovac.

Povrtarima je neophodna hladnjača i u narednom periodu izgradnja ili stavljanje u funkciju hladnjače čija je izgradnja počela pre nekoliko godina u Mihajlovu, biće prioritet. Hladnjača je potrebna i povrtarima Belog Blata, Mužlje i Lukinog Sela, a rešenje za realizaciju tog projekta se traži kroz saradnju proizvođača i lokalne samouprave.

„Naš cilj je da stvorimo povoljne uslove za život na selu i omogućimo mladima da tu ostanu. Ali, biću iskren, izgradnjom hladnjače nećemo po automatizmu zaustaviti migraciju, ali ćemo onima koji ostaju i žele da se bave povrtarstvom omogućiti bolje uslove za rad i život“, rekao je Santovac.  

herovke krupno

Herovke, slatki tradicionalni specijalitet, sačuvan od zaborava

Od davnina na svečanoj trpezi vojvođanskih Slovaka poslužuju se herovke. Ovaj kolač domaćice su pripremale u različitim prilikama, a ukus i miris poslastice pamte svi

herovke krupno

koji su je probali.

Da ne bismo zaboravili kako se herovke prave, a uz to i ostale običaje Slovaka, u Aradcu nadomak Zrenjanina je, u organizaciji tamošnjeg Udruženja građana “Harmonija”, prvi put održana manifestacija “Dani herovke”.

pravljenje 2

priprema herovki

Četiri ekipe žena iz Aradca takmičile su se u pravljenju najboljih herovki.

“Ove godine smo se odlučili da se takmiče ekipe iz našeg sela, ali planiramo da ova manifestacija postane tradicionalna i da već naredne godine dođu i žene iz drugih mesta”, rekla je predsednica UG “Harmonija” Jarmila Ponjičan.

Po mišljenju članova žirija najbolje herovke su napravile Kristina Jonaš, Ana Godova i Milina Hučkova.

“Danas smo ocenjivali izgled, ukus i da li je herovka dobro i ujednačeno ispečena. U našoj kući se jedu hrskave herovke. Volimo kada je testo tanje sa puno mehurića i kada se kolač “okupa” u vanil šećeru”, kazala je predsednica žirija Olinka Lovas.

Herovka se pravi od davnina i domaćice su recept nasleđivale od svojih majki i baka. Danas, ne izostaju male inovacije. Ekipa Snežane Milićević napravila je herovke u boji.

sarene herovke

“Stavile smo malo jestive boje, pa imamo žute, plave, zelene i crvene herovke. Ukus je isti, ali je ovako zanimljivije. Nije komplikovano napraviti ovu poslasticu. Nekada je recept bio tajna i svaka domaćica je pokušavala da napravi herovku koju će sladokusci prepoznati kao specijalitet njene kuhinje. Najpre su bile u obliku jastučića, pa mašnica, a danas su prozračne lopte”, ispričala nam je Milićević.

Osim herovki na ovoj manifestaciji domaćini su predstavili proizvode starih zanata, rukotvorine, med, vina.  

aradačke Meškarke

Kako to obično biva u ovakvim prilikama, takmičenje je samo povod za okupljanje. Mnogo je važnije da kroz razgovor, pesmu i igru predstavimo običaje naroda sa ovdašnjih prostora, da očuvamo tradiciju i ne dozvolimo da zaboravimo.  

Ukoliko želite da napravite herovke

Potrebni sastojci su: 9 žumanaca, 1 pavlaka, kilogram brašna, 4 kašike rakije. Umesite testo kao za rezance za supu. Napravite oko 20 loptica, pa svaku provucite kroz mašinu za testo i to tri puta kako bi testo bilo što tanje. Zatim isecite trake širine oko centimetar, ali ne do kraja. Stavite ih u kalup i pržite u zagrejanoj masti dok ne dobiju rumenu boju. Izvadite herovke i ostavite ih da se ocede. Ohlađene pospite šećerom u prahu u koji ste dodali vanilu. Ukoliko nemate kalup za herovke, testo pažljivo, kao vunicu omotajte oko ruke da dobijete loptu nalik gnezdu. Uživajte u pripremanju ovog tradicionalnog specijaliteta. Prijatno.

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije