Nove ideje u poljoprivredi – Trolejtraktor
Elektromotornim traktorom snage 180 kilovata, u agregatu s plugom zahvata 2,5 metara, pri brzini od osam kilometara na sat, moglo bi da se poore dva hektara za jedan sat, uz višestruke uštede
Pozitivan primer: Posadili voćnjak za korisnike centra „Naša priča“
Ideja da se korisnicima Dnevnog centra za boravak
osoba sa smetnjama u razvoju “Naša priča“ u Zrenjaninu omogući da budu radno angažovani i tako korisno provedu slobodno vreme u prirodi realizovana je „udruženim snagama“.
„Zrenjaninski poslovni krug – ZREPOK“ u saradnji sa Srednjom poljoprivrednom školom i Poljoprivrednom stručnom službom (PSS) iz ovog grada podigao je voćnjak na 2000 kvadratnih metara.
Po preporuci PSS Zrenjanin „Zrepok“ je obezbedio otporne sorte jabuka, kajsija, šljiva, višanja, malina i ribizli, kao i sistem za zalivanje voćki. Vredni đaci Srednje poljoprivredne škole uz pomoć svojih nastavnika su posadili ukupno 320 sadnica.
FOTOGRAFIJE: PARTNERI U AKCIJI PODIZANJA VOĆNJAKA
Dnevni centar „Naša priča“ koristi oko trideset mentalno nedovoljno razvijenih lica koja završavaju školovanje u osnovnoj i srednjoj školi „9. maj“ u Zrenjaninu i predstavlja najbolji primer inkluzivne prakse.
Bravo za partnere u ovoj akciji!
Kuća i okućnica ukoliko ispunite dva uslova
Želite da živite na selu? Možda je ovo ponuda za Vas.
Kuća u naselju Jaša Tomić na raspolaganju je onima koji mogu da ispune dva uslova. Prvi je da su u braku, a drugi da žele da neguju zemlju i da je ne prskaju hemijom.
Rekli bismo da zahteve nije teško ispuniti.
Porodica iz Jaše Tomića pozvala je zainteresovane sledećim oglasom:
„Ustupamo kuću sa velikom baštom koja se nalazi u centralnim ulicama sela Jaša Tomić. Kuća je renovirana i ima kupatilo, kuhinju, dve spavaće sobe. Između spavaće sobe i kuhinje, nalazi se velika peć na drva. Kompletno je opremljena svim potrebnim pokućstvom, ali nema telefon i TV. Kuća ima sopstveni bunar na 100 m dubine i priključena je na električnu mrežu“ rekli su iz domaćinstva koje sarađuje sa organizacijom WWOOF (World Wide Opportunities on Organic Farms), koja se bavi razmenom mladih ljudi širom sveta koji bi da se volonterski bave organskom proizvodnjom.
Od zainteresovanih vlasnici očekuju da će plaćati struju, obrađivati baštu, a da će prinos s njima da dele na pola.
Vlasnici kuće u svojoj bašti gaje proizvode po organskim principima i očekuju da tako rade i stanari koji budu živeli u kući. Dodaju da imaju i krave, mangulice, ovce, podunavske guske…
„Ukoliko postoji interesovanje i za tako nešto, možemo da se dogovorimo“, istakli su vlasnici kuće koji nisu propustili priliku da dodaju da u ovom selu žive Srbi, Mađari, Romi i Grci, a da u blizini protiče reka Tamiš koja je plovna, idealna za pecaroše i kupače.
Zainteresovani ste? Ovo je adresa za kontakt: info@wwoofserbia.org
Poštujmo domaće proizvođače i kupujmo domaće proizvode
„Smatram da nije dobro napustiti porodični posao, jer je već mnogo uloženo.
Iskustvo, znanje i rad obezbeđuju uspeh u svakom poslu“, poruka je mladog povrtara Arpada Molnara iz Mužlje.
U vremenu kada većina mladih svoju šansu za zaposlenje traži van zemlje, Molnar razvija svoje poljoprivredno gazdinstvo. Uz iskusnog oca Tibora, još kao mali učio je, i još uvek uči, o proizvodnji povrća. U plastenicima, koji pokrivaju hektar zemljišta, u strogo kontrolisanim uslovima porodica Molnar proizvodi povrće cele godine, a sada je u toku berba salate.
„U proizvodnji koristimo iskustvo i inovacije. Vodimo knjigu polja i na taj način pratimo svaki korak u tehnologiji proizvodnje. To je i dokaz o kvalitetu naših proizvoda. Beležimo i sve ekonomske parametre i pratimo statistiku na gazdinstvu. To je veoma važno, jer danas ako želiš da uložiš novac u neki posao moraš dobro razmisliti i nekoliko puta „izmeriti“ kako bi to ulaganje bilo ekonomski opravdano“, kaže mladi Molnar.
Svestan da je osnova uspeha i napretka u svakom poslu znanje, Arpad završava master studije zaštite bilja u Budimpešti. Na ovom fakultetu studenti imaju mnogo časova praktičnog rada, a omogućeno im je i da godinu dana rade u nekoj drugoj zemlji.
„Imamo dosta časova praktične nastave. U jednoj sedmici dva dana smo na nastavi, jedan dan u laboratoriji ili na njivi. Profesori od nas traže da pričamo o iskustvima koje smo stekli kroz praksu. Mi studenti učestvujemo i u kreiranju plana nastave. Verujem da ću master diplomom otvoriti nove mogućnosti u poslovanju“, kaže Arpad koji je već uveo određene novine na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Deo proizvodnje salate je iz pikiranog rasada. Rezultat je, kako kaže naš domaćin, da su biljke jače i otpornije na bolesti, ranije stižu za berbu i beru se u jednom turnusu.
U povrtarstvu imamo mnogo mogućnosti, smatra Arpad, ali moramo više da radimo na sebi.
„Bio sam u Holandiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji gde sam video kako tamo proizvode povrće. Smatram da mi nismo loši, jer ne zaostajemo mnogo. Imamo više mogućnosti od nekih, ali moramo da se promenimo i počnemo da poštujemo domaće proizvođače i proizvode. Gde god sam bio video sam da se u tim zemljama poštuje domaći proizvod, odvaja se od drugih i posebno obeležava. Potrošači se obaveštavaju o tome zašto da kupe domaći proizvod. Kod nas nedostaje želja proizvođača da se udruže. A, to je neophodno. Lokalno, regionalno i globalno. Udruženi ćemo lakše ostvariti svoje interese i napredovaćemo. Kada si sam to je jako teško“, poručuje mladi Molnar.
Razmišlja o izgradnji prerađivačkih kapaciteta, ali će prvi korak biti skladišni objekat ili mini hladnjača. Za sada ne planira da uvodi nove vrste povrća u strukturu proizvodnje jer, kako kaže, poštuje navike potrošača.
Smatra da su cene po kojima proizvođač prodaje povrće trenutno dobre. Salatu prodaje „Carskoj bašti“ po ceni od 35 dinara za komad. Zadovoljan je saradnjom sa ovim preduzećem jer je isplata redovna, a obezbeđen je i repromaterijal, što olakšava proizvodnju, kaže Molnar.
Na kraju razgovora Arpad nas još jednom podseća da kupujemo domaće proizvode. Ne samo poljoprivredne, već sve što proizvodimo. Tako unapređujemo proizvodnje i proizvođače, otvaramo nove mogućnosti za zapošljavanje i napredak u svim sektorima, poručuje povrtar.
Inicijativa: Sačuvajmo Stari Begej
Udruženje „Info Centar“ je pokrenuo akciju za zaštitu područja reke Stari Begej koja prolazi kroz opštinu Žitište.
U dosadašnjem periodu Starom Begeju nije pridavan dovoljan značaj u pogledu ekoloških, bioloških i ekoturističkih karakteristika, već je pre svega prepoznat kao područje koje najviše koriste ribolovci i lovci okolnih naseljenih mesta, navode predstavnici udruženja. To je u velikoj meri uslovilo da područje Starog Begeja bude nepoznanica u pogledu prirodnih vrednosti kojima raspolaže i situacije na samom terenu.
Cilj ovakve ideje je da se ovaj tok i priobalje u narednom periodu zaštiti i da bude deo ekološke mreže zaštićenih prirodnih područja u Srbiji, kako bi se aktivno delovalo na sprečavanju neželjenih situacija u pogledu ugrožavanja i zagađivanja živog sveta, ali i stvaranja uzajamnih partnerstava koja će doprineti efikasnijoj kontroli ovog područja ukoliko se pojave negativni faktori (zagađivanje, krivolov, ribokrađa, nelegalna seča, požari ili drugi načini ugrožavanja živog sveta).
Na ovaj način doprineće se promociji područja i stvoriti mogućnosti razvoja ekoloških oblika turizma.
„Info Centar“ poziva institucije i nevladine organizacije da se uključe u ovu akciju i da pomognu da na teritoriji opštine Žitište tok i priobalje Starog Begeja postane zaštićeno prirodno područje.
foto: Bojan Marčeta
