Ratinko Vucetic

Važno je biti istrajan u poslu i usavršavati se

Završiti fakultet i ostati na selu. Retko koji student želi da to i uradi. Većina ostaje u gradovima. Diplomirani inženjer poljoprivrede Ratinko Vučetić se pre dve decenije vratio u svoje selo i stečenim znanjem unapredio gazdinstvo.

Ratinko Vucetic

„Kada sam odlučio da studiram nisam razmišljao o tome da ostanem da radim u selu. Tada su radili veliki kombinati u kojima je bilo posla za inženjere. Planirao sam da budem u tom društvu. Ali, kada sam završio fakultet, početkom devedesetih, ta slika je nestala. I onda sam se sa suprugom Snežanom, takođe diplomiranim inženjerom, vratio u svoje selo Taraš. Želeli smo da iskoristimo svoje znanje na svom imanju“, priča Vučetić.

Kvalitetna grla

Ratinko je od oca i dede nasledio zemlju i imanje je proširio. U okviru svog gazdinstva bavi se ratarskom, stočarskom i povrtarskom proizvodnjom. Iz sopstvenih sredstava Vučetići su napravili savremenu farmu i izmuzište. U muži je sada pedeset krava.

Proizvodnja mleka je najzahtevnija proizvodnja u stočarstvu. Naš cilj je da proizvodimo isključivo kvalitetno mleko. Osnova stada su kvalitetne junice, a veštačkim osemenjavanjem poboljšavamo rezultate proizvodnje. Štalski prosek je nešto preko 5000 litara mleka. Krave su oko pola godine na ispaši“, kaže ovaj domaćin.

Hranu za stoku Vučetići obezbeđuju sa oko 200 hektara oranica.

Proizvodnju povrća, najviše krompira i kupusa, organizovali su na oko šest hektara.

„U Tarašu i okolini postoji tendencija smanjenja površina pod povrćem. Odustaju oni koji nemaju sisteme za navodnjavanje, jer bez intenzivnog povrtarstva nema zarade. Takođe, problem je i nesiguran plasman robe. Moramo da se borimo sa pijačarima i nakupcima koji žele da zarade više od nas koji smo to povrće proizveli. Prošle godine smo zaorali kupus. Pre dve godine bacili smo petnaest tona krompira koji je u skladištu izmrzao. Bez sigurnog kupca i povrtarstvo postaje nesiguran posao“, tvrdi Vučetić koji na delu površina gde je gajio povrće sada seje detelinu, krmno bilje, kukuruz i pšenicu.

Ratinko Vučetić sa sinom Slobodanom

U domaćinskoj kući Vučetića i najmlađi se školuju za poljoprivredno zanimanje. Slobodan je učenik Poljoprivredne škole u Zrenjaninu.

„Želim da nastavim stogodišnju tradiciju svoje porodice. Planiram da upišem Poljoprivredni fakultet. I moji roditelji se bave primarnom proizvodnjom iako su završili fakultete. Znam koliko je posao u stočarstvu naporan, ali verujem da je, kroz inovacije i osavremenjavanje proizvodnje, moguće olakšati teške radove u poljoprivredi“, smatra mladi Slobodan.

Kada zavši studije vratiće se na porodično imanje. Želi da poveća broj goveda do 180 grla.

Njegov otac kaže da resursi postoje, ali da sve zavisi od Slobodanovih želja i interesovanja. Važno je biti istrajan u poslu i usavršavati se, jer znanje treba proširivati. A kontinuirani rad se podrazumeva, poručuje Ratinko Vučetić.  

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?

Close Menu