Fito farmacija

LG Seeds
krave sa ispaše 1

Kumane planira organizovanje farmerske zone

Selo Kumane je okruženo pašnjacima, što nije neobično za naselja u Banatu. Ono što jeste neobično je to što su meštani ovog sela u opštini Novi Bečej očuvali stočni fond.   

krave sa ispaše 1

“Ponosni smo na činjenicu da u selu odgajamo 4000 goveda, a to znači da na svakog stanovnika dođe po jedno grlo. Polovina goveda je na pašnjacima osam meseci u toku godine. Zato je za nas vrlo važno da pašnjaci ostanu u dobrom stanju, jer ispaša obezbeđuje jeftiniju proizvodnju mleka. Dnevno mlekarama isporučujemo 25.000 litara mleka”, počinje priču predsednik Pašnjačkog odbora Milan Kvaščev.

predsednik Pašnjačkog odbora Milan KvaščevKako bi zaštitili pašnjake Kumančani su ih upisali na listu nepokretnosti tako da ovo naselje ima 1900 hektara pašnjaka, a u toku je uknjižba još oko 700 hektara. Kako kažu, njihova je obaveza da očuvaju to prirodno stanište i da ono što je nasleđeno ostane i njihovim potomcima.

Budućnost i razvoj sela stočari vide u uređenju farmerske zone

“Na taj način ćemo iz sela izmestiti postojeće farme. Delovi pašnjaka koji su opredeljeni za tu namenu su zapadno od sela i nalaze se u specijalnom rezervatu prirode “Okanj bara”. Želimo da omogućimo mladim farmerima da na pašnjaku izgrade tipske farme. Prateća infrastruktura će biti obezbeđena. Imamo dobru saradnju sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i opštinom Novi Bečej. Oni su podržali ovaj projekat. Očekujemo ruku podrške i od pokrajinskih i republičkih nadležnih institutcija, jer je to veliki projekat za naše selo. Farmerska zona će omogućiti stočarima da rade i proizvode na savremenim farmama. Verujem da će ta koncepcija zadržati mlade da ostanu da žive u selu”, poručuje Kvaščev.

Uređeni pašnjaci su budućnost stočarstva

Braća Zlatko i Siniša Stančić se bave proizvodnjom mleka. Ukupno imaju 160 goveda, a 50 krava je u muži. Pre nešto više od deset godina počeli su sa tri krave. Sada su sva grla u stadu umatičena.

Zlatko Stančić stočar Kumane

“Odlučili smo se za proizvodnju mleka jer selo ima pašnjake, pa je proizvodnja isplativa. Zahvaljujući pašnjacima uspeli smo da uvećamo stado. Krave su osam meseci na ispaši. U toku zime ih hranimo silažom i kabastom hranom”, kaže Zlatko.

Braća Stančić prerađivaču dnevno isporuče 600 litara mleka. Planiraju da prošire farmu i broj krava u muži povećaju na sto. Takav poduhvat zahteva izgradnju savremenijih objekata i odgovarajućeg izmuzišta, što je takođe deo plana ovih vrednih stočara.    

podricac sa dva paoka

Podrivač za mala i srednja gazdinstva – iskustvo poljoprivrednika

„Želim da iskoristim i prilagodim nameni sve priključne mašine koje imam i na taj način uštedim deo svog budžeta. Nemam veliko imanje, pa mi nisu potrebne velike i skupe mašine“,

podricac sa dva paoka

priča za Poljosferu mašinski inženjer Miroslav Vukov iz Zrenjanina, sada poljoprivrednik koji znanje iz oblasti mašinstva primenjuje na svom imanju.

Ranije smo pisali o dve priključne mašine koje je Vukov prilagodio svojim potrebama. To su depozitor za ulaganje đubrivai špartač sa opružnim zubima. Sada je reč o podrivaču.

Vukov smatra da zemljoradnici koji obrađuju manje površine nemaju adekvatne mašine za podrivanje zemljišta.

„Konfiguracije koje se nama nude podrazumevaju upotrebu traktora snage preko 100 konjskih snaga koji mogu da vuku podrivače sa više paoka. Mi koji imamo traktore manje snage sa takvim podrivačima ne možemo da radimo. Za traktor koji koristim, IMT 565 (65 KS), napravio sam podrivač sa dva paoka koji podriva na dubini od 35 do 40 cm. Ne podrivam celu širinu traktora nego samo zahvat iza točkova, zatim vršim pomeranje u jednu stranu, tako da podrivačka tela rade na svakih 50 cm, što je dovoljno. Sve sam to uradio sa postojećom mehanizacijom i podrivačem koji je koštao do 600 evra“, kaže Vukov.

Nakon ovogodišnje žetve pšenice ovaj domaćin je najpre uradio tanjiranje parcele. Nakon nicanja korova i hemijskog tretmana obavio je podrivanje. Operaciju podrivanja na jednom hektaru uradio je za oko dva sata, uz potrošnju 12 litara goriva.

„Neko će kazati da može podrivanje da uradi za kraće vreme. Smatram da je to važno za velika gazdinstva. Većina paora u našoj zemlji obrađuje manje površine, pa u letnjem periodu kada se radi podrivanje imamo dovoljno vremena da završimo ovaj posao.  Ekonomisanje je za mene najbitnije. Ratari kupuju velike i skupe traktore koje ne mogu da iskoriste. Brzo završe posao, pa onda robusne mašine parkiraju u šupe i garaže. Ako ne radi preko 600 moto časova godišnje bolje da ga nisu kupili. Sa postojećim traktorom i prilagođenim priključnim mašinama mogu da uradim sve poslove na njivama koje obrađujem“, poručuje Vukov.

Podrivanjem se smanjuje zbijenost zemljišta i razbija zbijeni sloj na dubini većoj od one na kojoj obavljamo osnovnu obradu. Vukov smatra da je prinos kukuruza koji je ostvario u sušnoj 2012. godini, od 4,5 do 5 tona zrna po jutru, rezultat podrivanja. 

Iz beležnice Miroslava Vukova

Uporedna statistika o podrivanju sa dva, odnosno tri paoka traktorom IMT 565:

  1. Podrivanje sa dva paoka – dubina 45 cm, razmak između paoka 50 cm, potrošnja goriva po hektaru 12 litara, vreme 2 časa po hektaru
  2. Podrivanje sa tri paoka – dubina 30 cm, razmak između paoka 75 cm, potrošnja goriva po hektaru 8 litara, vreme 1 čas po hektaru.
vinogradari na Inocoopu

Veća regionalna udruženja rešenje za „male“ vinogradare

Članovi lokalnih udruženja vinogradara i vinara sve češće razgovaraju o udruživanju u veća regionalna udruženja ili klastere. Vinogradar Janko Janošik je član Udruženja vinogradara

vinogradari na Inocoopu

u Aradcu koje postoji tri decenije.

„Postoji potreba da se vinogradari sa ovog terena udruže. Čak je bilo nekih aktivnosti u tom pravcu, ali se ta tema negde „zagubila“. Vlada nepoverenje i teško je udružiti ljude. Verujem da bi nama malim vinogradarima jaka, regionalna udruženja pomogla da organizujemo plasman svojih vina u restorane i markete. Sadašnji Zakon o vinu nam ne ide na ruku. U ovim okolnostima mali proizvođači treba da se udruže u klastere i zaposle tehnologa i enologa“, smatra Janošik.

Branislav Prohaska, vinogradar iz Orlovata i član Društva vinogradara “Vesela braća”, kaže da je udruživanje postojećih društava i udruženja apsolutno potrebno.

„Nemam dilemu. To je neophodno. Žao mi je što se neke moje kolege ne slažu sa tom idejom. Smatram da bismo tako mogli da napravimo proboj na tržište i da podsetimo nadležne da izvrše promene Zakona o vinu. Puna su nam usta malih biznisa i malih preduzetnika i proizvođača, a kada to treba sprovesti u delo, nema dovoljno volje. Ne treba mnogo. Eto, mogu prepisati austrijski ili mađarski zakon koji prepoznaje malog proizvođača. On tada ne bi morao da ide u „sivu zonu“. Legalno bi prodavao svoje vino restoranima. I država bi od toga imala korist, jer će proizvođač platiti porez“, objašnjava Prohaska.

I predstavnici Udruženja „Klub vina“ koje u Zrenjaninu okuplja ljubitelje vina iz grada i okoline smatraju da bi bilo dobro da se mala udruženja vinogradara i vinara udruže. Milorad Popović smatra da takva regionalna udruženja treba da učestvuju i u promovisanju kulture konzumiranja vina, kako to rade članovi „Kluba vina“.

occari iz Uzdina

Oporavak ovčarstva moguć ako se u posao uključe mladi

Marin Šubonja iz Uzdina je odgajivač ovaca rase cigaja. Ovim poslom bavili su se svi njegovi preci, a Marin je u ovčarstvu već trideset godina. Sada ima stado od 80 grla i jedan je od retkih ovčara koji odgaja samo ovu rasu.

occari iz Uzdina

Ovce su tokom cele godine na salašu koji se nalazi na utrini u blizini naselja.

„Ovca je najrentabilnija životinja. Banatska cigaja je zahvalna jer je na ispaši do većeg snega. Kada padne sneg životinje budu ispod krova, pa ih onda hranim senom, mekinjama, kukuruzom, sitnim žitom. Čim krene trava idu na pašu“, isričao nam je iskusni ovčar.

Nekada je Šubonja imao više ovaca. Smanjio je stado jer poslednjih godina sam čuva ovce.

„Već pet godina sam čuvam ovce, jer nemam čobanina. Danas su mnogi prinuđeni da rade taj težak posao samo zbog para. Ne osećaju ovaj posao i nevoljno čuvaju ovce. Samo odrađuju. Imaju solidnu platu, do 40.000 dinara, a dobijaju i hranu. Dobrih čobana je sve manje, kao, uostalom, i odgajivača ovaca“, smatra Šubonja.

U Uzdinu je pre tridesetak godina bilo oko 15.000 ovaca. Danas jedva 800 grla, kaže naš domaćin. Sve je više belih ovaca, a domaća cigaja je zapostavljena. U ovom kraju tek nekoliko proizvođača odgaja isključivo cigaju.

cigaja krupno

 

On smatra da bi se situacija popravila kada bi se proizvođači ovaca organizovali u jaka, regionalna udruženja. Najbolje bi bilo da se više regionalnih udruženja povežu u centralno udruženje. A, zašto ovčari to i ne urade? Šubonja, koji je predsednik Udruženja stočara u Uzdinu, na ovo pitanje nema odgovor.   

S druge strane, on smatra da je dobro što od države za umatičenu ovcu odgajivači dobijaju 7000 dinara. Problem je što je malo takvih grla. U Uzdinu i okolini umatičeno je tek oko 20% ukupnog broja grla. Trebalo bi na neki način pomoći svim odgajivačima, kako bismo imali više ovaca, poručio je Šubonja.

Osnovni problem, po mišljenju našeg domaćina, je što mladi ne žele da se bave ovčarstvom. On kaže da poznaje sve ovčare u kraju, ali ne zna ni jednog mladića koji želi da bude ovčar. Ako u ovčarstvu nema mladih, malo je nade da će se ova grana stočarstva oporaviti i napredovati, smatra Šubonja.

Sve više umatičenih ovaca

“Zainteresovanost ovčara za matičenje grla je veća od kako su povećane subvenije za umatičena grla. Ako se matičenje nastavi ovakvom dinamikom, u srednjem Banatu će u jednom momentu biti više umatičenih ovaca nego krava“, kaže za naš portal zootehničar osnovne odgajivačke organizacije „Zoodata“, Vesna Radović.

Porodica Čipak na radnom mestu

Povrće iz osamnaest plastenika porodice Čipak

Porodica Čipak iz Mužlje će uskoro proizvoditi povrće u čak osamnaest plastenika. „Ako dobro organizujete posao, dogovorite se ko će šta da radi i mnogo radite, uspećete“,

Porodica Čipak na radnom mestu

kaže povrtar, Ištvan Čipak, za naš portal.

Pre šest godina organizovali su proizvodnju povrća na otvorenom. Kako je proizvodnja pod vedrim nebom nesigurna i otežana, podigli su plastenike.

Plastenici porodice Čipak

„Proizvodnju smo organizovali u osam plastenika od po 240 kvadratnih metara. Planiramo da podignemo još deset plastenika. Proizvodimo paradajz i papriku. Sredstva za podizanje plastenika smo obezbedili iz sopstvenih izvora i ne zadužujemo se. U ovom poslu mnogo nam pomaže Carska bašta, čiji sam osnivač i član. Deo poslova oko konstrukcije završavamo u radionici Carske bašte. Mnogo nam znači što zaduženja vraćamo u robi“, priča poznati povrtar. 

Spremno za prodaju

 

Berba paradajza, sa ukupno šest spratova, je završena. Prinos po biljci je oko 6 kilograma. Proizvodnja je strogo kontrolisana, a sve faze proizvodnog procesa su evidentirane. To je važno kako za proizvođača, tako i za potrošača, smatra Čipak.   

U plastenicima će biti organizovana proizvodnja ranog i kasnog povrća.

Prolećna sadnja je ulaganje, a jesenja dobit. Mi povrtari, članovi Carske bašte, se dogovaramo da proizvodimo ono povrće koje možemo da prodamo. Što se tiče plasteničke proizvodnje, još uvek nemamo dovoljno robe, posebno ranog povrća“, poručuje Čipak.

Trojke, sestra i dva brata, ostaju u povrtarstvu

Ištvanova deca, Sibila, Silvester i Sanijel imaju 22 godine. Odlučili su da se uz oca bave povrtarstvom.

svi rade

 

„Zavoleo sam ovaj posao. Pomagao sam i dok sam bio niži od motike. Danas radim sve poslove u proizvodnji povrća. Jako sam zadovoljan. Verujem da ću od ovog posla dobro živeti. Nije lako raditi ceo dan, ali treba biti uporan“, kaže Silvester.

Njegov brat Sanijel je zadužen za prodaju robe. Sviđa mu se posao koji radi i zadovoljan je što je izabrao povrtarstvo.

Njihova sestra, Sibila, radi poslove oko kalibracije i sortiranja plodova. Porodični posao ima budućnost, smatra ova mlada dama.

„Vrlo sam srećan. Moja deca su vredna i dobra. Smatram da imaju budućnost u povrtarstvu. Verujem da će doći vreme kada će proizvođači hrane biti cenjeniji u društvu. Moja deca, i drugi mladi koji su se opredelili da se bave poljoprivredom, će to osetiti. Ovo je težak posao. Zahteva mnogo rada i odricanja, ali uz dogovor i dobru organizaciju mnogo je lakše“, poručuje Ištvan Čipak.

                                        

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije