Fito farmacija

LG Seeds
Rod zemlje Poljosfera

Biljka koja pokazuje da li će godina biti rodna

Običaj naših predaka bio je da u proleće pogledaju cvet kozlaca i saznaju kakav rod će na njivama imati te godine. Ovaj običaj zadržao se u nekim domaćinstvima u Banatu.

Rod zemlje Poljosfera

Domaćica bi u rano jutro na dan Uskrsa u svojoj bašti ubrala cvet biljke koju i danas zovu „Rod zemlje“. Uz praznični pozdrav, domaćin kuće bi otvorio cvet i na tučku, od drške cveta prema gore, „pročitao“ kakvu godinu će imati.

Na tučku se prvo „čita“ kukuruz, pa šećerna repa, pogača suncokreta, žitarice, a na kraju flaša vina. Ove godine „Rod zemlje“ pokazuje da će godina biti rodna.

citanje Roda zemlje Foto Poljosfera

Priču o ovom običaju ispričala nam je Mariana Lelea, koja u svojoj biobašti u Torku uživa u biljkama koje ređe viđamo u baštama. Njeno iskustvo je da se pročitano i ostvari.

Kozlac 1 Foto Poljosfera

Biljku „Rod zemlje“ u narodu zovu i kozlac, vino i rakija, zmijino grožđe, zmijin češalj, kalendar (lat. Arum maculatum). Ova cvetnica živi na tamnijem i vlažnijem mestu. To je trajna zeljasta biljka. U proleće iz rizoma izbijaju listovi kopljastog oblika, a drške obrazuju rukavce. Cvetovi obrazuju cvast klip i mirišu na trulo meso, što privlači insekte. Plod je bobica narandžastocrvene boje. Biljka je otrovna. Naročito treba upozoriti decu na otrovnost, kako ne bi dirali privlačne bobice.  

Prvo mesto za aranžiranje stola

Učenici Poljoprivredne škole “Josif Pančić” nagrađeni na takmičenju u Umagu

Na međunarodnom takmičenju “Flora Educa”, koje se četiri godine održava u Umagu, učenici Poljoprivredne škole „Josif Pančić“ u Pančevu su osvojili drugo mesto u ukupnom plasmanu i prvo mesto u pojedinačnom takmičenju „Aranžiranje stola za mladence“.

Prvo mesto za aranžiranje stola

Škola je ove godine učestvovala drugi put na takmičenju cvećara u Umagu. Prošle godine učenici su osvoji treće mesto u pojedinačnoj konkurenciji za izradu haljine od cveća na temu „Bajka“.

Tema ovogodišnjeg takmičenja je bila „Venčanje – dodir prošlosti sa daškom glamura“, vremenski period dvadesete godine prošlog veka, stil Čarlston. Takmičari su trebali da urede sto za mladence, što je bio prvi zadatak. Drugi zadatak je podrazumevao izradu bidermajera i modnih dodataka za mladu.

Budući tehničari hortikulture, Aleksandra Bojkovski i Đerfi Endre, su prezadovoljni ostvarenim uspehom i svojim radom.

mlada i svečani sto

„Videli smo gde smo u odnosu na druge, koje su nam prednosti i šta još treba da naučimo. Obogatili smo svoja iskustva druženjem sa učenicima iz trinaest škola iz pet zemalja: Švedske, Slovenije, Hrvatske, BiH i Srbije“, kažu kreativni učenici.

Profesorka Jasmina Dimitrijević godinama u školi vodi cvećarsku sekciju i kao mentor đacima, učestvuje na različitim takmičenjima.

„Presrećna sam. Deca su ozbiljna i odgovorna i izrastaju u divne ljude. I pored svega što nam se dešava u životu zadržavaju čistotu i kvalitet koji je neko uspeo da prepozna. Na takmičenju smo dobili okrugli sto sa dve stolice, dva tanjira, pribor za jelo i dve čaše. Ukrašavanje mlade smo prilagodili njenoj venčanici“, rekla je Dimitrijević.

Direktor škole, Goran Bimbašić, smatra da uspeh nije došao slučajno, već je plod kvalitetnog rada profesora i đaka u Poljoprivrednoj školi „Josif Pančić“.

„Moja želja je da društvo i država prepoznaju naš angažman i da nas u ovim teškim vremenima podrže, kako bismo našim učenicima pomogli da postanu kvalitetni ljudi koji su sposobni da se suoče sa svim životnim izazovima“, poručuje Bimbašić.

Ovakav uspeh do sada nije ostvarila ni jedna škola u Srbiji koja školuje učenike u okviru smera hortikulture.

Vinograd Sandora Somodjija

Najbolja vina proizvodi vinar koji bere grožđe u svom vinogradu

Vremenske prilike su ovog proleća naklonjene vinovoj lozi. Nedostatak zimske vlage neće nepovoljno uticati na ovu biljku, jer vinova loza ima snažno korenje, pa vodu crpi iz dubljih slojeva zemljišta.

Vinograd Sandora Somodjija

Sunčano  i toplo vreme za ovo doba godine probudilo je u vinogradu Šandora Šomođija čak i kasnu sortu Cabernet Sauvignon. Ona bubri i otvaraju se okci.

„Cvetanje će verovatno biti ranije u odnosu na prosečne godine. Nadamo se da neće biti mraza. U mom vinogradu loza se još oporavlja od posledica hladne zime koju smo imali pre par godina. Tada su štete nastale u višegodišnjim lastarima, a tkivo se razbolelo. Sada imam dosta čokoti koje moram iznova da režem skoro do korena, do glave. Neki čokoti su se osušili, pa popunjavam prazna mesta“, kaže Šomođi,  čije je vino Cabernet Sauvignon 2011. na takmičenju “Najbolje vino Srednjeg Banata 2013″, proglašeno za apsolutnog pobednika.

Šomođi na jednom hektaru, nedaleko od Zrenjaninu na obodu naselja Aradac, uzgaja četiri hiljade čokoti vinove loze. Dominira Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon).

„Dokazao sam da nije tačno da se u ovom delu Banata proizvode samo dobra bela vina. Kaberne je sorta toplijeg, mediteranskog klimata, ali može se uspešno gajiti i u ovom kraju. Ima dovoljno sunčanih sati.“

Prolecno uredjivanje viniograda

Za ovaj posao potrebno je mnogo znanja iz različitih oblasti: biologije, tehnologije, agrotehnike.

„I ja učim. Nedavno sam bio na sajmu vina u Kragujevcu. Gosti sajma su bili i uvaženi enolozi iz Francuske. Između ostalog, pričali su o organoleptičkoj oceni kada početi berbu. Jedan od njih, u vezi te teme, podsetio je na važnost učenja i usavršavanja. Do sada smo pričali o tehničkoj zrelosti kada je najviši šećer, tehnološkoj zrelosti kada je zrno potpuno zrelo (što ne znači da ima najviše šećera). Onda o fenolnoj zrelosti kada se razviju fenoli. Sada se priča o celularnoj zrelosti – način na koji se pokožica na zrnu odvaja od mesa. Čak se gleda boja, pa i ukus koštice. Dakle, nauka stalno napreduje, moramo i mi.“

Ne postoji recept za pravljenje kvalitetnog vina, jer vinari nisu kuvari, kaže Šomođi. On smatra da se od dobrog grožđa može napraviti dobro ili loše vino. To zavisi od znanja i iskustva vinara. Od lošeg grožđa nije moguće napraviti dobro vino.

Šomođi veruje da najbolja vina proizvodi vinar koji je i vinogradar, jer on tada može da odneguje svaki čokot i da brine o vinu u svakom buretu. To teško možete ako imate veliki vinograd. Sa druge strane, smatra se da je granica isplativosti površina vinograda od četiri hektara, a ako imate šest hektara možete se uspešno baviti ovim poslom.

„Ja sam se opredelio za manju površinu i svesno idem u gubitak. Ali, pravim vino kakvo želim da popijem i ponudim svojim gostima i tržištu. Dakle, na prvom mestu je kvalitet“, poručuje iskusni vinogradar i vinar.

proizvodjaci-susenog-paradajza

Sve je veća tražnja za sušenim paradajzom iz Banata

Prvi put kada je probao salatu od sušenog paradajza proizvedenog u Sloveniji, Kikinđanin Dejan Ugrešić poželeo je da napravi baš takav proizvod.

proizvodjaci-susenog-paradajza

To je za njega bio izazov, jer se do prošle godine nije bavio doradom povrća koje na svom gazdinstvu proizvodi nekoliko godina. Prošla proizvodna godina bila je svojevrsna provera da li se treba upuštati u proizvodnju sušenog paradajza. Rezultati su pozitivni. U 2013. godini Dejan se udružio sa povrtarom Ivanom Radakom, a njih dvojica su zajedničkim radom proizveli oko 300 kilograma sušenog paradajza. Inače, od jednog kilograma svežeg paradajza može se dobiti 100 grama sušenog.

Iskustvo iz prošle godine biće osnova za proizvodnju u ovoj godini. Dejan kaže da će nedostatke koje je uočio pokušati da otkloni. To se pre svega odnosi na proces sušenja i vreme potrebno za dehidrataciju, ali i na prostor za sušenje plodova. Paradajz se suši na suncu, pa problem može nastati kada je oblačno. Zato povrtari planiraju nabavku manje sušare. Proces sušenja je zahtevan, potvrđuje Ugrešić, i iziskuje dosta rada. Od berbe, preko pranja, sečenja, soljenja i ređanja plodova na mesta za sušenje.

polje-paradajza-kikinda

„Tržište za naš proizvod je ogromno. Imali smo potražnju iz Slovenije. Prve godine potencijalni kupac iz Italije želeo je da kupi deset tona sušenog paradajza. Bili smo iznenađeni! Iz Beograda nas zovu iz prodavnica zdrave hrane. Znači da nama treba mnogo paradajza kako bismo ispoštovali zahteve tržišta.

Što se tiče zarade, nju ulažemo u dalju proizvodnju, jer ove godine moramo proizvesti mnogo više paradajza i napraviti objekte za nesmetan rad.”

U ovoj godini paradajz će ovi povrtari posaditi na dva jutra. Rešenje vide i u uključivanju kooperanata koji će proizvoditi plodove.

Sušeni paradajz je vrlo aromatičan i koristi se za pripremanje ukusnih salata. Kod nas se malo koristi, dok je na trpezama u Italiji, Španiji ili Francuskoj neizostavan. U Sloveniji kilogram ovog delikatesa košta deset evra.

Vredni povrtari proizvodnju sušenog paradajza do sada su organizovali bez dinara državne pomoći. Veruju da će, ukoliko od nadležnih potraže pomoć u vidu subvencija, istu i dobiti.

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije