Fito farmacija

LG Seeds

Pašteta od prasećih pluća

Postoji verovanje da naše bake nisu služile predjela i da je takav običaj novijeg datuma. To nije tačno.

Svako od nas ko je bio gost za trpezom domaćina, potvrdiće da su domaćice vrlo vešte u pripremanju predjela. Na stolu tada možete videti i predjela koja se u toj kući prave već nekoliko generacija. Jer dok se čeka glavno jelo, uz domaću rakiju, treba nešto „prezalogajiti”.

lenja pita sa jabukama 2

Lenja pita s nadevom od jabuka

lenja pita sa jabukama 2

Većina nas uživa dok jede pitu s jabukama. Čak i da nam ovaj kolač posluže dok žmurimo, znali bismo da je to baš ta pita, jer se miris koji se širi oko kolača pamti.
Nije zahtevna za pripremanje.

To, naravno, ne opravdava verovanje da je kolač osmislila lenja domaćica kojoj je bilo mrsko da razvlači tanke kore za onu „pravu, manje lenju pitu”. Domaćica sigurno nije bila lenja, već pre umorna, ili nije znala šta pre da uradi, pa da ukućani ne bi ostali bez poslastice, smislila je ovaj kolač. U drugoj priči koja objašnjava naziv kolača zapravo je pita zaista lenja, jer se testo prilikom pečenja ne podiže.
Zašto se ova pita baš tako zove nije ni važno. Jedino je važno da je ukusna, mirišljava i da se topi u ustima.

Potrebno:
• 3 jajeta
• 1 čaša od 2 dl šećera
• 2 čaše od 2 dl brašna
• 1 dl ulja
• 2 dl mleka
• 1 prašak za pecivo
• 2 vanilin šećera
• kilogram kiselih jabuka

Priprema:
Jabuke oljuštiti, izrendati, pošećeriti i dinstati. Ako je potrebno dodati supenu kašiku ulja.
Za testo umutiti jaja sa šećerom. U umućenu masu sipati brašno, prašak za pecivo, vanilin šećer, mleko i ulje. Dobro umutiti. Pola smese sipati u pleh i peć na temperaturi od 180 do 200 stepeni dok se ne uhvati rumena korica. Izvaditi iz rerne i na tu koru sipati i razvući skuvane jabuke. Preko toga sipati drugu polovinu testa i nastaviti sa pečenjem. Ispečen i prohlađen kolač posuti šećerom u prahu.

paprikaš 2 manja

Pileći paprikaš sa knedlicama

paprikaš 2 manja

Pileći paprikaš je jelo koje se na našim trpezama poslužuje bar jednom sedmično. Nekada su paprikaš domaćice (ali i domaćini) spremali od kokošijeg mesa. Danas uglavnom koristimo pileće meso, iako kokošije meso daje specifičan ukus ovom jelu.

Priprema je jednostavna.

Potrebno:
• jedno pile
• kašika masti
• glavica crnog luka
• 2-3 češnja belog luka
• mlevena crvena paprika,
• brašno
• so.
Ovi sastojci čine najjednostavniju verziju ovog jela.

Priprema:
Na ugrejanu mast propržimo crni i beli luk i dodamo isečeno pileće meso. Nalijemo vodom, posolimo, poklopimo i kuvamo. Kada je meso skoro skuvano u paprikaš dodajemo knedlice. U ranija vremena one su se pravile od brašna i vode, bez jaja. Jednostavno u šoljicu sipamo brašno, oko 5 supenih kašika i dodajemo vodu uz mešanje, dok ne dobijemo gustu, meku masu. Obavezno posoliti. Danas, međutim, najčešće razmutimo jaje i dodajemo brašno (može i malo griza) dok masa ne bude gusta. Knedlice vadimo kašikicom i sve kuvamo još desetak minuta.
Na kraju dodamo mlevenu crvenu papriku. I ovde možemo modifikovati stari recept, pa dodati i šoljicu soka od paradajza. Po želji paprikaš možemo da začinimo seckanim peršunom.

medja-tragovi-proslosti-u-banatu-300

I Pardanj i Bardan i Nemet Pardanj i Ninčićevo i Međa

Na istoku Banata, na samoj granici sa Rumunijom nalazi se selo Međa.Tokom vekova stanovnici ovog naselja doživljavali su i preživljavali promene. Međani danas kažu da su zaboravljeni, jer su bliže Rumuniji nego najbližem selu u Banatu. I ne misle na udaljenost koja se može izmeriti. Već na onu „drugačiju” udaljenost.

U knjizi „Međa: Tragovi prošlosti u Banatu”, istoričar Ljubica Budać piše o ovom selu. Između ostalih zanimljivih naslova ove knjige Budać nas u delu knjige o imenu sela podseća na burne promene koje su stanovnici doživljavali kroz vekove.

medja-tragovi-proslosti-u-banatu-300

“Međa je tokom istorije više puta menjala ime. Prvi put se 1247. godine pominje pod imenom Pordanj. Srpsko stanovništvo izmenilo je teško izgovorljivo ime Pordanj u Pardanj kako će ga zvati tokom celog XVIII veka. Nasuprot njima, austrijske vlasti će u XVIII veku prvi put za Među upotrebiti ime Bardan (Bardanj), kako će selo nazivati u zvaničnim izveštajima od vremena oslobađanja Banata od Turaka 1718. pa do početka XIX veka. Doseljavanjem Nemaca selo će biti podeljeno na dva dela: Srpski (Rac) Pardanj i Mađarski Pardanj. Kako su posle doseljavanja Nemaca u selo 1801. godine oni brojčano i ekonomski brže napredovali od Mađara, ime ovog dela sela je oko 1850. godine promenjeno u Nemet (Nemački) Pardanj. Ovi nazivi zadržaće se sve do 1908. godine kada će se oba Pardanja ujediniti u jedno selo pod zajedničkim imenom Pardanj. Zanimljivo je da će se krajem XIX i početkom XX veka, ko zna iz kojih razloga, jedno vreme koristiti i iskrivljeni naziv sela Paran (Paranj). Po završetku Prvog svetskog rata i definitivnog razgraničenja sa Rumunijom, selo će 1924. godine promeniti ime u Ninčićevo, u znak zahvalnosti ministru spoljnih poslova Kraljevine SHS, Momčilu Ninčiću na podršci da se selo vrati u okvire Srbije. Ovo ime mesto će nositi do Drugog svetskog rata kada će nemački stanovnici vratiti staro ime Pardanj. Ali to je bila samo kratkotrajna promena. Po završetku rata nove komunističke vlasti doneće odluku da se promene imena mestima koja su nosila strana imena, imena svetaca, proskribovanih ličnosti ili imala neprilično značenje. Nekome se učinilo u ovim poratnim vremenima da ime Pardanj vuče na nešto strano, što ne odgovara novoj poletnoj budućnosti kojoj je stremljeno, te će ime mesta biti odlukom GIO NS APV promenjeno u Međa, s obzirom na geografski položaj sela na samoj rumunskoj granici.”

O knjizi

„Povest srednjoevropskih seoba nalazi se sažeta u ovom delu Ljubice Budać. Kao na traci vremena ređaju se dolasci i odlasci naroda; smenjuju se lica ljudi, škripe kola koja narode sele, pojavljuju se ljudi sa zavežljajima koji tragaju za novim domom i mirnim i bogatim životom. Srpske seobe iz vremena turske najezde i vladavine, dolasci i odlasci Srba iz Pardanja i u Pardanj, revolucije, ratovi, iskušenja istorije, pa kolonisti, oni „Titovi” 1945, Mađari u neprekidnom prolasku kroz Pardanj, „slovačka epizoda” pardanjske prošlosti krajem 18. veka, pa Nemci sa svojim kontroverznim istorijskim postojanjem, idejom neprekidnog ekonomskog prosperiteta i svojom „nacističkom epizodom” koja je dovela do sloma tog istog prosperiteta.

U rukopisu Ljubice Budać „Međa” dominantna je ideja istorijskog postojanja jednog naselja kao objekta i žrtve velikih istorijskih lomova.”

Milan Micić, istoričar i književnik

proizvodjaci-susenog-paradajza

Sve je veća tražnja za sušenim paradajzom iz Banata

Prvi put kada je probao salatu od sušenog paradajza proizvedenog u Sloveniji, Kikinđanin Dejan Ugrešić poželeo je da napravi baš takav proizvod.

proizvodjaci-susenog-paradajza

To je za njega bio izazov, jer se do prošle godine nije bavio doradom povrća koje na svom gazdinstvu proizvodi nekoliko godina. Prošla proizvodna godina bila je svojevrsna provera da li se treba upuštati u proizvodnju sušenog paradajza. Rezultati su pozitivni. U 2013. godini Dejan se udružio sa povrtarom Ivanom Radakom, a njih dvojica su zajedničkim radom proizveli oko 300 kilograma sušenog paradajza. Inače, od jednog kilograma svežeg paradajza može se dobiti 100 grama sušenog.

Iskustvo iz prošle godine biće osnova za proizvodnju u ovoj godini. Dejan kaže da će nedostatke koje je uočio pokušati da otkloni. To se pre svega odnosi na proces sušenja i vreme potrebno za dehidrataciju, ali i na prostor za sušenje plodova. Paradajz se suši na suncu, pa problem može nastati kada je oblačno. Zato povrtari planiraju nabavku manje sušare. Proces sušenja je zahtevan, potvrđuje Ugrešić, i iziskuje dosta rada. Od berbe, preko pranja, sečenja, soljenja i ređanja plodova na mesta za sušenje.

polje-paradajza-kikinda

„Tržište za naš proizvod je ogromno. Imali smo potražnju iz Slovenije. Prve godine potencijalni kupac iz Italije želeo je da kupi deset tona sušenog paradajza. Bili smo iznenađeni! Iz Beograda nas zovu iz prodavnica zdrave hrane. Znači da nama treba mnogo paradajza kako bismo ispoštovali zahteve tržišta.

Što se tiče zarade, nju ulažemo u dalju proizvodnju, jer ove godine moramo proizvesti mnogo više paradajza i napraviti objekte za nesmetan rad.”

U ovoj godini paradajz će ovi povrtari posaditi na dva jutra. Rešenje vide i u uključivanju kooperanata koji će proizvoditi plodove.

Sušeni paradajz je vrlo aromatičan i koristi se za pripremanje ukusnih salata. Kod nas se malo koristi, dok je na trpezama u Italiji, Španiji ili Francuskoj neizostavan. U Sloveniji kilogram ovog delikatesa košta deset evra.

Vredni povrtari proizvodnju sušenog paradajza do sada su organizovali bez dinara državne pomoći. Veruju da će, ukoliko od nadležnih potraže pomoć u vidu subvencija, istu i dobiti.

Predstavljamo

“Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019” u prodaji

Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ...
Detaljnije

Najave događaja

prezentacij atraktora u radu

Jubilarni 15. SPIT – prikaz savremenih mašina i opreme u Kaću

SPIT će se održati u subotu, 20. jula 2019. godine, u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Malešev ...
Detaljnije