Fito farmacija

LG Seeds
kuca seoska

Kuća i okućnica ukoliko ispunite dva uslova

Želite da živite na selu? Možda je ovo ponuda za Vas.

kuca seoska

 

Kuća u naselju Jaša Tomić na raspolaganju je onima koji mogu da ispune dva uslova. Prvi je da su u braku, a drugi da žele da neguju zemlju i da je ne prskaju hemijom.

Rekli bismo da zahteve nije teško ispuniti.

Porodica iz Jaše Tomića pozvala je zainteresovane sledećim oglasom:

„Ustupamo kuću sa velikom baštom koja se nalazi u centralnim ulicama sela Jaša Tomić. Kuća je renovirana i ima kupatilo, kuhinju, dve spavaće sobe. Između spavaće sobe i kuhinje, nalazi se velika peć na drva. Kompletno je opremljena svim potrebnim pokućstvom, ali nema telefon i TV. Kuća ima sopstveni bunar na 100 m dubine i priključena je na električnu mrežu“ rekli su iz domaćinstva koje sarađuje sa organizacijom WWOOF (World Wide Opportunities on Organic Farms), koja se bavi razmenom mladih ljudi širom sveta koji bi da se volonterski bave organskom proizvodnjom.

Od zainteresovanih vlasnici očekuju da će plaćati struju, obrađivati baštu, a da će prinos s njima da dele na pola.

Vlasnici kuće u svojoj bašti gaje proizvode po organskim principima i očekuju da tako rade i stanari koji budu živeli u kući. Dodaju da imaju i krave, mangulice, ovce, podunavske guske…

„Ukoliko postoji interesovanje i za tako nešto, možemo da se dogovorimo“, istakli su vlasnici kuće koji nisu propustili priliku da dodaju da u ovom selu žive Srbi, Mađari, Romi i Grci, a da u blizini protiče reka Tamiš koja je plovna, idealna za pecaroše i kupače.

Zainteresovani ste? Ovo je adresa za kontakt: info@wwoofserbia.org

Arpad Molnar

Poštujmo domaće proizvođače i kupujmo domaće proizvode

„Smatram da nije dobro napustiti porodični posao, jer je već mnogo uloženo.

Arpad Molnar

Iskustvo, znanje i rad obezbeđuju uspeh u svakom poslu“, poruka je mladog povrtara Arpada Molnara iz Mužlje.

U vremenu kada većina mladih svoju šansu za zaposlenje traži van zemlje, Molnar razvija svoje poljoprivredno gazdinstvo. Uz iskusnog oca Tibora, još kao mali učio je, i još uvek uči, o proizvodnji povrća. U plastenicima, koji pokrivaju hektar zemljišta, u strogo kontrolisanim uslovima porodica Molnar proizvodi povrće cele godine, a sada je u toku berba salate.

„U proizvodnji koristimo iskustvo i inovacije. Vodimo knjigu polja i na taj način pratimo svaki korak u tehnologiji proizvodnje. To je i dokaz o kvalitetu naših proizvoda. Beležimo i sve ekonomske parametre i pratimo statistiku na gazdinstvu. To je veoma važno, jer danas ako želiš da uložiš novac u neki posao moraš dobro razmisliti i nekoliko puta „izmeriti“ kako bi to ulaganje bilo ekonomski opravdano“, kaže mladi Molnar.

Svestan da je osnova uspeha i napretka u svakom poslu znanje, Arpad završava master studije zaštite bilja u Budimpešti. Na ovom fakultetu studenti imaju mnogo časova praktičnog rada, a omogućeno im je i da godinu dana rade u nekoj drugoj zemlji.

„Imamo dosta časova praktične nastave. U jednoj sedmici dva dana smo na nastavi, jedan dan u laboratoriji ili na njivi. Profesori od nas traže da pričamo o iskustvima koje smo stekli kroz praksu. Mi studenti učestvujemo i u kreiranju plana nastave. Verujem da ću master diplomom otvoriti nove mogućnosti u poslovanju“, kaže Arpad koji je već uveo određene novine na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Deo proizvodnje salate je iz pikiranog rasada. Rezultat je, kako kaže naš domaćin, da su biljke jače i otpornije na bolesti, ranije stižu za berbu i beru se u jednom turnusu.

salata Molnar 4

salata Molnar 31

U povrtarstvu imamo mnogo mogućnosti, smatra Arpad, ali moramo više da radimo na sebi.

„Bio sam u Holandiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji gde sam video kako tamo proizvode povrće. Smatram da mi nismo loši, jer ne zaostajemo mnogo. Imamo više mogućnosti od nekih, ali moramo da se promenimo i počnemo da poštujemo domaće proizvođače i proizvode. Gde god sam bio video sam da se u tim zemljama poštuje domaći proizvod, odvaja se od drugih i posebno obeležava. Potrošači se obaveštavaju o tome zašto da kupe domaći proizvod. Kod nas nedostaje želja proizvođača da se udruže. A, to je neophodno. Lokalno, regionalno i globalno. Udruženi ćemo lakše ostvariti svoje interese i napredovaćemo. Kada si sam to je jako teško“, poručuje mladi Molnar.

Razmišlja o izgradnji prerađivačkih kapaciteta, ali će prvi korak biti skladišni objekat ili mini hladnjača. Za sada ne planira da uvodi nove vrste povrća u strukturu proizvodnje jer, kako kaže, poštuje navike potrošača.

Smatra da su cene po kojima proizvođač prodaje povrće trenutno dobre. Salatu prodaje „Carskoj bašti“ po ceni od 35 dinara za komad. Zadovoljan je saradnjom sa ovim preduzećem jer je isplata redovna, a obezbeđen je i repromaterijal, što olakšava proizvodnju, kaže Molnar.

Na kraju razgovora Arpad nas još jednom podseća da kupujemo domaće proizvode. Ne samo poljoprivredne, već sve što proizvodimo. Tako unapređujemo proizvodnje i proizvođače, otvaramo nove mogućnosti za zapošljavanje i napredak u svim sektorima, poručuje povrtar. 

stari Begej

Inicijativa: Sačuvajmo Stari Begej

Udruženje „Info Centar“ je pokrenuo akciju za zaštitu područja reke Stari Begej koja prolazi kroz opštinu Žitište.

stari Begej

U dosadašnjem periodu Starom Begeju nije pridavan dovoljan značaj u pogledu ekoloških, bioloških i ekoturističkih karakteristika, već je pre svega prepoznat kao područje koje najviše koriste ribolovci i lovci okolnih naseljenih mesta, navode predstavnici udruženja. To je u velikoj meri uslovilo da područje Starog Begeja bude nepoznanica u pogledu prirodnih vrednosti kojima raspolaže i situacije na samom terenu.

stari Begej 3

Cilj ovakve ideje je da se ovaj tok i priobalje u narednom periodu zaštiti i da bude deo ekološke mreže zaštićenih prirodnih područja u Srbiji, kako bi se aktivno delovalo na sprečavanju neželjenih situacija u pogledu ugrožavanja i zagađivanja živog sveta, ali i stvaranja uzajamnih partnerstava koja će doprineti efikasnijoj kontroli ovog područja ukoliko se pojave negativni faktori (zagađivanje, krivolov, ribokrađa, nelegalna seča, požari ili drugi načini ugrožavanja živog sveta).

stari Begej 2

Na ovaj način doprineće se promociji područja i stvoriti mogućnosti razvoja ekoloških oblika turizma.

„Info Centar“ poziva institucije i nevladine organizacije da se uključe u ovu akciju i da pomognu da na teritoriji opštine Žitište tok i priobalje Starog Begeja postane zaštićeno prirodno područje.

foto: Bojan Marčeta

braca Tordjan na pcelinjaku

Pčelarska porodica Torđan: Pčelarenje je blagodet

Biti pčelar je privilegija, a pčelarenje nije samo profesija, već potreba pojedinca da živi u skladu sa prirodom.

braca Tordjan na pcelinjaku

Vladimir i Goran Torđan

Pčelari kažu da se tehnika pčelarenja može naučiti iz knjiga ili od iskusnog kolege, ali da samo oni koji vole pčele i brinu o prirodi mogu biti ispunjeni ovim poslom.

Braća Torđan, Vladimir i Goran, iz Stajićeva, naselja kraj Zrenjanina, diplomirani inženjeri poljoprivrede i mašinstva, svoje profesije zamenili su pčelarstvom.

„Kada smo počeli da se bavimo pčelarstvom bio sam u srednjoj školi. Dopalo mi se da vreme provodim na pčelinjaku. Završio sam Poljoprivredni fakultet, odsek za voćarstvo. Tu sam, u okviru predmeta Pčelarstvo, stekao znanje i neophodna poznanstva. Pčelarimo sa 150 košnica, a imamo i svoj voćnjak. Na pola hektara krušku, a kajsiju na jednom hektaru. Planiramo da proširimo voćnjak, da postavimo sistem za navodnjavanje, a verujem uskoro i protivgradnu mrežu. Pčelarstvo i voćarstvo savršeno funkcionišu. Kod nas su, nažalost, pčelari i voćari često u sukobu, a jedni bez drugih ne mogu. Mi naše košnice postavljamo u svom voćnjaku i to se pokazalo kao višestruko korisno“, potvrđuje za poljosfera.rs Vladimir Torđan.

Njegov brat Goran, mašinski inženjer, kaže da od malena voli pčele. Smatra da za sve koji žele da budu pčelari ima dovoljno prostora. 

„Vrlo je važno da priđete poslu odgovorno i ozbiljno i da budete uporni. Zarada ne treba da bude najvažnija. Oni koji odmah računaju, broj košnica puta med, nisu za pčelarenje. Važno je da to volite, mnogo radite i stalno učite. Pčelarenje je blagodet“, smatra Goran.

porodica Tordjan

Porodica Torđan: Goran, Sanela, Radmila, Radica i Vladimir

U svet pčelarstva Vladimira i Gorana uveo je njihov otac Radica. Kada su na fabričke hale u Zrenjaninu, nekada privrednom centru Jugoslavije, stavljeni katanci, Radica i njegova supruga Radmila su tražili način da zarade i omoguće sinovima da završe studije. Počeli su da pčelare i taj posao su vrlo brzo zavoleli.

„U odnosu na prve godine našeg pčelarenja, sada je mnogo bolje. Vidljivi su pozitivni pomaci. Cene meda su značajno bolje, posebno zahvaljujući aktivnostima Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Bolje smo informisani o otkupu i cenama, a savez pokušava da umanji i spreči trovanja pčela, a to nam je poslednjih godina veliki problem. I ove godine smo pretrpeli štetu, pa smo, bukvalno, pobegli sa suncokretove paše kako bismo umanjili gubitke pčela. Nije važno što je bilo manje meda, to se dešava. Najvažnije je sprečiti neodgovorne pojedince da uništavaju pčele“, kaže domaćin porodice Torđan.

poslednji pregledi

Pregled košnica 

Od Gorana saznajemo da su cene meda pre desetak godina bile trostruko niže. Ove godine otkupljivači kilogram suncokretovog meda kupuju za 2,7 evra, bagremovog za 4-4,7 evra, a med od uljane repice za 2-3 evra. Braća Torđan kažu da u proizvodnji nemaju većih problema. Ako se i dogodi da nešto krene kako ne valja, verovatno je pčelar negde pogrešio, samokritični su ovi mladi, obrazovani pčelari.

Za administrativne poslove, kojih ima i u ovom poslu, zadužene su dame u porodici Torđan, Radmila i snaja Sanela. Naravno, kada je potrebno, pomažu i na pčelinjaku.

„Zadovoljan sam, nisam se pokajao. Imamo normalan život. Neprocenjivo je da radim ono što volim. Prednost je, naravno, što nemamo poslodavca i što sami planiramo poslove. Želimo da uvećamo proizvodnju za još stotinak košnica i proširimo voćnjak, verovatno kruške. Dobro smo uzimili pčele i željno očekujemo proleće“, priča o planovima Vladimir.

Pčelarstvo je perspektivan posao, smatra iskusni Radica.

„Zadovoljan sam što se moji sinovi bave pčelarenjem, jer rade ono što vole. Mislim da imaju lepu budućnost u ovom poslu. Supruga i ja ćemo ih podržavati. Od institucija očekujem da daju veću podršku mladim pčelarima kako bi, oni koji to žele, proširili proizvodnju. Mladi su pametni i vredni, samo im treba pružiti priliku“, poručuje Radica Torđan.

Naš predlog za sve predstavnike institucija koji ovu poruku treba da čuju je da, obavezno, prošetaju do nekog pčelinjaka i porazgovaraju sa pčelarima. Osetiće blagodet, kako je rekao mladi pčelar Goran, i verujemo, odmah ispuniti očekivanja naših domaćina i svih pčelara.   

zitoi sunce

Pobedimo sebe

U narednom tekstu Bojan Vojnov, mladi diplomirani inženjer organske proizvodnje, prenosi svoja razmišljanja o, između ostalog,

zitoi sunce

životu u našim selima, hrani koju jedemo, multifunkcionalnoj poljoprivredi…

Svima nama je dobro poznata rečenica patrijarha Pavla upućena narodu da će nam biti bolje kada i mi budemo bolji. No, da li zaista tako i mislimo i sve to prihvatamo­? Svet je pogodila kriza, ratova je bilo i biće, kako zbog teritorija tako i zbog resursa u okviru postojećih teritorija. Stručnjaci predviđaju da će do 2030. godine uslediti rat koji će se voditi za vodu, jer će oko 45 % svetske populacije živeti u područjima sa nedovoljnim količinama pijaće vode. Demografska eksplozija je učinila svoje, broj stanovništva na planeti konstantno raste. Ali, tu smo gde jesmo. Nismo mogli birati ni vreme, a ni mesto gde ćemo se roditi i gde ćemo živeti. Dobili smo pravo na život i borbu kojoj nema kraja.

Srbija, kao zemlja među šljivama, plodnim oranicama i njivama kako se u mnogim patriotskim pesmama pominje, danas nije više kao nekad. Statistika, bezosećajan govor brojki, govori da je u Srbiji trećina sela napuštena, da je stopa rizika od siromaštva skoro 25 %, a stanje u stočarstvu na nivou 1910. godine. Svake godine između 400 i 450 hiljada hektara ostaje neobrađeno, što je 10 % ukupne obradive površine. Ono što takođe stručnjaci procenjuju je da će do 2050. godine preko 70 % svetskog stanovništva živeti u gradovima. Sela zasigurno ostaju priča koja će se nekada pominjati u pripovedanjima šta je nekada bilo, ako i bude tako bilo, s obzirom da su novostasale generacije na tren zaboravile ko su i šta su.

Gde grešimo i šta utiče na donošenje ovakvih odluka? Sećam se da je u selu u kome živim svaka druga kuća imala kravu, mleko se kupovalo sveže, tek pomuženo. Danas u tom istom selu može se na prste nabrojati koliko je ljudi koji drže stoku i bave se proizvodnjom mleka. To je slučaj i u svim ostalim selima.

Nekako se naš narod pogospodio, te termin „seljak“ kod mlađih generacija navodi na negativno razmišljanje i poistovećivanje sa nečim uvredljivim. Često i priča roditelja deci „Uči dete školu da ne bi radio“, „Neka mi ćemo, samo ti uči i ništa drugo ne radi“ u startu postavlja barijeru i odbojnost prema selu i poslovima koji se za poljoprivredu i njenu oblast vezuju.

Kada su rađene ankete da li je bolje živeti u gradu ili selu, većina mladih se izjasnila da je po njihovom ubeđenju, zasigurno bolje živeti u gradu. Izgovor je zbog dostupnosti, većih mogućnosti, što zaista i jeste tako. Međutim, jasno je da je tržište rada prezasićeno i gde će svi ti mladi i školovani ljudi pronaći posao, verujući da će ga naći jer su se školovali, ili nisu, što je još gore. I tako, dok druge zemlje otimaju od mora, krče šume i uništavaju prirodna staništa kako bi zemljište kultivisali i proizveli hranu za sve brojnije stanovništvo, u Srbiji, na onih 10 % neobrađenog poljoprivrednog zemljišta raste korov; livade i pašnjaci ostaju nepokošeni, voćnjaci zapušteni. U čemu je problem?

Česti su sljučajevi protesta poljoprivrednika oko niskih cena i česte pretnje da se poljoprivredna proizvodnja ne isplati. Zakon ponude i tražnje je jasan. Životni standard nam je takav kakav je i to nam je što nam je. I baš u tim gradovima, danas zbog krize, potrošač je prinuđen da kupi proizvod lošijeg kvaliteta, proizvod iz uvoza, koji je jeftiniji i subvencionisan kod evropskog proizvođača što dodatno pojeftinjuje takav proizvod. Često biva da onda i oni koji su na tom selu ostali, dignu ruke, ili se nerado nastave boriti, jer drugog rešenja nemaju. Mnogi mladi rešenje vide u begu, pakujući svoje kofere, sa diplomom pod miškom, odlazeći u inostranstvo. Bolno, ali istinito. Svake godine prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se ostvari negativan prirodni priraštaj stanovništva od 35000. Krajnje zabrinjavajuće.

kuce na selu 22

Postavljamo pitanja, ima li rešenja, šta dalje i kuda dalje, da li pobeći iz sela u grad, preći granicu i više se nikada ne vratiti, ili možda probati promeniti sebe? U medijima, na društvenim mrežama, možemo često čuti bunt protiv GMO hrane, koja kuca na vrata, ali da li se taj problem može rešiti tako što razmenjujemo parole protiv navedenog problema, možemo li bilo koju prepreku preskočiti tako što sedimo skrštenih ruku, bez posla, razmenjujući parole nezadovoljstva i čekanjem da nas neko pozove na rad.

Istraživanjem je ukazano da sa površine od 2,5 do 3 ara može se obezbediti četvoročlana porodica sa povrćem i voćem. Znači, zdrava, sveža i bezbedna hrana. To je jedini način suprostavljanja onome što ne želimo. Samo još neko treba da radi. Kada ćemo pobediti predrasude, da to selo, kakvo takvo, nikada nije nikoga ostavilo gladnog? Kamen da bacite, iz plodne zemlje kakvu Srbija ima, nići će nešto. I dok malog Amerikanca uče preduzetništvu, još u osnovnoj školi, a malog Japanca kako da se odnosi prema vodi i ostalim resursima, našoj deci je bitno da „samo uče školu“, kako bi što pre pobegli iz sela i „ne radili“. Sa takvim kvazi znanjem i neusađenim potrebama za radom i poštovanjem resursa, sagledavamo sliku sadašnjice.

Težnja za lagodnim životom dovela nas je do trenutka u kome se danas nalazimo. Deci i mladima su stavljeni okovi sadašnjice, virtuelne interakcije i hendikep za prirodom te često možemo videti da čeznu za nečim iskonskim, kao što je zvezdano nebo, čist vazduh, zdrava hrana, pre svega. Dr Ketrin Kuzmin, autorka knjige „Spasite svoje telo“ je rekla: „Toliko smo danas izloženi štetnim uticajima koje niko od nas ne može da izbegne. Jedina oblast u kojoj možemo da se zaštitimo, jer smo tu sami sebi gospodari, jeste ishrana. ’’ 

Da li smo svesni kakvu danas hranu jedemo? I ako smo svesni, ne možemo se onda žaliti, jer smo birali da budemo zavisni od svega, da sa malim mogućnostima za opstanak ipak živimo na asfaltu, ubeđeni da nam je sve dostupnije, naravno ako u džepu imamo dovoljno sredstava da zadovoljimo svoje potrebe. A šta ćemo ako nemamo? No da rezimiramo, pored bele kuge, nezaposlenosti i ostalog, sa jedne strane imamo 450 hiljada hektara neobrađenog zemljišta, gotovo1600 napuštenih sela, plodne oranice, još uvek čist vazduh i vodu, a sa druge  strane stopu rizika od siromaštva skoro 25 %. Da li je nam je sada bilo ko drugi kriv, što živimo u zemlji u kojoj sve rađa, a mi gladujemo, da li nam je bilo ko kriv što mlado i staro oboljeva od mnogih bolesti, samo zato što je zaboravilo poslovicu da „zdravlje na usta ulazi“? Kada ćemo shvatiti da lagodnost ka kojoj težimo sve više prelazi u apsolutnu zavisnost, za hranom, energijom…?

Složićemo se da na selu, ne baš svakom, nema uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, kao što je postojanje dobre infrastrukture, ambulanti, prodavnica itd. Nema ih, jer nemaju za koga da postoje. Kada ćemo shvatiti da poljoprivreda nije kao što je nekada bila. Poljoprivreda danas može predstavljati jedan novi kult, naročito ako govorimo o održivim sistemina kao što organska poljoprivreda, tradicionalna, integralna, biodinamička poljoprivreda, koja pored proizvodnje hrane podstiče i razvoj sela i sa multifunkcionalnog aspekta. Multifunkcionalna poljoprivreda predstavlja novi koncept agrarne i ruralne politike Evropske unije, gde se u vidu seoskog preduzetništva, sa poljoprivrednom proizvodnjom povezuju i druge delatnosti, kao što su turizam, prehrambena industrija, trgovina, proizvodno i uslužno zanatsvo, zadrugarstvo, kultura, očuvanje krajolika i životne sredine. Međutim, to neko mora da prepozna.

guske na pasi

Možda još uvek u našoj zemlji narod teži da poseti neke egzotične destinacije, ali zapadnjaci teže ka nečemu iskonskom, lagano se vraćaju i posećuju seoska domaćinstva, kupuju organsku hranu.

Nije sve trulo u zemlji među šljivama. Još uvek se može osetiti prijatnost ljudi, još uvek smo spremni da u teškim trenucima priteknemo i pomognemo, samo nam ostaje još da pobedimo sebe. Možda će ovaj tekst podeliti mišljenja među nama, možda će i dalje ostati dobro poznata teza „Selo hvali, a u gradu živi“, ali vremena se menjaju. Pitke vode i zdrave hrane je sve manje, osim u priči i dobrom marketingu, a mi smo tu gde jesmo, na brdovitom Balkanu. Možda će neke nove generacije, na tren zastati i rezimirati dosadašnje propuste, možda ćemo početi razmišljati i jesti hranu dostojnu čoveka, ili će ova priča, kao i sve ostalo biti zamenjena nekom novom rijaliti emisijom, ne razmišljajući šta će sutra biti, jer ovo nije samo virtuelna priča, nego naš život.

Autor: Bojan Vojnov, diplomirani inženjer organske poljoprivrede  

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije