Fito farmacija

LG Seeds
povrtari Carska basta

“Carska bašta” predlaže da okolina Zrenjanina bude “ostrvo povrtarstva”

Može li se u okolini Zrenjanina, na potezu između naselja Aradac, Mužlja i Belo Blato, organizovati „ostrvo povrtarstva“? Povrtari koji su pre sedam godina osnovali

povrtari Carska basta

„Carsku baštu“ smatraju da je to moguće, ali poručuju da je za realizaciju ove ideje neophodna pomoć institucija i fondova.

Ideja iskusnih povrtara koji godinama uspešno posluju je da se na malim parcelama, kojih je na ovim lokacijama najviše, organizuje profitabilna proizvodnja povrća.

„Parcele oko površina gde je „Carska bašta“ organizovala proizvodnju u stakleniku, plastenicima i na otvorenom su usitnjene. Želimo da povežemo ta gazdinstva tako što ćemo im pomoći da organizuju proizvodnju povrća. Ideje imamo, ali u realizaciju istih ne možemo sami. Planiramo da površinu pod plastenicima proširimo na jedan hektar, a da 2500 kvadratnih metara opredelimo za proizvodnju rasada koji bi u tom slučaju bio standardizovan i proizveden u kontrolisanim uslovima. Na taj način bismo povrtarima omogućili proizvodnju povrća približno istog kvaliteta. Neophodan je i prerađivački centar u kom bismo organizovali preradu povrća druge i treće klase. Tu bi bili zaposleni novi radnici. Postoji mogućnost da na potezu između okolnih sela napravimo biciklističke staze i povezivanjem salaša u Mužljanskim ritovima razvijemo seoski turizam. Ali, ne možemo sami“, rekao je za poljosferu.rs direktor „Carske bašte“ Đula Madaras.

niz plastenika Carska basta

Potrebni su konkretni potezi institucija. Povrtari su umorni i iscrpljeni, a sve ih je manje u ovim selima. Neki su napustili sve ono što su sticale dve, tri generacije povrtara. Madaras navodi podatak da se u Lukinom Selu pre samo nekoliko godina svaka kuća bavila povrtarstvom, a sada je tu tek nekoliko profesionalnih proizvođača, objasnio je naš sagovornik.

Djula Madaras

„Velika je šteta što povrtari napuštaju posao i to oni koji su bili „doktori“ povrtarstva. „Carska bašta“ se trudi da održi proizvodnju u tim plastenicima kako ne bi ostali prazni, pa smo registrovali poljoprivredno gazdinstvo i ugovorima pokušavamo da održimo proizvodnju u nadi da će država omogućiti život sa manje neizvesnosti. Nadamo se i da će se oni koji se sada bave drugim poslovima vratiti povrtarstvu. Ova proizvodnja je skupa i rizična. Ako se desi da u pet godina u jednoj ne pokrijete troškove proizvodnje, vrlo teško možete da stvorite nova sredstva za ulaganja. Kada smo pre sedam godina osnovali preduzeće naš slogan je bio „Snaga udruženih povrtara“, a danas je „U saradnji sa prirodom“. Dakle, udruživanja je sve manje, jer je i povrtara manje. Moramo da se orijentišemo na udruživanje sa povrtarima iz drugih regija. Želimo da razvijamo povrtarstvo u našoj regiji, ali ponavljam, „Carska bašta“ to ne može bez pomoći opštine i svih nadležnih institucija i fondova. Važno je da se zna koje potencijale želimo da razvijamo u našoj regiji i da onda zajedno učinimo sve kako bismo ostvarili ciljeve. Verujemo da će naši projekti biti prepoznati, ocenjeni kao pozitivni i ostvareni“, poručio je Madaras.

Predstavnici lokalne samouprave su u nekoliko navrata razgovarali sa povrtarima kako bi saznali koje su potrebe ovih proizvođača, rekao nam je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.

„Agrarni budžet Grada Zrenjanina je ove godine uvećan i mi želimo da pomognemo poljoprivrednicima. Svesni smo da proizvođač kao pojedinac vrlo teško funkcioniše. Važno je da postoje udruženja kao što je „Carska Bašta“, jer je pozitivan primer. Pozivamo proizvođače da se obrate gradu i iznesu svoje ideje i predloge i mi smo spremni da razgovaramo oko njihove realizacije. Opredelili smo 40 miliona dinara za bušenje bunara u naseljenim mestima u želji da pomognemo povrtarima. Naš cilj je da sa poljoprivrenicima ostvarimo partnerski odnos“, poručio je Santovac.

Povrtarima je neophodna hladnjača i u narednom periodu izgradnja ili stavljanje u funkciju hladnjače čija je izgradnja počela pre nekoliko godina u Mihajlovu, biće prioritet. Hladnjača je potrebna i povrtarima Belog Blata, Mužlje i Lukinog Sela, a rešenje za realizaciju tog projekta se traži kroz saradnju proizvođača i lokalne samouprave.

„Naš cilj je da stvorimo povoljne uslove za život na selu i omogućimo mladima da tu ostanu. Ali, biću iskren, izgradnjom hladnjače nećemo po automatizmu zaustaviti migraciju, ali ćemo onima koji ostaju i žele da se bave povrtarstvom omogućiti bolje uslove za rad i život“, rekao je Santovac.  

herovke krupno

Herovke, slatki tradicionalni specijalitet, sačuvan od zaborava

Od davnina na svečanoj trpezi vojvođanskih Slovaka poslužuju se herovke. Ovaj kolač domaćice su pripremale u različitim prilikama, a ukus i miris poslastice pamte svi

herovke krupno

koji su je probali.

Da ne bismo zaboravili kako se herovke prave, a uz to i ostale običaje Slovaka, u Aradcu nadomak Zrenjanina je, u organizaciji tamošnjeg Udruženja građana “Harmonija”, prvi put održana manifestacija “Dani herovke”.

pravljenje 2

priprema herovki

Četiri ekipe žena iz Aradca takmičile su se u pravljenju najboljih herovki.

“Ove godine smo se odlučili da se takmiče ekipe iz našeg sela, ali planiramo da ova manifestacija postane tradicionalna i da već naredne godine dođu i žene iz drugih mesta”, rekla je predsednica UG “Harmonija” Jarmila Ponjičan.

Po mišljenju članova žirija najbolje herovke su napravile Kristina Jonaš, Ana Godova i Milina Hučkova.

“Danas smo ocenjivali izgled, ukus i da li je herovka dobro i ujednačeno ispečena. U našoj kući se jedu hrskave herovke. Volimo kada je testo tanje sa puno mehurića i kada se kolač “okupa” u vanil šećeru”, kazala je predsednica žirija Olinka Lovas.

Herovka se pravi od davnina i domaćice su recept nasleđivale od svojih majki i baka. Danas, ne izostaju male inovacije. Ekipa Snežane Milićević napravila je herovke u boji.

sarene herovke

“Stavile smo malo jestive boje, pa imamo žute, plave, zelene i crvene herovke. Ukus je isti, ali je ovako zanimljivije. Nije komplikovano napraviti ovu poslasticu. Nekada je recept bio tajna i svaka domaćica je pokušavala da napravi herovku koju će sladokusci prepoznati kao specijalitet njene kuhinje. Najpre su bile u obliku jastučića, pa mašnica, a danas su prozračne lopte”, ispričala nam je Milićević.

Osim herovki na ovoj manifestaciji domaćini su predstavili proizvode starih zanata, rukotvorine, med, vina.  

aradačke Meškarke

Kako to obično biva u ovakvim prilikama, takmičenje je samo povod za okupljanje. Mnogo je važnije da kroz razgovor, pesmu i igru predstavimo običaje naroda sa ovdašnjih prostora, da očuvamo tradiciju i ne dozvolimo da zaboravimo.  

Ukoliko želite da napravite herovke

Potrebni sastojci su: 9 žumanaca, 1 pavlaka, kilogram brašna, 4 kašike rakije. Umesite testo kao za rezance za supu. Napravite oko 20 loptica, pa svaku provucite kroz mašinu za testo i to tri puta kako bi testo bilo što tanje. Zatim isecite trake širine oko centimetar, ali ne do kraja. Stavite ih u kalup i pržite u zagrejanoj masti dok ne dobiju rumenu boju. Izvadite herovke i ostavite ih da se ocede. Ohlađene pospite šećerom u prahu u koji ste dodali vanilu. Ukoliko nemate kalup za herovke, testo pažljivo, kao vunicu omotajte oko ruke da dobijete loptu nalik gnezdu. Uživajte u pripremanju ovog tradicionalnog specijaliteta. Prijatno.

proizvodnja rasada

Đaci poljoprivredne škole u Zrenjaninu oplemenili dvorišta škola, vrtića i mesnih zajednica

Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu obrazuje tehničare poljoprivredne struke. Učenici ove stručne škole su zahvaljujući praktičnoj nastavi

proizvodnja rasada

nakon školovanja spremni da svoje znanje primene na odgovarajućem radnom mestu. Budući tehničari poljoprivrede, veterine, hortikulture i pejzažne arhitekture, kao i đaci koji pohađaju trogodišnji obrazovni profil, tokom školske godine provedu čak trećinu časova na praksi. O svom pozivu, zavisno od profila, uče na školskoj farmi i imanju od 153 hektara, kao i u plastenicima postavljenim u dvorištu škole.

„Vrlo je važno da učenicima pružimo mogućnost da steknu znanje tokom praktične nastave. Kroz donacije obezbeđujemo semena, sredstva za zaštitu biljaka, a dobili smo i sejalicu. Pokrenuli smo ozbiljnu plasteničku proizvodnju cveća i povrća. Ovog leta ćemo u školi postaviti i četvrti plastenik. Vrlo smo ponosni jer smo u našoj biobašti organizovalii organsku proizvodnju povrća, začinskog bilja i cveća“, rekla je za poljosferu.rs direktorica škole Milica Damjanović Tomin.

Želja da oplemene i prostore van škole, ali i da pokažu šta znaju, navela je učenike i nastavnike da urede prostore ispred vrtića, škola i mesnih zajednica.

djaci sade cvece

„Želeli smo da učinimo nešto lepo za našu sredinu i okolna naselja. Uredili smo prostor ispred MZ u Tarašu, posadili smo i ruže koje smo dobili kroz donaciju. Ulepšali smo i prostore u vrtiću „Bambi“, osnovnim školama „Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“ i MZ „Zeleno polje“. Svi su bili oduševljeni, a mi smo učinili nešto lepo. Sledeće godine ćemo proširiti ovakve aktivnosti“, rekla je Damjanović Tomin.

biobasta poljoprivredne skole Zr

Biobašta, oaza organske proizvodnje, je mesto gde đaci uče da budu deo prirode, ali i da u njoj, kroz rad, uživaju.

zasnivanje biobaste

„Našu biobaštu smo zasnovali u novembru. To je proces koji traje kroz projekat „Zajednici zajedno“. U biobašti smo kombinovali povrtarske i cvetne vrste. Đaci i profesori ovde rade zajedno. Uživamo u proizvodnji zdravog organskog povrća koje koristimo svi u školi“, pohvalila je trud đaka i biobaštu profesorka stručnih predmeta iz hortikulture i pejzažne arhitekture Aleksandra Rodić.

Znanje za budućnost

Željana Marčeta je ove godine završila Srednju poljoprivrednu školu u Zrenjaninu. Sada se priprema za upis na Poljoprivredni fakultet. Želi da proširi svoje znanje iz oblasti hortikulture.

Zeljana i Aleksandra 1

„Od svojih profesora u Srednjoj poljoprivrednoj školi sam mnogo naučila. Pored prakse u školi, bila je organizovana i praksa u cvećarama. Sarađivali smo i sa osnovnim školama i vrtićima. Želim da studiram hortikulturu, jer je lepo uređivati prostor oko sebe i pružiti priliku i drugima da uživaju u lepotama prirode. Svesna sam da je danas teško naći posao, ali ja volim hortikulturu i verujem da ću, ako budem dovoljno uporna, uspeti u svojim namerama. Možda čak i otvorim svoju cvećaru. Ali, o tome ću da razmišljam kasnije. Sada mi je najvažnije da završim fakultet“, kazala je Željana.

Poljoprivreda je perspektivna grana, smatra direktorica Damjanović Tomin. Ona je poručila da đaci koji završe poljoprivredne stručne škole mogu odmah po dobijanju diploma da rade, jer mogućnosti za to, kako nam je rekla, ima mnogo. 

traktor

Pozitivno iskustvo poljoprivrednika koji su putovali u Brazil

U organizaciji preduzeća “Agromineral” iz Vršca, u periodu od 4. do 13. decembra 2014. godine, šesnaestoro vojvođanskih poljoprivrednika bili su gosti brazilske

traktor

kompanije “STARA”. To je u Brazilu najveća kompanija specijalizovana za preciznu poljoprivredu koja se bavi proizvodnjom automatizovanih poljoprivrednih mašina “no till”. 

“Naš cilj je bio da poljoprivrednici vide savremene mašine koje optimizuju setvu i đubrenje prema mapama zemljišta, ali i da se upoznaju sa najrazvijenijom regijom u Brazilu, državom Rio Grande do Sul”, rekao je za naš portal direktor preduzeća “Agromineral” Branimir Popov.

Domaćin gostima iz Srbije bila je porodična kompanija “STARA”. U okviru sedmodnevnog boravka poljoprivrednici su prisustvovali prezentaciji kompanije i testiranju mehanizacije (sejalica, prikolica, samohodnih prskalica, samohodnih rasturivača…). 

masine

Poljoprivrednicima su o “no till” proizvodnji i mapiranju zemljišta u okviru predavanja govorili brazilski profesori.

Inače, Brazil je prva zemlja u svetu koja masovno sprovodi mapiranje zemljišta u saradnji sa američkom kompanijom “Veris Tech” i do sada je izmapirano nekoliko miliona hektara, pojasnio je Popov.

Poljoprivrednici koji su boravili u Brazilu pohvalili su organizatora putovanja, kao i gostoljubivost domaćina. Menadžeri i inženjeri kompanije “STARA”, iako vrlo mladi, profesionalci su u svom poslu, a mašine koje su prikazali domaćini u dalekom Brazilu su po kvalitetu u rangu sa mašinama najpoznatijih svetskih proizvođača, zapažanja su naših poljoprivrednika.

U narednom periodu, pomenute tehnologije biće dostupne i u našoj zemlji, rekao je Popov za Poljosferu.

poljoprivrednici

Impresije poljoprivrednika

Mile Zarin (Jaša Tomić): „Odlična organizacija. Doček i gostoljubivost domaćina, profesionalizam i pozitivno okruženje daleko iznad svih očekivanja. Kvalitet mašina u rangu sa najvećim svetskim proizvođačima.“

Marko Carnic i Janko Medveđ (Begeč): „Gostoljubivost, profesionalizam, kvalitet, vizija razvoja. Ono što iznenađuje jeste činjenica da kompaniju podižu mladi, vrhunski inženjeri, školovani po celom svetu, sa prosečnom starošću od 27 godina.“

Vlasnik i autor fotografija: Branimir Popov

vrsacka sunka foto Zoran Rajkovic 4

Vršačka šunka – zaštićena tradicionalna proizvodnja

Od davnina Vrščani su svoje goste posluživali šunkom i, naravno, vinom. Tako je i danas. Kvalitetnu svinjsku šunku proizvedenu po tehnologiji utemeljenoj u

vrsacka sunka foto Zoran Rajkovic 4

tradiciji dužoj od 130 godina udruženje “Vršačka šunka“ uspelo je, posle četiri godine, da zaštiti u Zavodu za intelektualnu svojinu. Tako je šunka postala brend sa oznakom geografskog porekla.

Kompletan projekat za zaštitu vršačke šunke vodila je PSS “Agrozavod doo“. Pored finansijske pomoći opštine Vršac značajnu ulogu u ovom projektu odigrala je i osnovna odgajivačka organizacija Farm-ing cons. doo iz Vršca. Zajedno su krenuli u matičenje grla na terenu, jer je to osnova brendiranja i potvrda da se na posmatranoj teritoriji odgajaju svinje određenog rasnog sastava.

„Na ovaj način smo želeli da unapredimo i prilagodimo novim trendovima jedan od najstarijih zanata i da podsetimo na sve one majstore koji su se ovim zanatom bavili i da pokrenemo zanatsku proizvodnju šunki i ostalih proizvoda od mesa. Ne bismo imali takav proizvod da nemamo specifične klimatske uslove, Deliblatsku peščaru, kulturno nasleđe ruralne zajednice i iskustva i umeća mnogih generacija vršačkih mesara i seljaka“, kaže za Poljosferu Zoran Rajković, savetodavac PSS „Agrozavod“ i koordinator ovog projekta.

Povezanost vršačke regije i vršačke šunke može se pripisati postojanju povoljnih uslova za tradicionalnu proizvodnju i čuvanje suvomesnatih gotovih proizvoda. Prirodnom sušenju i zrenju mesa pogoduju košava, koja u ovoj regiji duva oko 300 dana godišnje, i temperatura vazduha koja u periodu zrenja ne prelazi 10 stepeni.

Proizvodnjom svinja od kojih se pravi vršačka šunka bavi se nekoliko farmera članova udruženja „Vršačka šunka“, koji imaju od 40 do 650 krmača.  

„Ovo su najveće farme u regionu, a ostalo su male farme, sa 2 do 10 krmača. Tih manjih farmi je znatno više, ali nisu pod kontrolom osnovnih odgajivačkih organizacija, što ukazuje na potencijalne mogućnosti veće proizvodnje svinja, a samim tim i veće proizvodnje šunki i drugih proizvoda od mesa“, smatra Rajković.

Proizvodnja šunke sa geografskim poreklom mora biti isključivo na teritoriji četiri opštine – Vršac, Bela Crkva, Alibunar i Plandište, koje su uključene u ovaj projekat.

Vršačka šunka će se uskoro naći na meniju ugostiteljskih objekata na vinskom putu, ali i šire u celoj zemlji i u specijalizovanim delikatesnim radnjama.

Članovi udruženja „Vršačka šunka“ žele da razvijaju svoj brend. Planiraju da podignu kapacitete farmi i da uključe ostale farmere u proizvodnju svinja, kao i da aktiviraju zainteresovane mesare.

Ako želite da probate ili proizvodite vršačku šunku

U okviru tradicionalne manifestacije „Praznične đakonije“ u Vršcu u hotelu „Srbija“ u subotu 13. decembra 2014. godine od 10 do 18 časova održaće se promocija tradicionalnih proizvoda. Na manifestaciji će učestvovati Udruženje odgajivača svinja i prerađivača svinjskog mesa „Vršačka šunka“ i Udruženje proizvođača mlečnih proizvoda „Kriška“. Na ovoj manifestaciji svi zainteresovani će dobiti uputstvo za proizvodnju vršačke šunke.

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

Poljoprivredni sajam u Jaši Tomić 29. septembra

Treći poljoprivredni sajam u Jaši Tomiću. Prijave su u toku ...
Detaljnije